Republika Srpska planira da uvede aukcije za gradnju hidroelektrana i solarnih elektrana, ali i da nastavi da koristi svoje resurse za proizvodnju električne energije – hidroenergiju u malim i velikim hidroelektranama, ali i lignit u termoelektranama. U intervjuu za Balkan Green Energy News Petar Đokić, ministar energetike i rudarstva Republike Srpske, kaže da je svestan upozorenja Sekretarijata Energetske zajednice i globalnih namera da se potisnu elektrane na fosilna goriva, ali je uveren da će primena najmodernijih tehnologija u termoelektranama obezbediti poštovanje standarda u zaštiti životne sredine.
Nedavno je Okružni sud u Banjaluci poništio ekološku dozvolu za gradnju hidroelektrane (HE) Buk Bijela. Ima prigovora i da studija o proceni uticaja na životnu sredinu nije urađena dobro. Kako sve to komentarišete?
Za nas je od posebnog značaja da smo doneli važnu odluku da idemo u izgradnju hidroelektrana na gornjem toku reke Drine sa Republikom Srbijom. Ranije je planirano da se ovi projekti realizuju unutar RS, odnosno da to uradi Elektroprivreda Republike Srpske (ERS). Idejni projekat za hidroelektrane (HE) Buk Bijela i Foča urađen je 2012. godine, a nakon toga je obavljena njegova revizija i određene korekcije nakon revizije. Sada stručna lica u Elektroprivredi Srbije (EPS) razmatraju ovaj projekat i nakon toga će se definisati dinamika realizacije.
Trenutno Elektroprivreda Srbije razmatra projekat za HE Buk Bijela i Foča i nakon toga će se definisati dinamika realizacije
Kada je reč o saglasnostima i dozvolama za izgradnju ovih HE, treba imati u vidu da je ekološka dozvola bila izdata u ranijem periodu i da će se sada taj postupak za produženje, odnosno izdavanje nove ekološke dozvole ili produžiti ili će se morati podnositi zahtev za novu ekološku dozvolu i sprovesti kompletan postupak njenog izdavanja. Ne očekujem da bi po tom pitanju trebali imati neke nove probleme niti zastoj u realizaciji. Smatram da su svi standardi koji se zahtevaju prilikom planiranja izgradnje takvih energetskih projekata ispoštovani u idejnom projektu i kao takav zadovoljava sve ekološke norme. Stoga ne vidim razlog da bi zbog tog pitanja trebalo doći do zastoja u realizaciji i u izgradnji ovih HE.
Kada bi mogla da počne gradnja?
Sa stanovišta praktične spremnosti projekat je spreman. Naravno, potrebno je do kraja definisati sve odnose koji moraju biti uređeni u okviru koncesionog preduzeća. Treba imati u vidu da je Vlada RS već ranije dodelila koncesiju za izgradnju HE Buk Bijela kompaniji ERS, ali, nakon što su dve vlade, Republike Srpske i Republike Srbije, odlučile da zajedno rade na realizaciji ovih projekata, opredeljenje je da Srbija ima vlasnički udeo u koncesionom preduzeću za izgradnju ovih elektrana u odnosu 51%, a da RS ima udeo 49%.
HE Buk Bijela i Foča biće izgrađene po modelu „ključ u ruke“, na principu EPC plus finansiranja
Tu je, naravno, potrebno definisati i druga veoma važna pitanja, kao što su izbor partnera sa kojima će ovi projekti biti realizovani. Naime, planirano je da se ovi projekti realizuju po modelu „ključ u ruke“, na principu EPC plus finansiranja. Mi smo u Republici Srpskoj u prethodne dve godine razgovarali sa više kompanija koje su izrazile interes za izgradnju ovih HE. Te kompanije i dalje izražavaju spremnost da budu uključene u izbor kompanije koja će dobiti to poverenje da može realizovati ovaj projekat po modelu koji sam već pomenuo. Nadam se da ćemo i tu fazu, kada dođe na red u toku jeseni ove godine, uspešno proći i da ćemo izabrati kompaniju koja će biti u stanju da izgradi ovaj projekat i da nam pritom ponudi i finansiranje.
Smatram da će za RS i za ovaj projekat u celini biti od posebne važnosti da naš partner bude kompanija koja može da ponudi najpovoljnije uslove za realizaciju, odnosno izgradnju ovih HE, a to znači da nam ponudi ukupno finansiranje, garancije da može da izvede radove, odnosno najpovoljnije rokove izgradnje, i , naravno, garancije na kvalitet svih izvedenih radova. Imajući u vidu prethodne razgovore koje smo vodili, mi očekujemo da se ove elektrane mogu izgraditi za najduže četiri godine, a možda i za kraći period, računajući od dana kada izvođač radova bude uveden u fazu izgradnje.
Gradnja malih hidroelektrana (MHE) izaziva burne polemike u regionu. Neke države, poput Albanije i Crne Gore, pokrenule su reviziju izdatih dozvola. Šta Republika Srpska namerava da uradi?
