Profesori iz regiona: Ugalj ni sada nije konkurentan, potrebno ubrzati energetsku tranziciju

Učesnici okruglog stola „Kako ubrzati energetsku tranziciju u regionu i Srbiji“ složni su u oceni da je prelazak na obnovljive izvore nužan i isplativiji od izgradnje, pa čak i održavanja kapaciteta za proizvodnju struje iz uglja. „Nevešta dekarbonizacija je skupa, a zakasnela preskupa“, po rečima profesora Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikole Rajakovića. On i ostali govornici poručuju i da energetska tranzicija ne ostavlja prostor za ugalj.

Energetsku tranziciju mora da predvodi struka – ona njenu nužnost prihvata brže nego što se stvara politička volja za taj proces, izjavio je Nikola Rajaković, profesor beogradskog Elektrotehničkog fakulteta i predsednik Upravnog odbora Saveza energetičara. Govoreći na okruglom stolu „Kako ubrzati energetsku tranziciju u regionu i Srbiji“, istakao je da su niski troškovi i brzina izgradnje učinili fotonaponsku tehnologiju nadmoćnom, a da su postojeće termoelektrane na ugalj zastarele i da imaju neverovatno jak negativan uticaj na životnu sredinu.

Fotonaponska tehnologija je preuzela vođstvo zbog niskih troškova, brzine izgradnje solarnih elektrana i najmanjeg uticaja na okolinu

Uporedo s pritiskom iz Evropske unije na zemlje Zapadnog Balkana da sprovedu energetsku tranziciju ka čistijim izvorima, struka je doprinela spoznaji da je transformacija već počela i da mora da dobije na brzini, kaže Rajaković. Dodao je da su mnoga mesta u rudnicima s površinskom eksploatacijom uglja u Srbiji „praktično idealna“ za solarne elektrane, uz mogućnost izgradnje i vetroelektrana i sistema baterija za skladištenje struje.

Porez na CO2 će skupo koštati region

„Ne smemo dozvoliti da krajevi sa ugljem budu veliki gubitnici. Trebalo bi da nude šansu perspektivnim zanimanjima, u oblasti digitalizacije, jer mladi moraju da kreću napred,“ po profesorovim rečima. Evolucija zanimanja može da učini zaposlene u sektoru uglja pobednicima tranzicije, kazao je.

Kako transport i grejanje u Srbiji i regionu budu prelazili na električnu energiju i ukoliko se industrija bude razvijala, biće potrebno još proizvodnih kapaciteta za električnu energiju, naveo je na događaju u organizaciji Saveza energetičara i SDEWES centra i ukazao na „ekonomsku logiku“ za napuštanje uglja.

Solarne elektrane se grade za samo 18 do 24 meseca i imaju najmanji uticaj na okolinu, napomenuo je. „Nevešta dekarbonizacija je skupa, a zakasnela preskupa“, izjavio je Rajaković i ocenio da je zainteresovanost investitora za vetroelektrane i fotonaponska postrojenja „u ozbiljnom porastu“ a da će najavljeni prekogranični mehanizam EU za oporezivanje ugljen-dioksida skupo koštati region ukoliko se ovde ne preduzmu ozbiljni koraci.

Energetska tranzicija u BiH još nema strateški pravac

Mirza Kušljugić, profesor Fakulteta elektrotehnike u Tuzli i predsednik RESET centra iz Sarajeva, podvukao je da u Bosni i Hercegovini više nema diskusije da li energetska tranzicija treba da se sprovede, već kojom brzinom. Ipak, po njegovom mišljenju, nije sigurno da li su političari to istinski prelomili i pitanje je da li su svesni na šta su se tačno obavezali u Sofijskoj deklaraciji.

„Ugalj nema budućnost“, a dekarbonizacija je iz ugla energetike neposredna budućnost, dok BiH i dalje planira da sagradi termoelektrane snage preko jednog gigavata, kaže Kušljugić. Zadatak stručnjaka svih disciplina je da dokažu da su promene isplativije nego nastavak proizvodnje struje iz tog fosilnog goriva, podvukao je.

Kušljugić: Zadatak stručnjaka je da dokažu da su promene isplativije nego nastavak proizvodnje struje iz uglja

Kušljugić je ukazao na to da BiH ima najmanju produktivnost u sektoru uglja u regionu, a da najviše zavisi od izvoza električne energije proizvedene iz uglja. Nacionalni energetski i klimatski plan je još na nivou radnog materijala i radne grupe će uskoro početi da rade na nacrtu, ali nemaju strateški pravac, po njegovim rečima.

