Srbija će u okviru druge faze programa „Obnovljivi izvori energije – razvoj tržišta biomase u Republici Srbiji“ izgraditi toplane na biomasu u Nišu, Bajinoj Bašti, Prijepolju, Rači i Novom Pazaru, i tako zameniti mazut i ugalj u sistemima daljinskog grejanja.
Ukupna vrednost projekta je 31,9 miliona evra, od čega Evropska Unija daje bespovratnu pomoć od deset miliona evra, a preostala sredstva obezbeđuju se iz zajma nemačke razvojne banke KfW i donacije Nemačke, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike.
EU je, kako se dodaje, sa bespovratnim sredstvima podržala realizaciju druge faze programa “Obnovljivi izvori energije – razvoj tržišta biomase u Republici Srbiji”.
Projekat će omogućiti da toplane u više lokalnih samouprava pređu na korišćenje biomase kao energenta, što će njihovim građanima doneti sigurno snabdevanje i zdraviju životnu sredinu, navelo je Ministarstvo.
U prvoj fazi programa izgrađene su četiri toplane na biomasu
Ugovore o donaciji su, u prisustvu premijera Miloša Vučevića, Olivera Varhejija, evropskog komesara za susedsku politiku i proširenje, i ambasadorke SR Nemačke u Srbiji Anke Konrad, potpisali Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije i Karsten Sandhop, direktor kancelarije KfW-a u Beogradu.
Đedović Handanović je podsetila da su u prethodnoj fazi projekta izgrađene četiri toplane na biomasu u Priboju, Malom Zvorniku, Novom Pazaru i Majdanpeku, uz ukupno ulaganje od 27 miliona evra. Građani su, kako je istakla, ovom investicijom dobili pouzdano i kvalitetno grejanje i čistiji vazduh.
Đedović Handanović: Emisije sumpor-dioksida biće gotovo potpuno eliminisane
“Uz podršku EU i Nemačke, nastavićemo sa ovim investicijama i u Nišu, Bajinoj Bašti, Prijepolju, Rači i Novom Pazaru, gde planiramo da zamenimo mazut i ugalj biomasom. Emisije ugljen-dioksida smanjiće se 88 odsto, a sumpor-dioksida biće gotovo potpuno eliminisane, što znači da će građani imati zdraviju životnu sredinu”, rekla je ministarka, i naglasila da je više od trećine sredstava za drugu fazu projekta sa KfW obezbeđeno iz donacija.
Komesar Oliver Varheji je rekao da će nove investicije u daljinsko grejanje nastaviti da smanjuju zagađenje vazduha, a istovremeno da podstiču lokalni razvoj i ekonomski rast, jer drvna biomasa mora da se snabdeva lokalno da bi bila ekonomski održiva.
On je podsetio da je u proteklih deset godina EU obezbedila više od 600 miliona evra grantova energetskom sektoru Srbije.
Projekat doprinosi ispunjavanju uslova iz Poglavlja 27
Ministarka Tanja Miščević istakla je da se ovim projektom drastično poboljšava okruženje u kome žive građani, smanjuju se emisije sumpor-dioksida i ugljen-dioksida. “Sve ovo su elementi energetske tranzicije i našeg usklađivanja u oblasti zaštite životne sredine koje obuhvata Poglavlje 27, kao i sa obavezama koje smo preuzeli iz Zelenog dogovora i drugih regionalnih inicijativa“, rekla je ona.
Ambasadorka SR Nemačke u Beogradu, Anke Konrad, naglasila je da bez Zapadnog Balkana, međunarodni klimatski ciljevi ne mogu biti dostignuti.
“Nemačka će kroz svoje strateško klimatsko partnerstvo sa zemljama Zapadnog Balkana nastaviti da podržava Srbiju u sprovođenju ambicioznog procesa energetske tranzicije”, rekla je Konrad.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.