Platforma za dobru energiju: Hrvatskoj potreban unapređen regulatorni okvir i sistem premija za podsticanje OIE

Trenutni investicioni potencijali u sektoru obnovljivih izvora energije (OIE) u Hrvatskoj procenjuju se na oko milijardu evra, ali da bi bili realizovani, potrebno je savladati ključne izazove, uključujući uvođenje sistema premija, saopštava Platforma za dobru energiju i podseća da je tranzicija ka zelenoj energiji nužna za ograničenje globalnog zagrevanja smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte, na šta se Hrvatska obavezala kao jedna od potpisnica Pariskog sporazuma.

Pariski sporazum stupio je na snagu pre dve godine, tačnije 4. novembra 2016. godine, a Hrvatska je na svom dosadašnjem putu energetske tranzicije, iz početne turbulentne faze, napredovala povećavajući instalisanu snagu OIE i značajno podižući nivo svesti javnosti o njihovom značaju, navodi Platforma za dobru energiju, koja okuplja predstavnike civilnog sektora, akademske zajednice i privrednih udruženja sa ciljem promovisanja savremenih trendova i sprovođenja kvalitetnih javnih politika na polju OIE.

Da bi Hrvatska ostvarila ciljeve Pariskog sporazuma i izgradila savremeni energetski sistem, potrebno je snažnije delovati – doneti kvalitetne dugoročne strategije i značajnije uključiti OIE u nacionalnu energetsku sliku, navodi se u saopštenju i dodaje da je hrvatski potencijal OIE mnogo veći od njihove dosadašnje primene, pa, osim izazova, predstavlja i veliku priliku za privredni rast –  proizvodnju električne energije iz domaćih resursa, a time i dugoročno smanjenje njenog uvoza, otvaranje novih radnih mesta, razvoj zajednice i rast standarda građana.

Da bi se taj potencijal realizovao, Hrvatska mora da donese Strategiju energetskog razvoja koja će zacrtati jasne i realne ciljeve u segmentu OIE; usvoji neophodne podzakonske akte; brže i efikasnije stvara zakonodavni okvir; i osigura predvidiv preduzetnički i investicioni okvir, navodi Platforma.

Potrebna tranzicija ka sistemu premija

Izazovi koje Hrvatska mora da savlada, kako navodi Platforma, uključuju smanjenje troškova kapitala, s obzirom da Hrvatska ima jedan od najvećih troškova kapitala za solarne i vetroelektrane u Evropi, kao i sprovođenje tranzicije sistema podsticaja ka sistemu premija, što će uvesti transparentnost i stvoriti pozitivno okruženje za razvoj energetskog preduzetništva i podsticanja proizvodnje na mestu potrošnje.

Hrvatsku na brže promene obavezuje i EU – do kraja ove godine Hrvatska treba da preda predlog svog nacionalnog energetskog i klimatskog plana za period do 2030. godine, a do kraja sledeće treba da preda i svoj finalni plan. Taj plan mora da pokaže koliko će kapaciteta obnovljivih izvora energije Hrvatska instalirati do 2030. godine, kao i mere kojima će olakšati administrativne prepreke potencijalnim investitorima, podseća Platforma.

U saopštenju se navodi da projekti OIE nisu samo želja velikih investitora, već i sve većeg broja građana i malih i srednjih preduzetnika, koji danas vide svoje mesto na tržištu održive energetike.

Pojedinci, zadruge, nevladine organizacije, privatni sektor i lokalna samouprava nezaustavljivo idu ka sve većoj primeni obnovljivih izvora energije, za šta koriste različite načine finansiranja kao što su modeli udruživanja kroz energetske zadruge, finansiranje projekata OIE sredstvima EU, finansiranje grupnim ulaganjem i primena modela blockchain tehnologije, podseća Platforma.