Proizvođači električne energije iz elektrana na obnovljivu energiju i firme koje razvijaju takve projekte u članicama Energetske zajednice suočavaju se sa objektivnim izazovima u ispunjavanju uslova iz regulative o CBAM-u o stvarnim emisijama, što dodatno povećava neizvesnost u projektovanju prihoda budućih projekata.
Proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora energije i investitori koji razvijaju takve projekte u članicama Energetske zajednice zatražili su od Sekretarijata da ukaže na izazove sa kojima se susreću. Sekretarijat je njihove primedbe uključio u svoj drugi izveštaj o uticaju Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) na tržišta električne energije.
“Kako implementacija CBAM-a napreduje, sve veći broj investitora u ugovornim stranama Energetske zajednice počinje da se suočava sa praktičnim poteškoćama u ispunjavanju zahteva za korišćenje vrednosti stvarnih emisija (actual emission values). Ovo stvara regulatornu neizvesnost i dodatne troškove usklađivanja za njihovo poslovanje i projekte”, naveo je Sekretarijat
Investitori su identifikovali tri glavna problema
Cilj ovih investitora je, kako se dodaje, da obezbede pristup tržištu EU i referentnim cenama EU, korišćenjem stvarnih emisija ili putem izuzeća prema članu 2(7) regualtive o CBAM-u.
U izveštaju se navode tri glavna problema.
Prva je praktična nemogućnost dokazivanja stvarnih emisija odnosno nultih emisija jer akreditovani verifikatori za CBAM neće biti operativni do kraja 2026. ili početka 2027. godine.
Naime, kako su naveli, nacionalna tela za akreditaciju u zemljama članicama EU počela su da uvode programe za akreditaciju verifikatora za CBAM tek početkom leta 2026. godine.
Problem su i kruta pravila koja se odnose na ugovore o otkupu električne energije
Drugo pitanje su kruta pravila u vezi sa ugovorima o otkupu električne energije (PPA) koji su opet povezani sa korišćenjem stvarnih emisija. Trenutni okvir CBAM-a, ističu investitori, kažnjava uobičajene tržišne prakse, kao što je balansiranje deficita u snabdevanju neobnovljivom energijom ili trgovina preko posrednika, koje se koriste za ispunjavanje određenih vrsta PPA ugovora o isporuci obnovljive energije.
To stvara nepredviđene finansijske rizike i ograničava fleksibilnost ugovaranja za investitore u zelenu energiju, navodi se u izveštaju.
Vetroelektrana od 130 MW bi imala oportunitetne troškove od 8,9 miliona evra
Treći prigovor se odnosi na tržišni rizik – fluktuacije cena i raspone, što postaje daleko opasnije i finansijski štetnije jer investitori nisu u mogućnosti da izvoze u EU zbog problema sa stvarnim emisijama.
Naime, neizvesna konvergencija cena između cena u ugovornim stranama i cena u članicama EU otežava planiranje prihoda za projekte, navodi se u izveštaju.
Na primer, ako se razlika između cena vrati na nivo iz prvog kvartala 2026, što znači da su cene u ugovornim stranama značajno niže u poređenju sa susednim tržištima EU, a električna energija bude morala da se prodaju samo na lokalnom tržištu – zbog nemogućnosti korišćenja stvarnih emisija za izvoz iz EU – vetroelektrana od 130 MW bi akumulirala propuštenu dobit od 8,9 miliona evra samo za šest meseci, izračunali su autori izveštaja.
Inače, ovi problemi, ili deo njih, bi mogli da budu rešeni kroz izmene regulative o CBAM-u koje su u toku.
