Pri pronalaženju pogodnih lokacija za vetroparkove i solarne elektrane u postupku energetskog planiranja, primarno treba uzimati u obzir degradirano zemljište, istakao je ministar životne sredine i prostornog planiranja Naser Nuredini na predstavljanju studije energetskih rešenja za Severnu Makedoniju sa minimalnim uticajem na životnu sredinu.
The Nature Conservancy (TNC), Makedonska akademija nauka i umetnosti (MANU) i organizacija Eko-svest održali su konferenciju povodom završetka prve faze zajedničkog istraživanja raspoloživih energetskih rešenja s minimalnim uticajem na životnu sredinu u Severnoj Makedoniji.
Pri pronalaženju lokacija s velikim potencijalom za solarne i vetroelektrane u okviru postupka energetskog planiranja, treba prvenstveno odabirati degradirano zemljište, kako bi se izbegao negativan uticaj na životnu sredinu i na korišćenje plodnog poljoprivrednog zemljišta, izjavio je na ovom skupu ministar životne sredine i prostornog planiranja Naser Nuredini.
Jalovišta, rudnici viđeni kao najbolje lokacije za vetroelektrane, solar
Istraživanje je posebno usmereno ka jalovištima i rudnicima kao lokacijama koje bi mogle da se rehabilituju, izjavio je Aleksander Dedinec iz MANU. „Razvoj obnovljivih izvora energije je usko povezan sa mrežnim kapacitetima za prenos i distribuciju i lokacijama na kojima će se graditi. U procesu planiranja treba obratiti pažnju na jedan broj ograničavajućih faktora“, po njegovim rečima.
Zamisao je da se pronađu najbolja mesta za investicije u solar i vetroelektrane i da se izbegne bilo kakva šteta po lokalne zajednice i biodiverzitet
Projekat cilja na prevazilaženje izazova u primeni nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP ili NECP) i njegovih ambicioznih ciljeva za obnovljivu energiju. Zamišljeno je da se pronađu najbolja mesta za takve investicije i da se izbegne bilo kakva šteta po lokalne zajednice i biodiverzitet. Rezultati su prikazani donosiocima odluka, predstavnicima i predstavnicama organizacija civilnog društva i drugim zainteresovanim stranama.
„TNC podržava ovu inicijativu kao jedan od načina da se razvije lokalna praksa pametnog i inkluzivnog energetskog planiranja. Zadovoljni smo što vidimo da Vlada Republike Severne Makedonije pruža podršku ovom projektu i nadamo se da će državne institucije direktno primeniti njegove rezultate kako bi ostvarile postavljene ciljeve“, izjavio je TNC-ov koordinator za energetiku za Jugoistočnu Evropu Igor Vejnović.
Energetsko planiranje mora da bude inkluzivno
U projekat je uključeno identifikovanje stejkholdera i njihovo uključivanje. Partneri su sprovodili javne ankete, okupljali fokus grupe i prikupljali mišljenja vladinih institucija, kompanija u domenu energetike, poljoprivrednika, zaštitnika životne sredine, organizacija civilnog društva i eksperata koji rade na društvenim i aspektima životne sredine.
“Iz svog istraživanja i od fokus grupa smo saznali da su građani veoma zabrinuti zbog mogućeg negativnog uticaja energetskih projekata na životnu sredinu i lokalne zajednice. Zbog toga energetsko planiranje mora da bude inkluzivni process u kojem nikakve potrebe neće biti zanemarene”, kazala je Ana Čolović Lešoska iz Eko-svesti.
TNC sprovodi sličan projekat u Srbiji
The Nature Conservancy je u Srbiji s lokalnim partnerima pokrenuo sličan poduhvat, s fokusom na mapiranje zemljišta pogodnog za instaliranje fotonaponskih postrojenja. Jedan od ciljeva projekta Pametno planiranje za održivi razvoj – Mapiranje solarnih potencijala Srbije jeste da izgradi poverenje u društvu putem otvorenog, transparentnog, inkluzivnog procesa za uključivanje zainteresovanih strana.
Namera je da se izradi model studije slučaja upotrebljiv za prikazivanje vrednosti pristupa određivanju niskokonfliktnih lokacija za solarne kapacitete u drugim zemljama Zapadnog Balkana kao i u širem evropskom kontekstu. Mape zemljišta pogodnog za razvoj solarnih potencijala u Srbiji treba da budu objavljene do kraja godine.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.