Konferencija 22 februar registracija - srpski
OIE

Osnovana radna grupa za prve geotermalne elektrane u Vojvodini

Osnovana-radna-grupa-za-prve-geotermalne-elektrane-u-Vojvodini

Foto: falco/Pixabay

Objavljeno

07.10.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

07.10.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

Radna grupa za unapređenje realizacije razvoja projekata geotermalnih elektrana na teritoriji AP Vojvodine osnovana je sa ciljem da realizuje prve geotermalne elektrane u severnoj srpskoj pokrajini.

Radna grupa, osnovana prošle nedelje na poziv Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj i francuske kompanije ES-Geothermie, pred sebe je postavila cilj da realizuje prve geotermalne elektrane i snabdevanje sistema daljinskog grejanja i industrije iz postojećih vojvođanskih geotermalnih potencijala, navodi se u saopštenju opštine Vrbas na portalu Vrbas.net.

Aktivnosti radne grupe temelje se na Memorandumu o razumevanju potpisanim između Pokrajinske vlade i kompanije ES-Geothermie u martu 2017. godine, na osnovu koga je prilikom posete predsednika Francuske Emanuela Makrona Srbiji potpisan protokol o daljoj saradnji u cilju realizacije ovog projekta.

Članovi radne grupe su:

  • Milan Glušac, predsednik opštine Vrbas,
  • Nataša Lazarević, direktorka kompanije IEL OIE Balkan Renewable Energy, u većinskom vlasništvu francuske kompanije Initiatives & Energies Locales (IEL),
  • Jean-Jacques Graff, direktor kompanije ES-Geothermie, deo francuske kompanije Electricite de Strasbourg (ES),
  • Justine Mouchot, rukovodilac na projektu GOSPEL,
  • Danijela Radoš, Rudolf Tot i Slavoljub Arsenijević iz Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj,
  • Milan Popović iz kompanije NIS, u većnskom vlasništvu ruske kompanije Gazprom,
  • Ivana Demić iz Naučno-tehnološkog centra NIS Naftagas,
  • Bojan Bogdanović iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD),
  • Miroslav Ćićulić, direktor toplane Kikinda, i
  • Davor Andrašić, rukovodilac Subotičke toplane.

Projekat GOSPEL identifikovao potencijale u Vojvodini

Projekat GOSPEL (Srpski projekat za proizvodnju toplotne i električne energije iz geotermalnog resursa) je većim delom finansiralo Ministarstvo ekonomije i finansija, a podržala Pokrajinska vlada, rečeno je prilikom potpisivanja Memoranduma o razumevanju između Pokrajinske vlade AP Vojvodine i Francuskog udruženja profesionalaca u oblasti geotermije (AFPG).

Studija je prepoznala 4 industrijska projekta u vezi sa dubokim geotermalnim vodama koja su izvodljiva na teritoriji Srbije: Subotica, Kikinda, i Sremska Mitrovica – Ruma. Reč je o projektima proizvodnje toplotne energije za snabdevanje mreža daljinskog grejanja u gradovima ili industrijskim zonama, odnosno za proizvodnju električne energije.

Procenjeni kapaciteti budućih geotermalnih elektrana su između 11 MWh i 17 MWh, što odgovara ukupnoj investiciji od 7 do 18 miliona evra, navela je Pokrajinska vlada.

Prof. dr Ana Vranješ iz Laboratorije za geotermalnu energiju i energetsku efikasnost Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, koja je učestvovala u projektu GOSPEL, izjavila je ranije za portal eKapija da su za rezultate istraživanja u Subotici zainteresovane toplane, koje bi dodale u svoj sistem 34% geotermalne energije.

Kada je reč o Kikindi, sa temperaturam višom od 130 stepeni, potencijal bi mogao da se iskoristi i za električnu i za toplotnu energiju. Prostor između Sremske Mitrovice i Rume najviše pogoduje industriji, koja bi mogla da iskoristi 3 MWth, prenela je eKapija.

Globalne investicije dostigle 2,2 milijarde dolara u 2018.

Globalne investicije u sektor geotermalne energije dostigle su 2,2 milijarde dolara 2018.

Na kraju 2018. zemlje sa najvećim ukupnim kapacitetima za proizvodnju električne energije iz geotermalnih izvora bile su SAD, Indonezija, Filipini, Turska, Novi Zeland, Meksiko, Italija, Island, Kenija i Japan.

Ukupna proizvodnja geotermalne energije u 2018. procenjuje se na 630 PJ, od čega je oko polovina, 89,3 TWh, bila proizvodnja električne energije.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Slovenija i Češka napuštaju ugalj do 2033.

Slovenija i Češka napuštaju ugalj najkasnije 2033. godine

14 јануара 2022 - Slovenija je usvojila Nacionalnu strategiju za prestanak upotrebe uglja najkasnije 2033, a istu godinu za izlazak je najavila nova češka vlada

Energetsko trziste Zapadnog Balkana integrise energetske tranzicije finansiranja

Energetsko tržište Zapadnog Balkana treba da se integriše radi lakše energetske tranzicije, finansiranja

14 јануара 2022 - Zajednički pristup zapadnobalkanskih zemalja olakšaće finansiranje zelene energije i napuštanje uglja, no izvori sredstava su još nedovoljni

Prekogranicna taksa na CO2 bi trebalo da se placa na jos vise proizvoda i godinu dana ranije

Prekogranična taksa EU na CO2 bi trebalo da se plaća na još više proizvoda i godinu dana ranije

13 јануара 2022 - Predlog da se proširi opseg i ubrza primena dolazi iz Evropskog parlamenta gde su u toku pregovori o ovoj naknada za zemlje van EU

he dabar dokapitalizacija het ers

ERS dokapitalizacijom planira da pribavi 218 miliona evra za HE Dabar

13 јануара 2022 - U javnosti su se pojavile informacije da dokapitalizacija predstavlja privatizaciju Elektroprivrede Republike Srpske