Električna energija

Puštena u rad srpska deonica Transbalkanskog koridora za prenos električne energije

Pustena u rad srpska deonica Transbalkanskog koridora za prenos elektricne energije

Slika: Pixabay

Objavljeno

22.12.2017.

Država

,

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

22.12.2017.

Država

,

Komentari

0

Podeli

Elektromreža Srbije (EMS) pustila je u rad 68 kilometara dugu deonicu Transbalkanskog koridora za prenos električne energije od Pančeva do rumunskog mesta Resita, snage 400 Kv.

Dalekovod koji povezuje Pančevo i Resitu na zapadu Rumunije, projekat vredan 27 miliona evra, koji je finansirao EMS iz sopstvenih sredstava, prva je završena deonica Koridora. Uloga ovog dalekovoda je da ojača elektrosisteme zemalja koje povezuje, kao i elektroenergetski sistem Jugoistočne Evrope.

EMS je radove završio tri meseca pre predviđenog roka.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić je na otvaranju deonice rekla da je reč o najsavremenijem “energetskom auto-putu” i da srpska energetika na ovaj način staje na noge i gradi svoju energetku infrastrukturu.

Ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić ocenio je da je u pitanju kapitalni projekat koji će dugoročno doneti benefite Srbiji, povećati sigurnost snabdevanja i dodatno smanjiti gubitke, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.

“Kroz našu zemlju će proći panevropski elektroenergetski koridor koji će omogućiti da struja ide sa istoka ka zapadu, gde su bogatija tržišta. To kapitalno utiče na naše ukupne prenosne prilike i smanjuje gubitke na mreži, koji su inače najmanji u Evropi”, rekao je Antić.

Otvaranje srpske deonice Transbalkanskog koridora
Slika 1. Sa otvaranja srpske deonice Transbalkanskog koridora za prenos električne energije, 21. decembar 2017. Kredit: Vlada Republike Srbije

Putanja Transbalkanskog koridora

Kada bude kompletno završen, Koridor će povezivati Rumuniju, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Italiju. Dalekovod će ići od Rešica u Rumuniji do Pančeva, Obrenovca, Bajine Bašte u Srbiji, Pljevalja u Crnoj Gori i Lastve, a onda kablom ispod mora do Vilanove u Italiji.

U Srbiji jedan deo dalekovoda ide do Kragujevca i Kraljeva. Radovi na ovom delu počeće 2018, i trajaće dve godine. Kada budu gotovi, slede radovi na delu do Višegrada u Republici Srpskoj, i Pljevalja u Crnoj Gori, čiji se završetak očekuje 2024.

Preduzeće Elektromreža Srbije (EMS) potpisalo je ugovor sa nemačkom bankom KfW o kreditu za izgradnju deonice Kragujevac-Kraljevo na Transbalkanskom koridoru.

Radovi na srpskoj deonici dalekovoda prema Rešici počeli su 2016. Izvođači radova su bile domaće kompanije. Dalekovod na 203 stuba duž 68 kilometara prolazi kroz opštine Pančevo, Kovin, Alibunar, Vršac i Bela Crkva.

Rumunska nacionalna kompanija za transfer električne energije, Transelektrika, objavila je da krajem oktobra da je završila radove na graničnom prelazu sa Srbijom.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

U Nevesinju se planira treca solarna elektrana u Hercegovini

U Nevesinju se planira treća solarna elektrana u Hercegovini

17 September 2021 - Firma iz Banjaluke traži od Vlade Republike Srpske koncesiju za izgradnju i korišćenje elektrane Nevesinje.

eps e3 international energetski usevi vrba kolubara

EPS planira da sagoreva biomasu i ugalj u termoelektranama

17 September 2021 - Elektroprivreda Srbije pokrenula je sa američkom kompanijom E3 International pilot projekat za korišćenje biomase iz energetskih zasada.

Zorana Mihajlovic prva aukcija za premije za vetroparkove i solarne elektrane u decembru

Mihajlović: prve aukcije za solar i vetar u decembru

15 September 2021 - Ministarstvo rudarstva i energetike je najavilo da će do februara sledeće godine Srbija objaviti trogodišnji plan aukcija.

Termoelektrana-Sostanj-TES-trazi-drzavnu-pomoc-jer-je-cene-CO2-guraju-u-bankrot.jpg

Cene CO2 guraju slovenačku termoelektranu u bankrot

13 September 2021 - Termoelektrarna Šoštanj je u finansijskim problemima izazvanim visokim troškovima za emisije CO2, zbog čega traži državnu pomoć.