Ta zemlja mora da se opredeli da napusti ugalj, za početak makar bez konkretnog datuma, a najvažnija stavka je pravična energetska tranzicija za radnike i radnice u navedenoj delatnosti, navodi Kušljugić.

Nove zelene elektrane su jeftinije od rekonstrukcije pogona na ugalj

Učesnici okruglog stola su se složili u oceni da je proces neminovan usled uticaja tržišta te zbog predstojećeg poreza na CO2 i neminovnosti uvođenja naplate za ispuštanje tog gasa s efektom staklene bašte. Takođe su rekli da su za energetsku tranziciju nužne interkonekcije i trgovanje viškovima struje i, generalno, mnogo intenzivnija saradnja unutar regiona.

Domaći stručnjaci moraju da učestvuju u izradi strategija, inače će rezultati biti mršavi, a energetska tranzicija bolnija

Profesori i drugi govornici ističu da će važan faktor biti prozjumeri, domaćinstva koja će proizvoditi vlastitu struju iz solarnih ploča, i da će pomoći u zadobijanju široke podrške javnosti. Zaključili su da je sprovođenje mera za zaštitu životne sredine u termoelektranama na ugalj neuporedivo skuplje od izgradnje pogona na obnovljive izvore.

Učesnici su skrenuli pažnju na činjenicu da strategije za države i region uglavnom izrađuju strani konsultanti. Oni nedovoljno poznaju situaciju i moraju da se angažuju domaće snage, jer će inače rezultati biti mršavi, kazali su.

Nerealne strategije bi donele lomove

Milun Babić, redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije i predsednik Skupštine Saveza energetičara, izjavio je da se u strateškim dokumentima moraju sagledati realne mogućnosti sistema i upozorio da će u suprotnom ubrzo postati neophodne nove i radikalne promene. Pri takvom scenariju nastaće „stresovi, lomovi i gubitak energije“, napomenuo je.

Ukoliko se Srbija i region ne priključe Evropskom zelenom dogovoru, vazduh će ostati zagađen i uticati na zdravlje i produktivnost, povrh zaostatka za razvojem u okruženju i u evropskim integracijama, navodi Babić. On je nabrojao dvadesetak zakona u Srbiji koji bi morali da se izmene i dodao da treba još nekoliko novih.

Babić je istakao, poput ostalih učesnika, da tržište diktira promene, uz opasku da poslovni ambijent ne bi smeo biti nametan odozgo, već da najboljima treba omogućiti da se dalje razvijaju.

Ugalj ni sad nije konkurentan

„Kad vjetar puše u Europi, ugljen se gasi na Zapadnom Balkanu“, poručio je Neven Duić sa Fakulteta strojarstva i brodogradnje i iz Međunarodnog centra za održivi razvoj energetike, voda i okoliša (SDEWES) iz Zagreba. Kao i sugovornici, on je ukazao na pritisak iz EU da se sprovede dekarbonizacija i rekao da neće biti sredstava za one koji se ne odreknu uglja.

Pored toga, usled povezivanja tržišta električne energije već se dešava da je jeftinije kupovati struju iz inostranstva nego proizvoditi svoju iz uglja, naglasio je Duić i naveo rezultate istraživanja koji pokazuju da će Srbija 2030. biti uvoznik struje ukoliko se ne okrene održivim izvorima. Dekarbonizacija i energetska tranzicija će se veoma ubrzati čim se uvede naplata emisija CO2, rekao je.

Međunarodne finansijske institucije i EU ne podržavaju otvaranje rudnika uglja

Aleksandar Dedinec, ekspert za energetsko i klimatsko planiranje iz Makedonske akademije nauka i umetnosti, prikazao je statistiku za Severnu Makedoniju iz koje se vidi da se sa promenama u energetici poslednjih godina smanjuju uvoz struje i količina ispuštenih gasova s efektom staklene bašte.

Istakao je da se rudnici uglja iscrpljuju, a da međunarodne finansijske institucije i EU ne odobravaju projekte novih. Severna Makedonija jednostavno nema mnogo opcija, navodi Dedinec i kaže da se ta zemlja oslanja na izgradnju vetroelektrana, solarnih kapaciteta i dve planirane hidroelektrane.

Ima prostora i za unapređenje situacije na strani potražnje, budući da mere energetske efikasnosti dovode do tri puta većih ušteda u proizvodnji struje, naveo je.