Foto: marcinjozwiak from Pixabay
Prekograničnu taksu na ugljen-dioksid trebalo bi uvesti i na organske hemikalije, vodonik i polimere, i to godinu dana ranije, od 2025. godine, i primeniti i na indirektne emisije, što znači i na električnu energiju dobijenu iz fosilnih goriva ako se koristi u proizvodnji svih roba na koju bi se plaćala ova naknada, navodi se u nacrtu izveštaja Evropskog parlamenta.
Prekograničnu taksu na CO2 (eng. Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM) Evropska unija namerava da uvede na uvoz više vrsta proizvoda iz zemalja koje ne oporezuju emisije ugljen-dioksida. Među njima su, od zemalja van EU koje prati Balkan Green Energy News, države Zapadnog Balkana i Turska.
Nacrt izveštaja, koji podrazumeva da će mnogo više firmi iz ovih zemalja i to godinu dana ranije morati da se suoči sa plaćanjem takse na CO2, je deo procedure EU za usvajanja predloga Evropske komisije o ovoj naknadi. Trenutno je u toku faza pregovora između Evropskog parlamenta i članica EU.
Da podsetimo, Evropska komisija je u julu prošle godine predložila da se prekogranična taksa na CO2 uvede na uvoz cementa, gvožđa, čelika, đubriva, aluminijuma i električne energije, i to samo na direktne emisije. Uključivanje i indirektnih emisija, kako predlaže izveštaj, bi značilo da bi ovu taksu morali da plate i izvoznici svih navedenih roba koji u proizvodnji svoje robe koriste električnu energiju u čijoj proizvodnji se stvaraju emisije.
Takva električna energija je ona proizvedena u elektranama na ugalj i gas.
Today we sent our draft report on the legislative proposal to establish a carbon border adjustment mechanism (#CBAM) to the shadow rapporteurs.
The Commission proposal is an excellent starting point, but I see room for improvement in several areas.
(1/10) pic.twitter.com/cmyr0qoOcz
— Mohammed Chahim (@MChahim) January 5, 2022
Izveštaj traži veću klimatsku ambiciju prekogranične takse na CO2
Nacrt izveštaja je pripremio poslanik Evropskog parlamenta Mohammed Chahim koji je izvestilac Odbora za životnu sredinu, javno zdravlje i bezbednost hrane Evropskog parlamenta u vezi sa ovom taksom.
Za početak, on predlaže da se proširi spisak proizvoda na koje će se primenjivati prekogranična taksa na CO2, i da se na njega dodaju organske hemikalije, vodonik i polimeri. Reč je o velikoj grupi proizvoda, pre svega kada je reč o organskim hemikalijama, koji se koriste u svakodnevnom životu, ali u nacrtu izveštaja nije objašnjeno o kojim robama je konkretno reč. Organskih hemikalija ima i u naftnim derivatima, lekovima, papiru, plastici, hrani…
Chahim smatra da je neophodno proširiti taksu i na indirektne emisije kako bi predlog Evropske komisije imao veći uticaj na klimatske promene, navodi se u izveštaju.
Pripremni period za početak primene skratiti za godinu dana, a punu primenu započeti sedam godina ranije
Takođe, predlaže i brže uvođenje takse tako što bi pripremni period, u kojem firme samo izveštavaju o emisijama, bio skraćen sa tri na dve godine, što znači početak plaćanja 2025, a ne 2026, i završetak faznog uvođenja za sedam godina, sa 2036. na 2029.
Skraćivanje pripremnog i perioda za potpuno uvođenje takse izvestilac predlaže zbog vanredne klimatske situacije i klimatskog cilja EU do 2030. godine, navodi se u izveštaju.
EU će pružiti finansijsku podršku najmanje razvijenim zemljama da obave dekarbonizaciju
Chahim ističe da prekogranična taksa na CO2 mora biti instrument koji podstiče saradnju, a ne konfrontaciju sa partnerima EU, posebno sa najmanje razvijenim zemljama (eng. least developed countries – LDC).
Međutim, trebalo bi veoma jasno naglasiti da samo trgovinski partneri sa eksplicitnom politikom određivanja cene CO2 mogu biti izuzeti od ove takse, dok bi EU trebalo da izbegne izazivanje štete najmanje razvijenim zemljama, napisao je Chahim.
On je predložio EU da pruži finansijsku podršku za dekarbonizaciju industrije u ovim državama.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.