Nova IRENA studija: eliminisanje emisije CO2 iz sektora energetike je moguće

Emisije ugljen-dioksida (CO2) koje generiše sektor energetike globalno, mogu se smanjiti za 70 odsto do 2050. godine, a do 2060. godine i postepeno ukinuti uz pozitivne ekonomske izglede, zaključci su najnovije studije koju je danas objavila Međunarodna agencija za obnovljive izvore energije (IRENA).

Studija „Perspektive energetske tranzicije: investicione potrebe za nisko-karbonskom energetskom tranzicijom“ predstavljena je danas na konferenciji Berlin Energy Transition Dialogue 2017. Studija predstavlja  kako model promocije obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u G20 zemljama ali i širom sveta može doprineti smanjenju emisija, što je potrebno da bi se porast globalne temperature zadržao ispod dva stepena Celzijusa, izbegavajući na taj način najsurovije efekte klimatskih promena.

„Pariski sporazum odražava do sada neviđenu odlučnost međunarodne zajednice da se bori protiv klimatskih promena. Fokus mora biti na dekarbonizaciji globalnog energetskog sistema jer on proizvodi skoro dve trećine emisija gasova sa efektom staklene bašte,“ rekao je Adnan Z. Amin, generalni direktor IRENA-e.

„Takođe, ekonomska komponenta energetske tranzicije nikada nije bila jača. Širom sveta danas se grade postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije i koja će proizvoditi električnu energiju uz troškove koji su manji u odnosu na postrojenja koja koriste fosilna goriva. Do 2050. godine, dekarbonizacija može biti gorivo održivog ekonomskog razvoja, a može otvoriti više novih radnih mesta u sektoru obnovljivih izvora energije. Nalazimo se u dobroj poziciji da izvršimo transformaciju globalnog energetskog sistema, ali uspeh će zavisiti od brzine reagovanja, jer će odlaganje podići troškove dekarbonizacije“, dodao je Amin.

I dok su ukupne investicije potrebne za dekarbonizaciju energetskog sektora značajne i iznose 29 triliona američkih dolara do 2050. godine, to i dalje čini mali deo (0.4%) globalnog BDP-a. Dalje, makroekonomska analiza koju je uradila IRENA sugeriše da takva investicija stimuliše razvoj, koji zajedno sa drugim razvojnim politikama može da:

• Podigne globalni BDP za 0.8% do 2050. godine;
• Otvori nova radna mesta u sektoru obnovljivih izvora energije koja bi po broju premašila broj ugašenih radnih mesta u industriji fosilnih goriva, a novi poslovi bi se takođe kreirali u segmentu energetske efikasnosti itd. i
• Unapredi kvalitet života ljudi kroz važne dodatne pogodonosti u životnoj sredini i zdravlju zahvaljujući smanjenju  zagađenja vazduha.

2015. godine u čitavom svetu sektor energetike proizveo je 32 gigatone (Gt) ugljen-dioksida. Izveštaji navode da će emisije morati da se smanjuju u kontinuitetu do nivoa od 9.5 Gt do 2050. godine da bi se globalno zagrevanje držalo do nivoa od dva stepena iznad preindustrijskih temperatura. 90% smanjenja emisije CO2 može se postići promocijom obnovljivih izvora i unapređenjem energetske efikasnosti.

80% električne energije iz obnovljivih izvora do 2050.

Iz obnovljivih izvora energije danas se na globalnom nivou dobija 24% proizvodnje električne energije. Izveštaj navodi da bi se dekarbonizacija ostvarila, potrebno je da se do 2050. godine 80% električne energije dobija iz obnovljivih izvora.

Izveštaj takođe objašnjava da tranzicija energetskog sektora treba da obuhvati ne samo sektor proizvodnje električne energije već i krajnje korisnike u drugim sektorima. Najveći udeo u proizvodnji električne energije do 2050. godine treba da čine obnovljivi izvori energije, a tranzicija treba da se bazira na brzom rastu solara i vetroenergije u kombinaciji sa pametnim mrežama i novim operativnim praksama. Takođe, zgradama, industriji i sektoru transporta potrebno je više bioenergije i električne energije iz obnovljivih izvora energije koji zamenjuju konvencionalnu energiju. Električna vozila treba da postanu dominantan tip automobila do 2050. godine. Proizvodnja tečnih biogoriva mora se udesetostručiti. Energetski visokoefikasne zgrade trebalo bi da postanu norma. Masovnija primena toplotnih pumpi se mora ubrzati, a čak 2 milijarde zgrada biće potrebno renovirati ili ponovno izgraditi.

Izveštaj upućuje poziv da se donesu politike koje će kreirati stimulativni okvir i koje će redizajnirati energetska tržišta. Jači cenovni signali, kao i naplata zagađivanja kroz emisije štetnih gasova u kombinaciji sa drugim merama mogu doprineti kreiranju uslova za jednu fer utakmicu na energetskom tržištu. Izveštaj takođe naglašava da je važno uzeti u obzir i potrebe onih koji nemaju pristup električnoj energiji.