Republika Srpska imamo interes da nastavimo izgradnju malih hidroelektrana (MHE). Dosad je izgrađeno 16, ukupne instalisane snage 73 MW i sve rade u zadovoljavajućem režimu. U toku je izgradnja novih 16 MHE. Neke od njih će biti završene ove, a neke naredne godine. To će, u svakom slučaju, povećati naše bilanse u pogledu proizvodnje zelene energije i, na taj način, potvrditi RS kao stabilno i sigurno investiciono područje.
Nastavićemo i dalje da analiziramo sve ranije zaključene koncesione ugovore za MHE, a njih je trenutno na snazi oko 90
Nedavno smo raskinuli nekoliko ugovora sa koncesionarima koji u dužem vremenskom periodu nisu ispunili ugovorne obaveze, odnosno nisu pristupili realizaciji odobrenih koncesija. Nastavićemo i dalje da analiziramo sve ranije zaključene koncesione ugovore, a njih je trenutno na snazi oko 90, i preduzimaćemo iste korake prema svima koji nisu izvršili svoje ugovorom o koncesiji preuzete obaveze. I ako dođe do raskida ugovora, to ne znači da ćemo odustati od tih lokacija, naprotiv, ponovićemo postupak da se na svim lokacijama, za koje postoje adekvatne studije ekonomske opravdanosti i studije izvodljivosti, ponovo raspišu javni pozivi i dodele koncesije drugim koncesionarima.
Postupak izgradnje MHE nije jednostavan. Smatram da je jednostavniji postupak dobiti ugovor o koncesiji nego izgraditi elektranu, zato i stavljam naglasak na tu drugu fazu kada se uđe u postupak izgradnje. Ta faza obično teče znatno duže nego sama priprema. Ali, verujemo da će mnogi koncesionari uspeti da realizuju svoje koncesione ugovore, jer za to imaju i te kako naglašen interes.
Naš je cilj da kroz sve ove projekte u sektoru obnovljivih izvora energije (OIE) povećamo udeo proizvedene energije iz obnovljivih izvora.
Republika Srpska je usvojila novi Zakon o OIE, čime je ukinula fid-in tarife za vetroparkove. Kako nameravate da privučete investicije u OIE?
Nedavno smo promenili Zakon o OIE i ukinuli smo subvencije, fid-in tarife za vetroelektrane. Razlog što smo doneli takvu izmenu je potreba da možemo u budućnosti redovno izvršavati preuzete obaveze prema korisnicima sredstava podsticaja za proizvedenu zelenu energiju. Smatramo da energija koja se može dobiti iz vetroelektrana ne treba više da bude subvencionisana zato što je došlo do značajne promene cena u pogledu vrednosti opreme koja je potrebna za izgradnju vetroelektrana. Činjenica je da se u toku jedne kalendarske godine, od januara do decembra, promeni cena, odnosno vrednost opreme. Iz tog razloga, svi investitori, odnosno koncesionari koji će u budućem periodu graditi vetroelektrane imaju interes da u potpunosti preuzmu rizik izgradnje.
Kroz novi Zakon o električnoj energiji, koji bi trebalo da bude usvojen do kraja ove godine, definisaćemo i nove šeme podsticaja za OIE
Jedna od takvih koncesija koju smo zaključili, kroz koju se naš partner, odnosno koncesionar, obavezao, i pre izmena Zakona, da neće koristiti podsticajna sredstva, samo potvrđuje ovu orijentaciju i ispravne odluke koje je donela Vlada, odnosno usvojila Narodna skupština kroz izmene Zakona. Ovde treba napomenuti da će se za MHE, male solarne elektrane i za elektrane na biomasu i dalje održavati sistem subvencija. Iduće godine ističe Akcioni plan i mi ćemo kroz novi Zakon o električnoj energiji, koji je ušao u proceduru razmatranja u Vladu, a posle toga će i u Narodnu skupštinu, i za koji očekujem da će biti usvojen do kraja ove godine, definisati, pored ostalih važnih energetskih pitanja, i nove šeme podsticaja. Na taj način ćemo se kretati u ravni sa ostalim članicama Energetske zajednice koje te nove šeme podsticaja ili pripremaju ili ih već primenjuju.
Kako bi mogao da izgleda taj novi model?
Najvažnija promena koja se očekuje primenom novog modela podsticaja jeste metod aukcije. Dakle, na bazi raspoloživih sredstava za podsticaje biće omogućeno onima koji ispune uslove za podsticaje, da se jave na javni poziv i da, nakon sprovedenog javnog poziva, bude izvršen izbor i dodela sredstava za one koji će stvoriti uslove da mogu koristiti podsticaje.
Kako nameravate da ispunite ekološke standarde u proizvodnji energije iz uglja?
