Pet razloga zašto gubimo biodiverzitet

O biodiverzitetu učimo već u osnovnoj školi, međutim nije loše podsetiti se s vremena na vreme šta je biodiverzitet i kako čovek svojim ponašanjem utiče na svet koji ga okružuje. Počev od 2000. godine, svakog 22. maja obeležava se Svetski dan biodiverziteta. Ovog puta je akcenat bio i na Globalnom okviru za biodiverzitet Kunming-Montreal koji je usvojen na 15. Konferenciji članica Konvencije UN o biološkoj raznovrsnosti (KOP 15), nakon četiri godine pregovaranja.

Biodiverzitet se odnosi na raznolikost živih vrsta na Zemlji, uključujući biljke, životinje, bakterije i gljive. Ravnoteža između svih sastavnih delova sistema biodiverziteta pomaže da ekosistemi i njegovi stanovnici normalno funkcionišu i budu zdravi. Na primer, Amazonija je jedan od najraznovrsnijih ekosistema na zemlji. Preko tri miliona vrsta živi u ovoj prašumi.

Biodiverzitet planete Zemlje je toliko bogat da neke vrste još uvek nisu otkrivene. Samo pet odsto okeana je istraženo, a on pokriva 71 odsto planete. Možete li da zamislite koliko živih bića postoji u tom neistraženom prostranstvu?

Iako još uvek ne znamo ni koje sve vrste nastanjuje Zemlju, svesni smo tužne činjenice da čovek svojim aktivnostima dovodi do nestanka velikog broja poznatih vrsta. Njihovo izumiranje jeste prirodan proces, međutim, ljudske aktivnosti su ga ubrzale i to čak hiljadu puta.

Na Crvenoj listi ugroženih vrsta se trenutno nalazi više od 150.300 vrsta. Od ovog broja, čak 42.100 vrsta je u opasnosti od izumiranja, uključujući 41 odsto vodozemaca, 37 odsto morskih pasa i raža, 36 odsto korala, 34 odsto četinara, 27 odsto sisara i 13 odsto ptica. Crvenu listu ugroženih vrsta (IUCN Red List) sastavila je Međunarodna unija za zaštitu prirode 1964. godine i ona je od tada glavni pokazatelj zdravlja biodiverziteta.

Kako smo doprineli izumiranju vrsta

Međuvladina naučno-politička platforma o biodiverzitetu i uslugama ekosistema (IPBES) identifikovala je pet ključnih pokretača gubitka biodiverziteta. To su promene načina korišćenja mora i kopna, neposredno iskorišćavanje organizama, klimatske promene, zagađenje i invazivne vrste.

Najveći uzrok gubitka biodiverziteta jeste način na koji eksploatišemo zemljište i more , odnosno način na koji uzgajamo hranu, gradimo, uzimamo potrebne minerale. Više od trećine svetskog kopna i skoro 75 odsto slatkovodnih resursa sada se koriste u biljnoj ili stočarskoj proizvodnji.

Do sada smo izgubili polovinu svetskih korala, a svakog minuta gubimo šumska područja veličine 27 fudbalskih igrališta.

Preterano iskorišćavanje biljaka i životinja, na primer lovom ili krivolovom, drugi je razlog zbog koga gubimo biodiverzitet. Prekomeran ribolov doveo je do toga da je skoro trećina svih svetskih zaliha ribe istrošena. Izveštaj o stanju planete iz 2022. pokazuje prosečan pad od 69 odsto u populacijama vrsta, posmatrano od 1970. godine, što je najbolji pokazatelj kojom brzinom određene vrste nestaju.

Klimatske promene dovode do izumiranja određenih vrsta, ali i do gubitka staništa za bolje prilagodljive vrste, zbog čega su one prinuđene da se sele, što narušava ekosistem određenog područja.

Zagađenje je zahvatilo sve vrste ekosistema, čak i one u udaljenim područjima. Polutanti se javljaju u mnogim oblicima, od azota i amonijaka, koje prouzrokuje intenzivna poljoprivreda, do mikroplastike u najdubljim delovima okeana. Više od osam miliona tona plastike završi u okeanu svake godine.

Peti razlog su invazivne vrste. One stižu na mesta gde tokom istorije nisu živele i pobeđuju lokalni biodiverzitet u borbi za resurse kao što su sunčeva svetlost i voda. To izaziva izumiranje autohtonih vrsta i uzrokuje promenu u sastavu prirodnog ekosistema određenog područja.

Svetski dan biodiverziteta 2023.

Ovogodišnji slogan Svetskog dana biodiverziteta je glasio Od sporazuma do akcije: Povratak na biodiverzitet.  Tek u decembru 2022. godine, 196 zemalja je potpisalo sporazum kojim obećava da će do 2050. “živeti u skladu s prirodom” i da će do 2030. godine “zaustaviti i preokrenuti gubitak biodiverziteta”. Sada, kada Globalni okvir za biodiverzitet Kunming-Montreal postoji, potrebno ga je što brže primeniti.

Sve strane koje su postigle sporazum su se složile oko ključnih pitanja, uključujući ciljeve i zadatke, mobilizaciju resursa kao i raspolaganje informacijama.