Električna energija

Pet puta uvećana naknada za podsticanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora u Srbiji

Pet puta uvecana naknada za podsticanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora u Srbiji

Slika: Herbert Aust from Pixabay

Objavljeno

21.12.2020.

Država

Komentari

7 Comments

Podeli

Objavljeno

21.12.2020.

Država

Komentari

7 Comments

Podeli

Vlada Srbije odlučila je da u 2021. godini skoro pet puta poveća naknadu za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije, koju plaćaju građani i privreda, pa će ova taksa umesto 0,093 dinara po potrošenom kilovat-satu (kWh) biti 0,437 dinara po kWh.

Poslednji put posebna naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije povećana je 2015. sa 0,081 dinara na 0,093 dinara. Naknada je regulisana Uredbom o visini posebne naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije koja se obnavlja svake godine.

Naknada je u Srbiji uvedena 2013. kako bi se obezbedila sredstva za podsticanje proizvodnje obnovljive energije

Zanimljivo je da je ista naknada u Republici Srpskoj nedavno smanjena.

Naknada je u Srbiji uvedena 2013. kako bi se obezbedila sredstva za podsticanje proizvodnje obnovljive energije u vetroparkovima, malim hidroelektranama (MHE), biogasnim elektranama, solarnim elektranama. Podsticaji se isplaćuju u vidu fid-in tarifa vlasnicima ovih postrojenja koji su dobili status povlašćenih proizvođača električne energije, što znači da im je država odobrila isplatu subvencija.

Find-in tarife su model koji su napustile skoro sve zemlje Evropske unije, ali i većina zemalja regiona, koje nisu članice EU. One su prešle na modele podsticaja koji su više tržišno usmereni, kao što su aukcije ili koncesije, jer se na taj način smanjuju subvencije koje na kraju plaćaju građani i privreda.

Srbija je najavila uvođenje aukcija početkom 2019, ali od tada nije bilo zvaničnih informacija dokle se stiglo sa pripremanjem aukcija. Fid-in tarife u Srbiji ne bi mogle da budu ukinute za postojeće povlašćene prozvođače jer su im odobrene na periode od 12 godina, u zavisnosti od početka proizvodnje, ali bi prelazak na aukcije smanjio izdvajanja za subvencionisanje obnovljivih izvora u budućnosti i ubrzao njihov razvoj.

Građani sa prosečnim računom će na ime naknade umesto 33 plaćati 153 dinara

Naknada se obračunava tako što se iznos naknade pomnoži sa potrošenom količinom aktivne električne energije krajnjeg kupca u obračunskom periodu.

Taksu plaćaju svi potrošači električne energije preko računa. Prosečna mesečna potrošnja građana je oko 350 kWh, pa će ovaj rast iznosa naknade u 2021. uvećati davanja na ime ove takse sa oko 33 dinara na oko 153 dinara.

Komentara: (7)

Tihomir Marković / 21.12.2020.

Sramota, sad sam za 84kw platio 1309,26 din to je 15,59din za kilovat. Toliko o najeftinijoj struji u okruženju. Ustav kaže da sami biramo provajdera kome će mo plaćati TV pretplatu tako da je ona ne ustavna(255 din za sad). Svuda ili izbacuju ili smanjuju(R.Srpska smanjila) a mi povećavamo naknadu za podsticaj povlašćenih proizvođača el.energije. Ako država daje povlastice neka ne otima od nas krajnjih potrošača.

Aleksandar / 22.12.2020.

Plate srpske,racuni prevazisli i evropske.
Nismo glupi,samo cutimo,trpimo ili kupimo kofere i migriramo
Koliko imigranata placa racune???

Maksa / 22.12.2020.

Sobzirom koliko je novoprimljenih u EPS u zadnjih 7 godina, koji ne rade nista a i ne umeju da rade, a zvanje im je savetnik, sve ce to poskupljivati jer treba im za plate.

Bogdan / 22.12.2020.

Narod plaća extra profit koji tajkuni, domaći i strani ostvaruju od vetroparkova i minihidroelektrana. A efekti toga su više nego simbolični

Sonja Nikolić / 23.12.2020.

To što je ova naknada poskupela ni malo me ne čudi. Čudi me da nije ranije. Kada je donesena odluka da se na ovaj način stimulišu proizvođači iz obnovljivih izvora, predviđeno je da se svake godine, na osnovu procene koliko će “zelenih kolovata” biti proizvedeno i kolika će biti ukupna potrošnja, odredi visina iznosa nadoknade, koja može u toku godine biti i korigovana ukoliko se procena pokaže neodgovarajuća. Ali, kod nas je sve politika pa i ovo. Nadoknada nije menjana da bi se izbeglo nezadovoljstvo potrošača, a to je za posledicu imalo sve veće gubitke EPSa. Preporuka EEZ jeste bila da se ukine ovaj način stimulisanja (fid-in tarifama) proizvođača iz obnovljivih izvora, ali samo za one iznad 500kW.
90% mhe ima daleko manju snagu i nastaviće da se stimuliše na ovaj način! Jedinu korist od ovoga imaju investitori mhe.

Dalibor / 27.01.2021.

Nekako i da svarim davanje podsticaja za solarne centrale i vetroparkove, već za MHE je neprihvatljivo, a šta tek reći za buduću spalionicu/trovačnicu u Vinči?

Marijana / 11.02.2021.

Dodajte na to još 26%, pošto se na taj iznos obračunavaju akciza i pdv. Tako da će u proseku da nas to košta oko 200 din.
Ovaj mesec umesto 61 din, plaćam 285 din.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Zorana Mihajlovic prva aukcija za premije za vetroparkove i solarne elektrane u decembru

Mihajlović: prve aukcije za solar i vetar u decembru

15 September 2021 - Ministarstvo rudarstva i energetike je najavilo da će do februara sledeće godine Srbija objaviti trogodišnji plan aukcija.

Termoelektrana-Sostanj-TES-trazi-drzavnu-pomoc-jer-je-cene-CO2-guraju-u-bankrot.jpg

Cene CO2 guraju slovenačku termoelektranu u bankrot

13 September 2021 - Termoelektrarna Šoštanj je u finansijskim problemima izazvanim visokim troškovima za emisije CO2, zbog čega traži državnu pomoć.

Andelija EPBiH spremna da nastavi gradnju bloka 7 u TE Tuzla

Andelija: EPBiH spremna da nastavi gradnju bloka 7 u TE Tuzla

13 September 2021 - Elektroprivreda BiH smatra da projekat nema alternativu, dok ekološke organizacije upozoravaju da će ga takse na CO2 "potopiti" veoma brzo.

Elena Boškov Kovač intervju

Transformacija i inovacija – ključni faktori ukoliko želite da ostanete važan igrač u sektoru energetike

07 September 2021 - Prekretnica sektora energetike se ogleda u dekarbonizaciji koja postaje obavezujuća i digitalizaciji koja uvodi na tržište brojne igrače koji dolaze iz drugih industrija.