Preokret klimatske politike G7: lideri podržali ulaganje u LNG, gas, nuklearke

Grupa sedam je formalno potvrdila posvećenost klimatskim ciljevima, ali je pozvala na povećanje proizvodnje energije radi bezbednosti snabdevanja i prevazilaženja energetske krize. Lideri su dali podršku investicijama u gas, pogotovo LNG, i nuklearne elektrane. G7 je ponovio obećanje da će ukinuti subvencije za fosilna goriva, međutim njegove države članice su u poslednje vreme odvojile ogromne svote da ograniče račune potrošača za energente.

Posle svog samita u Nemačkoj, lideri država s najvećim privredama na planeti ne računajući Kinu i Indiju su najveću težinu u zajedničkoj izjavi dali merama za izolovanje Rusije zbog njenog napada na Ukrajinu i smanjenju zavisnosti od ruskih fosilnih goriva. G7 je ukazao na udarac kojeg svet trpi zbog energetske krize i naglasio značaj bezbednosti snabdevanja.

G7 je usvojio slične stavove kao EU, koja je prihvatila gas i nuklearne elektrane kao prelazna rešenja za energetsku tranziciju

Podražavajući promene u klimatskoj politici svojih zemalja članica, posebno onih u Evropskoj uniji, ova grupacija sada poziva na intenziviranje napora na polju dekarbonizacije, ali istovremeno promoviše fosilni gas i nuklearnu energiju. G7 je saopštio da globalna privreda treba da bude zasnovana na niskougljeničnim i obnovljivim izvorima energije. Obavezao se da će najkasnije 2035. „potpuno ili u najvećoj meri dekarbonizovati“ elektroenergetski sektor.

Formalno, u kominikeu se prioritet daje zadržavanju cilju iz Pariskog sporazuma i drugih međunarodnih dokumenata da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa. Među ambicijama su spuštanje neto emisija iz međunarodnog brodskog i avio-saobraćaja na nulu najkasnije 2050. i smanjenje globalnih emisija metana koje je uzrokovao čovek za bar 30 odsto pre kraja ove decenije.

Paradoks nove verzije energetske tranzicije

Ugalj ostaje najveći neprijatelj. G7 ističe da će ubrzati postupak postepenog ukidanja proizvodnje uglja na domaćem terenu pri kojoj se ne primenjuje zaštita od zagađenja i ne sprečavaju emisije gasova s efektom staklene bašte. Ali ovaj internacionalni forum, verovatno najuticajniji na svetu, ima drugačiji stav prema nekim tehnologijama koje su do izbijanja energetske krize već bile donekle marginalizovane iz sličnih razloga.

 Investicije u LNG su neophodne radi suzbijanja tekuće krize, poručuje Grupa sedam

Od kraja godine više neće biti nove direktne budžetske podrške delu sektora fosilnih goriva kod kojeg nema zaštite od zagađenja i mera sprečavanja emisija, obećala je Grupa sedam, ali je navela da će napraviti izuzetke u slučaju tačno određenih okolnosti koje odredi svaka zemlja. Čak i tada sve mora biti u skladu sa ograničavanjem globalnog zagrevanja na 1,5 stepen i sa Pariskim sporazumom, stoji u objavi.

„U tom kontekstu i u nameri da ubrzamo postepeno smanjivanje naše zavisnosti od ruskih energenata na nulu, naglašavamo važnost uloge koju može da odigra povećanje isporuka LNG-a i smatramo da su investicije u ovom sektoru neophodne radi suzbijanja tekuće krize. U ovim, vanrednim okolnostima, podrška investicijama u sektoru gasa javnim sredstvima može da bude adekvatna kao privremeni odgovor“, napisao je G7 u kominikeu.

Istakao je da takve mere ne smeju da dovedu do trajnog vezivanja za gas i da projekti treba da budu, na primer, konzistentni s nacionalnim strategijama za razvoj niskougljeničnog i vodonika iz obnovljivih izvora. Ovde treba pomenuti da Evropska unija uvodi obavezne standarde za gasnu infrastrukturu po kojima ona treba da se gradi tako da može da se prebaci na vodonik.

Slično preokretu energetske politike EU, Grupa sedam sada hoće da se ubrza uvođenje energije iz obnovljivih izvora, ali sa izuzecima za gas, posebno tečni prirodni gas (LNG), i za nuklearne elektrane. Taj paradoks čini energetsku i klimatsku politiku nejasnom i pokreće pitanje prioriteta i dostupnosti finansiranja za sve te inicijative u isto vreme.

Uloga gasa, nuklearne energije u proizvodnji vodonika

Prihvatanje takozvanog niskougljeničnog vodonika, i niskougljeničnih resursa, otvara put povećanju potrošnje gasa, doduše po mogućnosti uz zarobljavanje i skladištenje ugljenika, te nuklearnim elektranama.

G7 je ponovio da će „najkasnije 2025. eliminisati neefikasne subvencije za fosilna goriva“. A njegove članice su zapravo od početka energetske krize izdvojile milijarde dolara da bi zaštitile domaćinstva i privredu od rasta troškova.

Lideri najindustrijalizovanih nacija su propustili da opišu mehanizam koji bi omogućio postepeni prestanak subvencionisanja fosilnih goriva

Takve mere su u rasponu od direktnog subvencionisanja goriva na pumpi do podsticaja za termoelektrane na ugalj. Među indirektnim subvencijama su ukidanje poreza i akciza na gorivo i ograničavanje tarifa za struju i grejanje za potrošače. Osim toga, u kominikeu se ne pominje nikakav mehanizam koji bi omogućio ukidanje pre kraja 2025. godine.

Inače, pred početak pregovora o reformi domaćeg Sistema za trgovanje emisijama (ETS), institucije EU su razvodnile prvobitne predloge, što će dati manevarskog prostora industrijskim potrošačima fosilnih goriva.

G7 navodi da se zalaže za rast proizvodnje energije u cilju obuzdavanja tržišnih cena i pohvaljuje Organizaciju zemalja izvoznica nafte (OPEC) zbog povećanja učinka.

Što se tiče nuklearne energije, lideri su naglasak stavili na razvoj naprednih tehnologija uključujući male modularne reaktore – SMR-ove.