Razmere ekološke katastrofe zbog požara na deponiji u Vinči nisu poznate jer u Beogradu ne postoje stanice za merenje prisustva dioksina, furana i drugih toksičnih materija u vazduhu, ali lokalne vlasti tvrde da nema razloga za brigu budući da se nivo PM čestica spustio. Gradska uprava tvrdi da je Beo čista energija preuzela nadležnost, a taj privatni partner kaže da će krenuti da sanira deponiju tek nakon što dobije dozvolu.
Grad Beograd i konzorcijum kompanija Suez i Itochu zasnovali su 2017. javno-privatno partnerstvo za upravljanje otpadom na 25 godina. Poduhvat vredi 370 miliona evra, od čega je 290 miliona iz kredita koje su odobrile Međunarodna finansijska korporacija (IFC), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Razvojna banka Austrije (OeEB).
Privatni partneri, među kojima je i infrastrukturni fond Marguerite II, pohvalili su se krajem prošle godine da su dobili Zlatno priznanje za komunalne delatnosti od medijske organizacije Partnerships Bulletin. Oni su, pored projekta izgradnje spalionice komunalnog i reciklažnog postrojenja za građevinski otpad, preuzeli obavezu da otvore novu deponiju i zatvore postojeću, koja radi od 1970. godine i jedna je od najvećih neuređenih u Evropi.
Međutim, radovi kasne, a zbog nepropisnog odlaganja često izbijaju požari. Poslednji velikih razmera izbio je u popodnevnim satima 7. avgusta, na šta su upozorili korisnici društvenih mreža.
Pokret Ne davimo Beograd zahteva od nadležnih institucija da objasne šta je uzrok velikog požara na deponiji Vinča, kao i da odmah, bez odlaganja proglase vanrednu situaciju i objave uputstva za ponašanje građana u toku esktremno velikog zagađenja vazduha. pic.twitter.com/qrbUJvzq5t
— Zeleno-levi front (@nedavimobgd) August 8, 2021
Ignorisali pa spinovali
Ni gradska uprava niti konzorcijum, koji se zove Beo čista energija, nisu se oglasili do sutradan, kada je zbog požara u Vinči pola Beograda prekrio dim. Ubrzo je počelo prebacivanje odgovornosti i traženje krivca na trećoj strani, dok su ekološke organizacije od vlasti zahtevale uvođenje vanredne situacije na lokalnom nivou i pravovremeno obaveštavanje građana o opasnosti po zdravlje.
Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić izjavio je da je kvalitet vazduha „varirao“
Stručnjaci kažu da na deponiji gore sve moguće vrste otpada i da se oslobađa niz otrovnih i kancerogenih materija, među kojima najčešće pominju polihlorovane dibenzodioksine (PCDD), poznatije kao dioksini, i polihlorovane dibenzofurane odnosno PCDF-ove ili furane. Međutim, nema zvaničnog merenja prisustva tih supstanci u vazduhu.
S druge strane, gradski zvaničnici se pozivaju na to da je nivo opasne mikroskopske prašine (suspendovanih čestica PM) u vazduhu opao već dan nakon izbijanja požara u Vinči i tvrde da nema razloga za brigu te da je vatra „pod kontrolom“. Ipak, ona može da nastavi da tinja i po zatrpavanju i tako unedogled. Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić izjavio je da je kvalitet vazduha „varirao“.
Beo čista energija očekuje dozvolu ove nedelje
Vetar je promenio pravac, pa u centralnom delu grada vazduh više nije ekstremno zagađen, dok je stanica u Vinči rano jutros i dalje merila prisustvo čestica tipa PM2.5 i PM10 u najvišoj kategoriji, opasnoj po zdravlje.
Zamenik gradonačelnika Goran Vesić i javno komunalno preduzeće Gradska čistoća tvrde da je Beo čista energija preuzela deponiju, a privatni partner odgovara da tek ove nedelje očekuje dozvolu od Ministarstva zaštite životne sredine da počne sa sanacijom stare. Ministarstvo je pak uzvratilo da nije nadležno za ovaj slučaj i da se dozvola koju treba da izda odnosi na novu deponiju, a da je „dalo saglasnost na projekat sanacije i rekultivacije“.
Kompanija je trebalo da dobije nadležnost još krajem prošle godine, ali su rokovi probijeni, između ostalog zbog pucanja brane za postojeći otpad.
Beo čista energija je još u oktobru upozorila da zbog pandemije, tačnije odlaganja u uvozu opreme, može da bude kašnjenja. Vesić sada kaže da očekuje da će stara deponija biti zatvorena pre kraja godine. Po toj izjavi, privatni partner ipak nema nadležnost nad njom.
Kampanja protiv pokreta Ne davimo Beograd
Pripadnici pokreta Ne davimo Beograd su dan nakon početka požara u Vinči obišli lokaciju s Violom von Cramon, poslanicom Evropske stranke zelenih u Evropskom parlamentu. Zatim je grupa tabloida pokrenula spekulacije da je Ne davimo Beograd ili neko drugi iz opozicije zapalio deponiju.
Dobrica Veselinović iz pokreta Ne davimo Beograd rekao je za Balkan Green Energy News da je to oprobana taktika vlasti za obračun sa protivnicima. „U ovom slučaju, protiv ljudi koji su samo rekli šta se desilo. Spinuju kako bi naneli štetu pokretu Ne davimo Beograd i uneli dodatnu konfuziju. Nisu rekli šta je bilo, nego su insinuirali da smo mi to napravili. Kampanji su se onda priključili poslanici vladajuće stranke“, izjavio je i najavio tužbe.
Veselinović: Privatna strana se dobro zaštitila i sav rizik je na javnoj strani
Veselinović je podsetio da su aktivisti pokreta u performansu po izbijanju požara sličnih razmera 2017. godine, koji je trajao dvadesetak dana, zapalili vatru u burićima ispred Skupštine grada Beograda da bi ukazali odbornicima na obavezu da se oglase. Na snimcima iz satelita se vidi da je velikih požara u Vinči bilo svakih par godina, dodao je.
Od potpisivanja ugovora bilo je jasno da se privatna strana dobro zaštitila i da je sav rizik na javnoj strani, a najveća odgovornost za požare jeste na gradskoj upravi, ističe Veselinović. Izgleda da je zbog pandemije korona virusa ugovor modifikovan i da su rokovi pomerani, ali vlasti kriju te informacije, kazao je.
Kompanija za katastrofu u Vinči krivi sakupljače sekundarnih sirovina
Beo čista energija je saopštila da su pre požara na deponiji u Vinči snimljeni sakupljači sekundarnih sirovina i insinuirala da su oni zapalili vatru.
„Mislim da je to nebuloza jer je, po rečima stručnjaka, reč o mnogo ozbiljnijem, stalnom dubinskom požaru. To ne može tek tako da se zapali. Uvek postoji neki požar, jer deponija nije sanirana“, navodi Veselinović.
Od poslednjeg ekološkog incidenta u Vinči došlo je i do požara na deponiji u Novom Sadu, a takva slika je poslednjih godina svakodnevica širom Srbije na odlagalištima komunalnog otpada kojima se ne upravlja na odgovarajući način. Samo ovog leta bilo ih je desetak.
ništa novo a odgovornosti ni za lek
Stvarno je uzasno ,neka nam neko da bar neko objasnjenje i preporuku sta nam je raditi i kako da se stitimo,nocu se od smrade ne moze izadji na tersu,srecom da sam zbog korone kupila fotokataliticki preciscivac vazduha pa mi je sada od neprocenjene koristi da u celoj situaciji bar kuci udisem preciscen vazduh