x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Promišljanje finansijske održivosti biodiverziteta

23.06.2020. | Komentari: 0Autor:

Promišljanje finansijske održivosti biodiverziteta

Biodiverzitet može da bude u središtu održivog razvoja, međutim  za to su potrebna sistematska rešenja i raznoliki mehanizmi koji obezbeđuju zadržavanje i reinvestiranje sredstava u očuvanje životne sredine. Ovaj novi vodič se bavi nizom dodatnih finansijskih instrumenata koji mogu da pomognu pri planiranju i promišljanju finansiranja biodiverziteta, ekosistema i zaštićenih područja kao ulaganje u održivi razvoj.

Događaj na kojem je predstavljen Vodič o održivom finansiranju  biodiverziteta, ekosistema i zaštićenih područja na Zapadnom Balkanu organizovao je prošlog utorka, 16. juna, Otvoreni regionalni fond za Jugoistočnu Evropu – Sprovođenje sporazuma o biodiverzitetu (ORF-BDU).

Publikacija daje uvid u finansijske mehanizme, koji su se pokazali kao najefektniji ili najkorisniji u praksi i za koje se čini da imaju najveći potencijal i mogućnost da se koriste u očuvanju životne sredine i održivog razvoja na Zapadnom Balkanu, pored standardnih izvora dostupnih u okviru javnih finansija. Naime , finansiranje iz budžeta ne može da zadovolji troškove i potrebe stoga je nužno da se isti unapredi ali i dopuni.

finansijske odrzivosti biodiverziteta
Slika: Tipologija mehanizama finansiranja biodiverziteta (Emerton et al. 2006, GIZ 2019)

Nema mnogo sumnje da bi budžet trebalo da čini srž finansiranja očuvanja životne sredine u privredama Zapadnog Balkana – kao i u drugim krajevima sveta. To ostaje osnovno vladino zaduženje, odnosno prihvaćena obaveza očuvanja kao i adekvatnog finansiranja biodiverziteta, ekosistema i zaštićenih područja očuvaju i adekvatno finansiraju.

Međutim, širom regiona, biodiverzitet nažalost  nije u vrhu prioriteta u poređenju sa drugim sektorima i političkim ciljevima, kaže koautor Mladen Lazić.

Podizanje svesti među zvaničnicima, građanima, kompanijama

Promisljanje finansijske odrzivosti biodiverziteta Mladen Lazic
Mladen Lazić

Razvijanje održivog finansijskog sistema za biodiverzitet zavisi od jakih ljudskih resursa kao i kapaciteta za istraživanja te, naravno, strateškog planiranja. Omogućavanje nadležnim strukturama da prepoznaju rešenja za finansiranje i primene ih na strateški način osiguraće održivost u praksi, rekao je Lazić tokom onlajn događaja.

On je ukazao na važnost javne podrške u uticanju na donosioce odluka i napomenuo da je podizanje svesti neophodno u što širem krugu. Izuzetno je važno da zvaničnici shvate da je takvo delovanje u nacionalnom i javnom interesu i da se založe za biodiverzitet a da bi time ohrabrili i kompanije za nove poslovne mogućnosti zasnovane na i održive za biodiverzitet.

Političke vođe treba da shvate kako se investiranje u biodiverzitet vraća u privredni rast i razvoj, dok kompanije moraju da postanu svesne poslovnih mogućnosti zasnovanih na biodiverzitetu

Vodič pruža svima onima koji se, pre svega u javnom sektoru ali i ostalim sektorima, bave planiranjem zaštite životne sredine i (ekonomskim) razvojem, informacije o raznovrsnim modelima održivog finansiranja, instrumentima, odnosno nudi studije slučaja i primere iz stvarnog života za ilustraciju istih. Nadalje, publikacija na sažet i jednostavan način pruža konkretne naučene lekcije, izvučene pouke i preporuke, kao i pregled potreba i mogućnosti održivog finansiranja biodiverziteta, ekosistema i zaštićenih područja na Zapadnom Balkanu.

Izazov finansiranja iz jednog izvora

Promisljanje finansijske odrzivosti biodiverziteta Lucy Emerton
Lucy Emerton

Koautorka Lucy Emerton, ekonomistkinja zaštite životne sredine koja se specijalizovala u valorizaciji  ekosistema, oblikovanju i razvoju finansiranja očuvanja životne sredine i mehanizama podsticaja, izjavila je da iz biodiverziteta mogu da se generišu značajna  sredstva. Ali ukoliko se ne čuvaju i ne ulažu ponovo u očuvanje biodiverziteta i ne prosleđuju sektorima i grupama koji snose troškove, sistem nije siguran.

“Iznos novca je veoma važan, ali to nije čitava slika. Nije bitno kolika sredstva generišemo za biodiverzitet. Ukoliko ne prevaziđemo ostala finansijska ograničenja, novac neće postići ono čemu je namenjen. Mogli bismo imati pristup i milijardama evra, ali kad sve dolazi iz jednog izvora, tada nemamo održivu finansijsku podlogu”, izjavila je.

