Proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora u Hrvatskoj i Srbiji napuštaju fid-in tarife

Elektrane na obnovljive izvore energije u Hrvatskoj i Srbiji poslednjih meseci se sve češće odlučuju da raskinu ugovore o dobijanju subvencija od države i da umesto državi svoju energiju prodaju na tržištu. Do pre samo nekoliko meseci teško da je iko mogao da očekuje ovakvav razvoj situacije, ali je očigledno da rast cena na tržištu stvara potpuno nove poslovne prilike kako za one koji proizvode energiju, tako i za one koji su zainteresovani da tu energiju otkupe.

U Hrvatskoj je iz sistema državnih podsticaja, tačnije fid-in tarifa, dosad izašlo 63 elektrana ukupne snage 341 megavat (MW). U Hrvatskom operatoru tržišta energije (HROTE) kažu da je najviše solarnih elektrana (25) i biogasnih postrojenja (22), ali kada se pogleda snaga tu prednjači deset vetroparkova sa 200 MW i tri kogeneracije sa 103 MW.

Oni su, kako pretpostavljamo, procenili da im je trenutno povoljnije nastupati na tržištu po komercijalnim uslovima, dodaju u HROTE-u za Balkan Green Energy News.

Podaci govore da su od subvencija odustale elektrane, koje čine čak trećinu ukupno instalisane snage u svim postrojenjima koja su ih dobijala. Podsticaje trenutno dobija 1.305 elektrana sa snagom od 698 MW.

Trećina instalisane snage koja je u Hrvatskoj bila subvencionisana, sada je na tržištu

U Srbiji situacija nije toliko uzela maha. Fid-in tarife na kraju prošle godine dobijalo je 296 elektrana snage 576 MW, a u ovoj godini to pravo više ne ostvaruje 17 MHE snage skoro 18 MW. Prvo su u junu vlasnici 11 elektrana raskinuli ugovore, a onda su u avgustu istekli ugovori za jo šest elektrana, snage oko 8 MW, kažu za Balkan Green Energy News u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Inače, u obe zemlje ne postoje kazne za raskidanje ugovora o isplati subvencija i otkupu struje, koju je preuzimala država.

U srpskom Ministarstvu rudarstva i energetike kažu da su ovakvi ugovori, koji se uvek mogu raskinuti loši.

Zato u budućnosti ne bi trebalo da budu u velikom procentu opcija za Elektroprivredu Srbije (EPS), jer ne garantuju da će kompanija obezbedi dovoljno struje za potrebe konzuma u zemlji, kažu u Ministarstvu.

Dve osnovne opcije za firme koje više ne žele podsticaje

Cena je, naravno, glavni pokretač investitora da odustanu od subvencija. Elektrane u Hrvatskoj i Srbiji, u zavisnosti od tehnologije, dobijaju subvencije od 6-18 evrocenti za kilovat-sat, ili od 60 do 180 evra po megavat-satu (MWh).

Cene struje na hrvatskoj berzi CROPEX i srpskoj berzi SEEPEX se poslednjih meseci kreću od 300 do 500 evra MWh, pa je računica jasna.

Dejan Stojčevski, tehnički direktor SEEPEX-a, kaže za Balkan Green Energy News da neke elektrane koje izlaze iz podsticaja već imaju ponudu da prodaju energiju po većoj ceni, a neke žele da takvu ponudu nađu.

Vetroparkovi u Hrvatskoj sklapaju ugovore sa Danske Commodities

Vlasnici elektrana u suštini imaju dve osnovne opcije: da sklope ugovor sa nekim trgovcem ili snabdvačem i da samostalno učestvuju na tržištu, bilateralnom ili organizovanom – berzama.

Prva opcija je ono što se desilo u Hrvatskoj. Stojčevski kaže da tu svi dogovori, o ceni, dužini trajanja ugovora, zavise od dve strane.

Tako je wpd još u decembru 2021. potpisao ugovor o otkupu struje (eng. power purchase agreement – PPA) sa kompanijom Danske Commodities, što je bio prvi takav ugovor u Hrvatskoj. Putem wpd-a krenula je nedavno i firma Professio Energia koja je sa Danske Commodities sklopila ugovore za svoja dva vetroparka.

MHE u Srbiji prodaju struju za dalji plasman na berzi

U Srbiji se dešava nešto slično kao u Hrvatskoj. Male hidroelektrane su sklopile nove ugovore o otkupu struje sa firmom koja namerava da tu energiju plasira na berzi.

U drugom slučaju je, kako kaže Stojčevski, osnovno da proizvođač izlazi samostalno na bilateralno tržište ili na berzu, što znači da postaje i balansno odgovorna strana. To podrazumeva određene troškove i rizike, zbog čega manje elektrane ne vide u tome svoj interes. Nema primera da se to desilo u regionu, jer tržište nije toliko razvijeno.