Električna energija

Na Zapadnom Balkanu 2023. porasle emisije SO2 iz termoelektrana na ugalj

Na Zapadnom Balkanu 2023 emisije SO2 termoelektrana na ugalj

Foto: Nuraghies on Freepik

Objavljeno

19.09.2024.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

19.09.2024.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Termoelektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu ispustile su prošle godine u atmosferu više sumpor-dioksida nego 2022, navedeno je u novom izveštaju Usaglasi se ili zatvori. Količina je bila 5,7 puta veća od zakonskog maksimuma. Zagađenje prašinom iz tih postrojenja, obuhvaćenih nacionalnim planovima za smanjenje emisija (NERP-ovima), bilo je 75 procenata iznad gornje granice. Emisije azotnih oksida su premašile limit za 43 odsto.

Pre šest godina su na snagu stupili propisi o kontroli ispuštanja zagađujućih materija za termoelektrane na ugalj u Bosni i Hercegovini, na Kosovu*, u Severnoj Makedoniji i Srbiji, u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice i nacionalnim planovima za smanjenje emisija, NERP-ovima. Njihove ukupne emisije SO2 su 2023. bile 5,7 puta veće od dozvoljenih, piše u novom izveštaju Usaglasi se ili zatvori: Šest godina smrtonosnih protivzakonitih prekoračenja u postrojenjima na ugalj na Zapadnom Balkanu (Comply or Close: Six years of deadly legal breaches by Western Balkan coal plants).

Radi poređenja, zakonska granica je 2022. premašena 5,6 puta.

Upitna korist od investicija u odsumporavanje

Podaci koje je organizacija CEE Bankwatch Network objedinila u dokumentu pokazuju da su emisije SO2 u termoelektranama na ugalj u Srbiji obuhvaćenim NERP-om porasle na godišnjem nivou. S druge strane, u termoelektrani Nikola Tesla A (TENT A) je u aprilu ove godine pušten u rad pogon za odsumporavanje. Takav sistem je u izgradnji i u TENT-u B, koji je 2023. bio drugi u regionu po emisijama SO2.

Prvi na spisku je Ugljevik u Republici Srpskoj, iako ima sistem za desumporizaciju. Koštao je barem 85 miliona evra, ali su se nizale tehničke poteškoće, a operator sada priznaje da postrojenje ne radi, delimično i zbog toga što stvara ekonomsko opterećenje, piše u izveštaju.

„Još jedan višestruki prekršilac, Kostolac B u Srbiji, konačno je 2021. počeo da smanjuje emisije, ali ih je od tada povećao i 2023. je ispustio skoro 5,8 puta više nego što je dozvoljeno. Ili se postrojenje za odsumporavanje toliko ne koristi ili ne radi dovoljno dobro“, navedeno je u dokumentu.

Ugljevik i Kakanj 7 u BiH, REK Bitola 1 i 2 u Severnoj Makedoniji i Kostolac A2 u Srbiji premašili su više nego desetostruko svoje individualne indikativne gornje granice za sumpor-dioksid.

Ukupne emisije PM čestica, azotnih oksida i dalje drastično velike

Termoelektrane na ugalj su zagadile vazduh mikroskopskom prašinom 1,75 puta više nego što se toleriše po zakonu, što je neznatno ispod nivoa iz 2022. godine. BiH i Severna Makedonija su ponovo u ogromnoj meri prekoračile granice uspostavljene na nacionalnom nivou. Nominalno je najveći emiter prašine – praškastih materija iliti PM čestica – bio blok Kosovo B2. Količina je bila 9,2 puta veća od dozvoljene.

Gacko u Republici Srpskoj je imalo najveće prekoračenje u relativnom smislu, 10,7 puta iznad gornje granice.

Emisije azotnih oksida, NOx, premašilo je zakonski limit za 43 odsto. Ta granica se svake godine snižava. Kosovo* je ovog puta imalo 2,73 puta viši nivo, što je najgori rezultat u tom segmentu u regionu. BiH je takođe prekoračila svoj plafon za NOx, a prvi put je to učinila i Srbija.

Još su na mreži sva postrojenja na ugalj iz opt-aut mehanizma, iako je istekao

Na kraju 2023. je istekao rok za zatvaranje najmanjih i najstarijih blokova u BiH, Crnoj Gori i Srbiji, u okviru takozvanog opt-aut mehanizma. Međutim, oni svi još rade.

Termoelektrana Pljevlja je mimo zakona i obaveza još uvek na mreži, iako joj je krajem 2020. isteklo zadatih 20.000 sati. Onda su joj se 2022. pridružili bosanskohercegovački Tuzla 4 i Kakanj 5 i Morava u Srbiji. One, inače, ne ulaze u navedeni obračun emisija po NERP-ovima. Blokovi u termoelektrani Kolubara A su takođe jedan po jedan ušli u prekoračenje.

U Crnoj Gori je Pljevlja jedini blok na ugalj, pa nije bilo NERP-a. Po podacima iz izveštaja, emisije PM čestica su prošle godine udvostručene na 1.130 tona, najviši nivo barem od 2018. godine.

Autori i autorke su Crnoj Gori preporučili da napravi plan B za slučaj da takozvana ekološka rekonstrukcija ne protekne kako je planirano.

Zapadnom Balkanu potrebno više finansijskih sredstava za pravednu tranziciju regiona uglja

Bankwatch je takođe naglasio da Evropska komisija i države članice Evropske unije treba da obezbede dodatna, namenska sredstva za sprovođenje pravične tranzicije u ugljarskim oblastima na Zapadnom Balkanu.

„U trenutku kada su lideri i liderke EU, izgleda, uvereni u sposobnost Srbije da upravlja štetom po životnu sredinu od rudarenja litijuma, naš izveštaj daje otrežnjujući uvid u stvarno stanje u pogledu sprovođenja ekoloških zakona u regionu. Evropska komisija nije uspela da obezbedi usklađivanje sa zakonodavnim rešenjima EU za kontrolu zagađivanja, što ozbiljno krnji imidž EU u regionu“, poručila je Pipa Galop, koja je u ovoj organizaciji zadužena za propise i zakone u sektoru energetike u Jugoistočnoj Evropi.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

TotalEnergies snabdevati Saint-Gobain zelenom energijom PPA

TotalEnergies će snabdevati Saint-Gobain zelenom energijom po novom PPA ugovoru

19. septembar 2024. - TotalEnergies će objekte kompanije Saint-Gobain u Francuskoj pet godina snabdevati strujom iz obnovljivih izvora

eles siemens energy memorandum mervar presern slovenija

ELES i Siemens Energy sklopili strateško partnerstvo za razvoj digitalnih tehnologija za elektromreže

19. septembar 2024. - ELES i Simens Energy će sarađivati na razvoju naprednih digitalnih tehnologija i održivih rešenja za međunarodni sektor električne energije

hrvatska leto struja uvoz soalr potrosnja izvestaj oieh

Hrvatska tokom leta uvezla struju za 135 miliona evra

19. septembar 2024. - Trošak je mogao biti izbegnut proizvodnjom iz solarnih elektrana snage oko 2.700 MW, što je snaga projekata za zelenu energiju koji čekaju na realizaciju

gen vetropark senj virtuelna elektrana norinco

Najveći vetropark u Hrvatskoj postao deo virtuelne elektrane slovenačke firme GEN-I

19. septembar 2024. - Firma iz Slovenije je sada jedan od najvećih agregatora u Hrvatskoj koji pruža sistemske usluge Hrvatskom operatoru prijenosnog sustava