Reforma tržišta električne energije, gasa, vodonika u EU stupa na snagu

Savet Evropske unije je dao konačno odobrenje za sprovođenje reformskih mera na tržištima električne energije i gasa i uvođenje pravnog okvira za rast proizvodnje i upotrebe vodonika i drugih takozvanih dekarbonizovanih gasova. Paket je usvojen sa ciljem da ubrza tranziciju ka čistim energentima i da istovremeno ojača bezbednost snabdevanja i zaštitu potrošača kao i da unapredi mere za ublažavanje posledica energetskih kriza.

Potrošači će sada biti u boljem položaju zahvaljujući stabilnijim cenama energenata, smanjenju zavisnosti od cena fosilnih goriva i boljoj zaštiti od budućih kriza, na putu oslobađanja EU od ugljenika, saopštila je Evropska komisija. Reforma tržišta energije odnosno energenata konačno je ozakonjena, budući da je Savet EU odobrio da izglasani zakoni i direktive stupe na snagu.

Administracija u Briselu je prosledila paket za objavljivanje u službenom glasniku dve nedelje pred evropske izbore i posle više od godinu dana formalnih pregovora u delu koji se tiče električne energije. Za direktivu i zakon o fosilnom gasu te vodoniku i drugim takozvanim dekarbonizovanim gasovima trebalo je dve i po godine.

Istrajna i robustna tržišta će stimulisati ulaganja u čiste oblike energije i obezbediti da cene budu niže i stabilnije, što je ključno da evropski industrijski proizvođači postanu konkurentniji na svetskoj sceni, poručili su komesari i komesarke. Izmene okvira kojim se uređuje tržište gasa omogućile su državama članicama da prekinu ili ograniče uvoz gasa kroz gasovode ili tečnog prirodnog gasa (LNG-a) iz Rusije i Belorusije, u skladu sa ciljevima iz paketa REPowerEU, objašnjavaju u najvišem izvršnom telu ovog trgovinskog bloka.

Evropska komisija je istakla da će potrošači lakše moći da zamene snabdevača. „S usvajanjem reforme tržišta električne energije osnažujemo potrošače, jačamo bezbednost snabdevanja i utiremo put za stabilnije, predvidljivije i održivije energetsko tržište“, izjavila je belgijska ministarka za energetiku Tine van der Straeten.

Reformske mere proishode iz Industrijskog plana za zeleni dogovor (GDIP), kojeg je Evropska komisija zvanično predstavila u februaru prošle godine, ali posle podugačkih priprema. U okviru njega su i kontroverzni Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA) i Zakon o potpunoj dekarbonizaciji industrije (NZIA).

Stabilnije, predvidljivije tržišne cene energenata

Ugovori o otkupu električne energije (PPA) su dugoročni sporazumi koji obezbeđuju stabilnost potrošačima i investitorima, saopštio je Savet EU. Ažurirani propisi daju podstrek njihovom sklapanju i umanjuju nepotrebnu birokratiju i nadoknade, dodao je. U skladu sa svojim planovima za dekarbonizaciju, zemlje članice mogu pružiti i veću podršku investicijama u zelenu energiju pokrivenim PPA ugovorima, a jedna od mogućnosti je uspostavljanje mehanizama garancija.

Pored toga, države članice će za sisteme direktne cenovne podrške koristiti dvosmerne ugovore o razlici u ceni (CfD), ili ekvivalentne mehanizme s istim efektom. Zamišljeno je da tako podstaknu investicije u proizvodnju električne energije i pobrinu se da se umanji uticaj naglih promena cena na tržištima zasnovanim na fosilnim gorivima na cene struje.

Proizvođači će kroz dvosmerni ugovor o razlici kojeg potpišu s nekim javnim subjektom biti zaštićeni minimalnom nadoknadom, a istovremeno treba im omogućiti da nesmetano rade i efikasno učestvuju na tržištima električne energije, kao i da reaguju na dešavanja na tržištu, objavio je Savet EU. U periodima kada su cene visoke, moraće da vraćaju prekomerne prihode, a ta sredstva onda mogu da se isplate krajnjim potrošačima (uz izbegavanje remećenja konkurencije i trgovanja na unutrašnjem tržištu), ulože da se finalnim potrošačima smanje troškovi na ime električne energije ili iskoriste za razvoj distributivne mreže.

Dvosmerni CfD-ovi važe za investiranje u nove kapacitete za proizvodnju struje iz vetra, solarne, geotermalne i nuklearne energije te u hidroelektranama bez akumulacija.

Zaštita, osnaživanje potrošača

Novi propisi ovlašćuju Savet EU da na predlog komisije proglasi krizu ukoliko veleprodajna tržišta registruju veoma visoke cene električne energije ili se desi oštar skok cena na malo.

Među merama na raspolaganju državama članicama u slučaju proglašavanja krize u elektroenergetskom sektoru su one koje je EU već propisala. Reč je, na primer, o većem umanjenju cena električne energije za osetljive kategorije i ugrožene potrošače kao i o regulisanju cena za domaćinstva i mala i srednja preduzeća.

Države članice imaju obavezu da pojačaju mere za zaštitu osetljivih i energetski siromašnih korisnika, uključujući zabrane isključivanja sa strujne i gasne mreže. Dalje, ovom reformom se dalje podstiče uvođenje mehanizama za razmenu energije, čime su dopunjene odredbe o zajednicama obnovljive energije (REC) i energetskim zajednicama građana (CEC).

Zemlje EU će morati da uvedu rezervne snabdevače, kako nijedan potrošač ne bi ostao bez električne energije ili gasa.

Jačanje bezbednosti snabdevanja

Na putu ka uspostavljanju bezugljeničnog sistems, takozvani kapacitetni mehanizmi – mere koje države članice uvode da reše pitanja adekvatnosti raspoloživih kapaciteta – biće bolje utkani u strukturu tržišta električne energije i više neće biti privremene. Njima će se unaprediti bezbednost snabdevanja i povećati fleksibilnost, budući da će se udeo obnovljivih izvora postepeno povećavati, podsetio je savet, koji zastupa države članice.

Svrha novih propisa je da doprinesu prelasku na gasove koji se zvanično vode kao obnovljivi i niskougljenični, u prvom redu vodonik, u energetskom sistemu. Paketom za gas se zasniva okvir za razvoj tržišta vodonika, a u njega ulazi i infrastruktura za datu tehnologiju. Propisi se tiču prevoza, snabdevanja i skladištenja.

Njima se poziva na integrisano i transparentno planiranje mreže širom EU, uz princip da je energetska efikasnost na prvom mestu.

Prelazak na obnovljivi gas

Da bi se obezbedilo postepeno smanjivanje do prestanka upotrebe fosilnih goriva, od 2049. više neće biti moguće sklapati dugoročne ugovore za gas. Nova pravila podstiču uvođenje obnovljivog i niskougljeničnog gasa, a prvenstveno vodonika, i to u ugljarske i regione s velikim ugljeničnim intenzitetom.

Komisija sprema petogodišnji pilot-projekat za uparivanje potražnje i ponude vodonika radi kvalitetnijeg razvoja tržišta i transparentnosti, kroz Evropsku banku za vodonik.