Svesni smo značaja procesa dekarbonizacije, u koji je Republika Srpska već ušla. Pri kraju smo veoma važnog projekta, vrednog oko 80 miliona evra, a to je izgradnja postrojenja za odsumporavanje u Termoelektrani (TE) Ugljevik. Ovo postrojenje će biti pušteno u rad 1. novembra ove godine. Time Republika Srpska pokazuje visok nivo odgovornosti i daje svoj vrlo jasan i konkretan doprinos zaštiti okoline, koji neće imati pozitivne efekte samo na okolinu same termoelektrane, nego će imati znatno širi ekološki efekat, imajući u vidu da je lignit koji se koristi u TE Ugljevik opterećen najvišim procentom sumpora od svih lignita koji se koriste u regionu.
Postrojenje za odsumporavanje u TE Ugljevik imaće znatno širi ekološki efekat, jer lignit koji koristi ova elektrana ima najviši procenat sumpora od svih lignita u regionu
Odsumporavanje je bilo nužan proces koji je TE Ugljevik prihvatila, a koji je prethodno inicirala i odobrila Vlada RS u nameri da dosledno izvršava svoje obaveze sadržane u Nacionalnom planu za smanjenje emisija (NERP). Na ovaj način će se omogućiti da TE Ugljevik radi čak i do 2035. godine. U protivnom, da nismo pristupili izgradnji ovog postrojenja za odsumporavanje, došlo bi do zaustavljanja rada, možda već i do 2025. godine. Ovde želim istaći da smo ovaj projekat realizovali kreditnim sredstvima Vlade Japana.
Uprkos svemu nastavićete ulaganja u elektrane na ugalj?
Planiramo izgradnju dva nova termo-bloka, koji će ujedno u budućnosti biti i zamenski blokovi za postojeće termo-blokove u Ugljeviku, a to je izgradnja termo-bloka Ugljevik 3 i termo-bloka Gacko 2. Na Ugljeviku 3 su odavno već počele pripreme od strane ruske kompanije Comsar, koja je dosad u ovaj projekat investirala izuzetno velika finansijska sredstva. Oni imaju ugovor o koncesiji za još jednu HE u području Hercegovine, na lokaciji Mrsovo. Trenutno se u okviru kompanije Comsar razmatraju aktivnosti i planiraju nove u pogledu načina i modela potpune realizacije ovog projekta.
Kompanija Comsar razmatra nove aktivnosti u vezi sa načinima i modelima potpune realizacije projekta TE Ugljevik 3
Kada je reč o projektu Gacko 2, u fazi smo registracije novog preduzeća koje bi bilo zaduženo za izgradnju, i taj postupak sprovodimo sa kineskim partnerima. On još nije okončan, ali se nadam da će biti uspešno realizovan.
Ne očekujete probleme sa obezbeđivanjem finansiranja za ove projekte? Takođe, Sekretarijat Energetske zajednice je imao brojne zamerke na gradnju TE Tuzla 7, koja je sličan projekat kao i oni koje planira Republika Srpska.
Za oba projekta koja imamo u RS mi smo spremni da obezbedimo i partnere i finansiranje kroz to partnerstvo. Svesni smo da postoje ograničenja koja dolaze iz energetskih krugova Evrope ili globalno iz sveta u smislu da treba potiskivati proizvodnju energije iz fosilnih goriva. Međutim, za nas je upotreba fosilnih goriva ne samo ekološko pitanje, već je ono i pitanje održivosti, bezbednosti i sigurnosti snabdevanja električnom energijom. Zato se moraju i dalje održavati u funkciji energetski objekti koji koriste ugalj kao svoj osnovni energent.
Uveren sam da imamo uslove da primenom najmodernijih tehnologija izgradimo nove elektrane na ugalj i da se to neće negativno odraziti na zaštitu životne sredine
Naravno, prilikom izgradnje novih termoenergetskih objekata, naglašeno ističem, Republika Srpska ima u vidu sve obaveze u pogledu zaštite okoline i primene najsavremenijih ekoloških standarda. Oni će biti obezbeđeni kroz fazu projektovanja i kroz izgradnju TE na način da se koristi oprema koja je tako projektovana da direktno utiče na zaštitu okoline i na sprečavanje prekomernog zagađenja. Uveren sam da imamo uslove da primenom najmodernijih tehnologija realizujemo ove projekte u RS i da se njihova realizacija neće negativno odraziti na zaštitu životne sredine.
Korišćenje fosilnih goriva je baza ekonomskog života mnogih država, pa i naše
Uostalom, i Republika Srpska, a i mnoge druge zemlje, na primer Poljska, Rumunija, Bugarska i još neke druge zemlje regiona, imaju TE ili su u fazi izgradnje novih, ne zato što žele da prkose bilo kome, niti da se suprotstavljaju najnovijim usmerenjima u energetskom sektoru u pogledu proizvodnje energije iz OIE, nego zato što je korišćenje fosilnih goriva baza ekonomskog života mnogih država, pa i naše. U tom smislu, spremni smo na punu saradnju u pogledu primene svih ekoloških i drugih standarda koji se danas primenjuju u projektovanju i izgradnji energetskih objekata.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.