Pet gradova sa najzagađenijim vazduhom u Srbiji 2023. godine

Čestitamo stanovnicima Novog Pazara, Valjeva, Užica, Beograda i Pirota: disali su najzagađeniji vazduh u Srbiji od početka 2023! Koncentracija mikroskopske prašine zabeležena prethodnih dana bila je ekstremna, ali kvalitet vazduha je ove godine oko 10 odsto, a u nekim mestima i do 20 odsto bolji nego 2022. godine.

Kvalitet vazduha se u Srbiji ove godine poboljšao, što je teško poverovati s obzirom na ekstremne koncentracije praškastih materija tipa PM2.5 i PM10 zabeležene prethodnih dana. Međutim, vazduh je po nekoliko parametara bio bolji nego 2022. godine.

Prema Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha, mesta koja imaju raspoloživost podataka o kvalitetu vazduha veću od 90 odsto, što je zakonski uslov validnosti merenja, mogu ih koristiti za zvaničnu ocenu, objasnio je za Balkan Green Energy News Dejan Lekić, osnivač aplikacije xEco.

Inače, aplikacija xEco vazduh od juče prenosi podatke o kvalitetu vazduha na preko 700 automatskih državnih i građanskih stanica u Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Sloveniji.

Podaci pokazuju trend opadanja srednjih godišnjih vrednosti praškastih materija, koje se nazivaju i suspendovanim česticama

Dostupni podaci pokazuju trend opadanja srednjih godišnjih vrednosti prisustva pomenute mikroskopske prašine, aerosola koji se nazivaju i suspendovanim česticama. Prema podacima iz automatskog monitoringa, u najzagađenijem gradu u Srbiji po koncentracijama PM2.5 čestica – Novom Pazaru, srednja godišnja vrednost smanjena je sa 44,2 mikrograma po kubnom metru na 38,7 mikrograma, ili 12,4 odsto. U Valjevu, koje se nalazi pri vrhu liste za PM2.5, zagađenje je smanjeno sa 35,1 na 32 mikrograma (8,8 odsto).

U Nišu je zabeleženo smanjenje od oko tri odsto, a u glavnom gradu između pet i 15 odsto. Na mernim mestima Beograd Vračar i Pančevo Vatrogasni dom zabeležen je porast prisustva PM2.5 od pet odnosno 16 odsto.

Da podsetimo, maksimalna dozvoljena srednja godišnja vrednost je 25 mikrograma po kubiku vazduha. Svetska zdravstvena organizacija je u septembru 2021. pooštrila preporučene vrednosti maksimalnih koncentracija zagađujućih materija bezbednih za zdravlje ljudi. Tako je nivo za PM2.5 spušten sa 25 na samo pet mikrograma.

Negativni rekordi postavljeni i ove godine

I pored ovih smanjenja, treba naglasiti da su ove godine postavljeni neki negativni rekordi. U Pirotu je 20. decembra izmerena najviša satna koncentracija čestica kategorije PM2.5 od uvođenja automatskog merenja, 381 mikrograma. Šabac je nekoliko puta tokom decembra imao zagađeniji vazduh od svih velikih gradova na planeti u kojima se meri.

Vazduh prekomerno zagađen u 14 gradova u Srbiji

Prekoračenje zakonom definisane vrednosti PM2.5 zabeleženo je na 14 mernih mesta, čime će gradovi u kojima se ona nalaze automatski biti svrstani u treću kategoriju – prekomerno zagađen vazduh. To su Novi Pazar (oko 39 mikrograma), Valjevo (oko 32), Užice (oko 30,3), Veliki Crljeni, Beograd Borča, Pirot, Smederevo Radinac, Beograd Leštane, Beograd Lazarevac, Institut za javno zdravlje Niš, Beograd Zemun Ugrinovačka, Kosjerić, Beograd Zemun TB i Beograd Mladenovac.

Prekoračenje koncentracije čestica PM10 zabeleženo je u Popovcu, Valjevu, Novom Pazaru, Leštanima i Mladenovcu. Srednja maksimalna dozvoljena godišnja vrednost iznosi 40 mikrograma po kubnom metru. Uredba propisuje da se toleriše najviše 35 dana prekoračenja srednje dnevne granične vrednosti PM10 od 50 mikrograma.

Broj dana sa prekoračenjem srednje dnevne granične vrednosti PM10 u nekim slučajevima je manji i do 50 odsto

„Mnogo zanimljivije je analizirati trend broja dana sa prekoračenjem srednje dnevne granične vrednosti. I ovde beležimo značajan pad broja dana sa prekoračenjem. U nekim slučajevima imamo i do oko 50 odsto manje ovih pojava – Smederevo Radinac, Užice, Čačak, Pirot, Beograd Mostar. Uglavnom, praktično sva ostala merna mesta osim Beograd Ada Marina imaju smanjenje broja dana sa prekoračenjem od pet do 50 odsto“, rekao je Dejan Lekić.

I pored značajnog pada, niz mernih mesta i dalje beleži više od zakonom propisanih 35 dana. To su Popovac (136), Novi Pazar (113), Valjevo (112), Leštane, Užice, Mladenovac, Borča, Kosjerić, Zemun, Niš, Veliki Crljeni, Lazarevac, Smederevo Radinac, Pančevo, Beograd Franša Deperea, Pirot, Subotica, Beograd Despota Stefana, Subotica, Šabac, Čačak, Kragujevac, Obrenovac i mnogi delovi Beograda uključujući Stari grad i Vračar.

„Treba napomenuti da neka od ovih mernih mesta ne zadovoljavaju kriterijum od 90 odsto raspoloživosti podataka, ali kako se radi o prebrojavanju broja dana sa prekoračenjima, ova činjenica može samo još doprineti konstataciji da je na mernom mestu granični broj dana prekoračen. Ovi podaci će prema uredbi automatski svrstati gradove, aglomeracije i zone u kojima se ova merna mesta nalaze u vazduh treće kategorije – prekomerno zagađen“, objasnio je Lekić.

Boljitak dugujemo kasnijem početku grejne sezone

Blagi trend poboljšanja kvaliteta vazduha budi nadu da je došlo do napretka u opštem stanju kvaliteta vazduha u Srbiji. Ipak, treba imati u vidu da je grejna sezona bila znatno kraća, a time i trajanje emisija dominatne zagađujuće materije – PM čestica, kazao je Lekić. Grejna sezona ove zime praktično nije ni počela do 15. novembra, za razliku od ranijih godina.

Klimatske promene mogu imati pozitivan uticaj u kontekstu kvaliteta vazduha u Srbiji

„Potrebno je dakle, uz blagi optimizam, sačekati verifikaciju ovog trenda u toku 2024. godine, posebno imajući u vidu da evidentne klimatske promene zapravo mogu imati pozitivan uticaj u kontekstu kvaliteta vazduha u Srbiji. Naime, povećanje srednje godišnje temperature jednostavno skraćuje grejnu sezonu, a time i skraćuje period ekstremnih emisija suspendovanih čestica“, rekao je Lekić.

Naš sagovornik dodaje da klimatske promene verovatno istovremeno nepovoljno utiču na meteorološke uslove u toku jeseni i zime, pa tako po više dana nema prirodnog provetravanja. To se moglo osetiti u decembru, kada je nakon sunčanih dana dolazilo do pojava ekstremnih koncentracija PM čestica u večernjim i noćnim satima, kao posledica fenomena temperaturne inverzije.