Emerton je kazala da je pravi izazov kako se proširiti koncept održivog finansiranja biodiverziteta sa nacionalnog na regionalni nivo i, štaviše, zajedno raditi i izvan regiona. Dodala je da je jedno identifikovati potrebe i mogućnosti, ali da onda one moraju da se primene u praksi.

Promisljanje finansijske odrzivosti

Zajedničko apliciranje za sredstva ima jak potencijal

Postoji ozbiljan potencijal u privlačenju novih finansijskih izvora udruživanjem snaga odnosno kroz regionalnu saradnju. Po Lazićevom mišljenju, evropski Zeleni dogovor (Green Deal) je pokretačka snaga za ambicije, pogotovo u kontekstu opredeljena  regiona za priključenje EU, kao i jedan od načina da se  životna sredina više pozicionira na listi prioriteta odnosno političkoj agendi. .

“Jako je bitno osnažiti regionalnu saradnju, razmatrati zajedničko delovanje, jer saradnja po ovom pitanju ne tiče se nekog zasebnog mesta., nego je ono regionalno i tako mu treba pristupiti. Verujemo da to povećava šanse za ceo region da obezbedi dodatna  sredstava i na taj način pozabavi izazovima u očuvanju životne sredine”, izjavio je Lazić.

Evropski Zeleni dogovor je pokretačka snaga održivog finansiranja za biodiverzitet, ekosisteme i zaštićena područja u regionu

Globalni troškovi samo na ime postizanja ciljeva za biodiverzitet iz Aičija iznose između 150 i 440 milijardi dolara godišnje. Što se tiče domaćeg terena, privrede Zapadnog Balkana suočavaju se sa troškovima za mere zaštite životne sredine potrebne za Poglavlje 27.

Istovremeno, osnov prihoda u životnoj sredini je uzak i u značajnoj meri zavisi od strane pomoći, fondova, itd.

Uloga u planiranju razvoja

“Ovaj vodič  o održivom finansiranju  biodiverziteta, ekosistema i zaštićenih područja na Zapadnom Balkanu oslikava snažnu posvećenost Zapadnog Balkana i naših partnera, kao i GIZ-a, da podrže integraciju različitih aspekata biodiverziteta u sektorsko planiranje, kao i planiranje održivog razvoja. Istovremeno,  ima za cilj da doprinese  diskusiji o finansiranju biodiverziteta kao i globalnim procesima mobilizacije resursa”, izjavila je Kristina Kujundžić, viša menadžerka u GIZ-ORF BDU.

Promisljanje finansijske odrzivosti biodiverzitet
Slika: GIZ 2019

Regionalne savetodavne, naučne i platforme civilnog društva, konkretno radna grupa za biodiverzitet  Jugoistočne Evrope (BDTF SEE) i ekspertska grupa za procenu i vrednovanje usluga ekosistema (ESAV EG), kao i platforme BIMR i BioNET, dale su punu podršku procesu odnosno doprinele razvoju vodiča  kroz mapiranje potreba kao  i odabiru   regionalno primenljivih mehanizama održivog finansiranja biodiverziteta, ekosistema i zaštićenih područja.

Ogroman doprinos je došao od drugih relevantnih organizacija koje rade u regionu, a posebno Regionalna kancelarija za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN ECARO), koja ima i ulogu Sekretarijata BDTF-a. Konačno, saradnja sa GIZ-ovim Sektorskim programom za implementaciju Konvencije o biološkoj raznolikosti omogućila je izgradnju kapaciteta  ključnih aktera o novim modelima i finansijskim instrumentima za očuvanje životne sredine.

Tokom vremena za diskusiju nakon što je predstavljena publikacija, direktor IUCN ECARO-a Boris Erg izjavio je da je vodič  izuzetno vredan i da definitivno pokazuje izvore finansiranja koji do sada nisu bili dovoljno izučeni. On je naglasio  značajan manjak finansija za biodiverzitet, ekosisteme i zaštićena područja u regionu i izneo mišljenje da ima mnogo mesta za privatno-javna partnerstva, kao i finansiranje koje dolazi iz privatnog sektora.

U toku je prevod vodiča  na lokalne jezike sa ciljem podrške svakodnevnom radu  planera i stručnjaka ali i budućih preduzetnika koji svoje poslovanje žele da zasnuju na biodiverzitetu. Vodič sadrži i pojmovnik sa definicijama iz oblasti biodiverziteta, ekosistema, zaštićenih područja kao i finansija .

Otvoreni regionalni fond za Jugoistočnu Evropu – Sprovođenje sporazuma o biodiverzitetu (ORF-BDU) finansira nemačko Savezno ministarstvo za saradnju i razvoj (BMZ) Republike Nemačke a sprovodi ga Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH (GIZ).

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.