Povelja o solaru okupila države, firme u podršci fabrikama fotonaponskih panela u EU

Ministri i ministarke energetike iz 23 države članice Evropske unije i stotinak predstavnika evropskog solarnog sektora potpisali su Evropsku povelju o solaru. Vlasti i kompanije su se tako obavezale da pruže podršku proizvođačima opreme za fotonaponske sisteme i reindustrijalizuju tu granu privrede.

Kao i Evropska povelja o vetru, potpisana u decembru, nova Povelja o solaru u EU promoviše mehanizme koje kompanije i vlade zemalja članica mogu da omoguće kao podsticaje industriji solarnih panela. Postoji velika razlika: domaća proizvodnja fotonaponske opreme u velikoj meri propada, usled pritiska od jeftinog uvoza iz Kine i atraktivnijih subvencija u Sjedinjenim Državama.

S druge strane, ista situacija u određenoj meri pogađa i sektor vetroelektrana. Oba računaju na podršku na račun svog statusa strateških tehnologija za dekarbonizaciju i budućnost elektroenergetskog sistema. Definisana je Industrijskim planom za zeleni dogovor (GDIP) i naknadnim dopunama pravnog okvira.

Administracija u Briselu okleva da uvede barijere za uvoz opreme iz Kine, računajući da to znatno može da uspori solarni bum. Umesto toga uvodi strože propise, ali taj sistem još nije zaokružen.

Povelja o solaru EU je časna reč država članica proizvođačima

Evropska povelja o solaru je potpisana u Briselu na neformalnom sastanku ministarki i ministara zaduženih za energetiku. Parafirale su je sve države osim Švedske, Irske, Kipra i Malte kao i stotinak predstavnika privrede iz ovog segmenta.

„Solar je u Evropi poslednjih godina uzleteo u izuzetne visine. Zasnovana na Strategiji za solar EU iz 2022, Povelja o solaru EU dodatno utvrđuje činjenično stanje, da je fotonaponska solarna tehnologija sada mejnstrim. Evropa, kao i svet, računa na solar da nas izvede iz klimatske i energetske krize, ka novom razdoblju zelenog prosperiteta i bezbednosti“, izjavila je na pomenutom okupljanju generalna direktorka organizacije SolarPower Europe Valburga Hemetsberger.

Istakla je da su vlade na ovaj način dale časnu reč proizvođačima solara i priznale njihovu presudnu ulogu u strateškim lancima snabdevanja.

„Ali bez obzira na to, nastavljamo da zahtevamo hitnu reakciju i konkretne mere podrške proizvođačima na nacionalnom i nivou EU. To podrazumeva uvođenje kriterijuma istrajnosti u javne nabavke i aukcije što je pre moguće, zatim pokretanje podrške u vidu subvencija i izvajanje ciljanih sredstava za finansiranje solara“, dodala je Hemetsberger.

Ona je takođe ukazala na rizike zbog kašnjenja u povezivanju na strujnu mrežu i izdavanju dozvola.

Dve trećine kapaciteta instaliranog 2023. nalazi se na krovovima

U povelji je poziv kompanijama i zemljama članicama da uključe fotonaponsku opremu u portfelje važnih igrača na tržištu te da uvrste stavke koje se tiču istrajnosti u strategije nabavki otkupljivača struje iz solarnih panela, a sve na dobrovoljnoj bazi.

One bi takođe trebalo da se obavežu da će održavati i, gde je to u Evropi moguće, proširivati proizvodni kapacitet, piše u dokumentu. U njemu je predloženo uvođenje specijalne podrške inovativnim konceptima proizvodnje električne energije iz sunčane svetlosti. U primerima su navedeni agrosolar (poznat i kao agri-PV) i plutajući solar kao i fotonaponski sistemi integrisani u infrastrukturu, u vozila i zgrade. Koncept za objekte je poznat po akronimu BIPV.

„U EU je prošle godine instalirano 56 gigavata u fotonaponskim sistemima, od čega je dve trećine na krovovima. To osnažuje potrošače i štiti ih od visokih cena električne energije i smanjivanja površine zemljišta koje se koristi. Pogoni instalirani 2022. i 2023. su zamenili, u ekvivalentu, 15 milijardi kubnih metara uvoznog ruskog gasa. To je ublažilo rizik od poremećaja snabdevanja unije gasom. Osim toga, u ovom sektoru je oko 650.000 radnih mesta, od čega je 90 odsto u oblasti realizacije, a procenjuje se da će ovaj broj do 2030. narasti na milion“, stoji u povelji.