Parlamentarni forum za energetsku politiku: Politička volja ključna za energetsku tranziciju

Parlamentarci i parlamenti mogu da budu generatori političke volje, koja je preduslov za energetsku tranziciju, a Parlamentarni forum za energetsku politiku Srbije je primer dobre prakse u ovoj oblasti, poručili su učesnici petog sastanka foruma.

 Na 5. sastanku Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije “Energetika i klimatske promene – usklađivanje politika”  koji je organizovan u saradnji sa Otvorenim regionalnim fondom za Jugoistočnu Evropu – Energetska efikasnost (ORF-EE), Beogradskim fondom za političku izuzetnost, RES fondacijom i Fondacijom Hajnrih Bel, razmenjene su informacije i iskustva o međusobnim uticajima energetske politike i politike klimatskih promena.

Predsednica foruma, poslanica Aleksandra Tomić predstavila je zaključke sa 4. Berlinskog dijaloga o energetskoj tranziciji, pod nazivom „U pravcu globalne energetske tranzicije“.

Skup je, prema njenim rečima, otvorio Heiko Maas, ministar spoljnih poslova Nemačke, koji je istakao da je energetska tranzicija ka održivim izvorima energije najvažniji globalni izazov, pa se međunarodna zajednica opredelila za sprovođenje Pariskog sporazuma i Agende Ujedinjenih nacija 2030.

“Decidno je rečeno da ukoliko se ovi dogovori ne sprovedu svetu preti velika opasnost, odnosno novi ratovi. Energetska tranzicija je neophodan uslov za stabilnost i mir u svetu”, prenela je Tomić.

Ona je istakla da energetska tranzicija postaje biznis, što znači da će oni koji prvi primene inovacije imati najviše koristi.
“Nemačka iskustva govore da se energetska tranzicija ne tiče samo ministara energetike i ekologije, nego i prosvete, zdravlja, cele vlade”, istakla je ona.

Sekulović: Parlamentarci su ključ rešenja

Jasna Sekulović, ORF-EE projektna menadžerka, istakla je da je projekat, koji se sprovodi sa Mrežom škola političkih studija Jugoistočne Evrope, kao ključ za promene u energetici prepoznao političku volju.

Još 2010. godine pokrenut je javni dijalog svih onih na koje se odnose ove politike.

“Sećam se da tada parlamentarci govorili “kakve veze mi imamo sa temama energetske efikasnosti”. Ali, stvari su se promenile, što dokazuje i ovaj Parlamentarni forum. Posebno smo ponosni što su svi parlamenti regiona otvorili vrata za ostale zainteresovane strane u ovom procesu, za biznis, medije, ministarstva, i što se pokazalo da su parlamenti odlična platforma za dijalog o politikama koje se tiču održivog korišćenja energije, klimatskih promena i energetske efikasnosti”, rekla je Sekulović.

U ovoj fazi projekta fokus je na radu sa parlamentima, na intenziviranju dijaloga kroz događaje kao što je sastanak Parlamentarnog foruma, ali i kroz povezivanje parlamentaraca Zapadnog Balkana. Ona je istakla da je upravo Parlamentarni forum primer dobre prakse.

Sekulović je podsetila da je GIZ prošle godine organizovao prvi Parlamentarni forum Jugoistočne Evrope u Beču, a početkom juna sledi poseta nemačkim parlamentarcima.

“Na osnovu dosadašnjeg iskustva ubeđena sam da parlamentarci i parlamenti mogu da budu generatori političke volje bez koje nema energetske tranzicije. Parlamentarci mogu, kroz svoj rad u parlamentu i delovanje u javnosti, da pomognu razvoj i primenu naprednih energetskih politika”, poručila je ona.

Bušle: I zemlje EU traže način da zamene ugalj

Dirk Bušle, zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice, rekao je da energetska tranzicija u Srbiji najvećim delom povezana sa ugljem. Ugalj je, kako je naveo, toksičan energent, i to ne samo zbog zagađenja životne sredine i globalnog zagrevanja, već ga kao takvog vidi i zakonska regulativa. Bušle je istakao da je ugalj problematičan jer većina elektrana na ugalj u Srbiji ne ispunjava EU standarde, ali je problematičan i sa ekonomskog aspekta, jer prevelika zavisnost od jednog resursa nije dobra, a i sve je manje onih koji u njega ulažu.

“Pitanje šta posle uglja nije pitanje samo za Srbiju, već i za članice EU, pa tako i Nemci, Poljaci, Francuzi, Belgijanci promišljaju kako da sprovedu energetsku tranziciju, ako se zna da ugalj nema budućnost. Najbolje rešenje za Srbiju su obnovljivi izvori energije (OIE)”, poručio je on, i dodao da OIE nisu izbor, već činjenica.

Srbija, kako je naveo, treba da iskoristi talas promena u regionu. “Tranzicija je šansa. Nemojte da čekate da neko u Briselu donose odluku za vas, uključite se u donošenje odluka”, istakao je on.