Kompanija Mitshubishi Hitachi Power Systems (MHPS) gradiće postrojenje za odsumporavanje (FGD) u termoelektrani Nikola Tesla A (TENT A) u Srbiji. Projekat vredan 167 miliona evra treba da omogući smanjenje emisije sumpor-dioksida (SO2) i čestica i omogući Srbiji da dostigne standarde EU u domenu životne sredine. To je prvi takav posao MHPS-a u Srbiji i drugi na prostoru Zapadnog Balkana.
Sporazum o izgradnji postrojenja za odsumporavanje su 9. septembra u Beogradu potpisali direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Milorad Grčić i izvršni potpredsednik kompanije MHPS Jasuo Fudžitani.
Projekat je vredan 167 miliona evra a finansiraće se iz zajma koji je EPS-u obezbedila Japanska agencija za međunarodnu saradnju JICA.
Rok za završetak izgradnje postrojenja je 42 meseca od datuma stupanja ugovora na snagu, a japanska kompanija je saopštila da očekuje da sistem bude opertivan 2021. godine.
Projekat će realizovati konzorcijum koji predvodi MHPS a čine ga Itochu Corporation i srpska građevinska firma MPP Jedinstvo a.d. (JDS).
MHPS, uz podršku svoje evropske podružnice sa sedištem u Duisburgu u Njemačkoj, biće odgovoran za upravljanje projektom, projektovanje, snabdevanje glavnim sistemima i slanje tehničkih savetnika za instalaciju. Itochu će se uglavnom baviti komercijalnim pitanjima. JDS će delovati kao lokalni partner za upravljanje gradnjom i građevinarstvo, uključujući projektovanje, instalaciju i lokalne nabavke.
Prvi projekat MHPS u Srbiji
Sistem za odsumporavanje dimnih gasova u Obrenovcu gradiće se za četiri bloka TENT A snage po 350 megavata. TENT koristi kao gorivo lignit koji ima viši nivo sumpora i niže kalorijske vrednosti u poređenju sa drugim vrstama uglja.
Na blokovima A3, A4, A5 i A6 primeniće se tehnologija odsumporavanja dimnih gasova vlažnim postupkom, uz korišćenje krečnjaka kao reagensa. Kao nus-proizvod dobijaće se gips koji se može koristiti u građevinarstvu, a pomešan sa pepelom i za izgradnju puteva.
To je prvi takav projekat za MHPS u Srbiji i drugi na Zapadnom Balkanu. Slični sistemi biće ugrađeni i u termoelektranu Ugljevik, koja se gradi u Bosni i Hercegovini, saopštila je ta kompanija.
U cilju smanjenja emisija, u termoelektrani Kostolac B izgrađena su postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova blokova B1 i B2. Projekat vredan 130,5 miliona dolara sprovela je kineska kompanija CMEC.
Devet puta manje SO2
Ministar energetike Srbije Aleksandar Antić koji je prisustvovao potpisivanju sporazuma, rekao je da će zahvaljujući tom projektu emisije SO2 biti smanjene devet puta, sa oko 74.000 tona na 7.800 tona godišnje.
MHPS je saopštio da će ugradnja FDG sistema omogućiti da se smanje emisije SO2 ispod nivoa od 200mg/Nm³ koji je predviđen Direktivom o industrijskim emisijama (IED).
Srbiji tek predstoji veliki posao
Antić je istakao da će Srbija, s obzirom da se u energetici oslanja na termoelektrane I ugalj, morati da stalno modernizuje svoje sistema i da ih prilagođava najvišim standardima iz oblasti zaštite životne sredine odnosno da i ispuvanjava obaveze za Enegetskom zajednicom, ali i obaveze iz Nacionalnog plana za smanjenje emisija.
Antić je podsetio da će Srbija u narednom periodu planira da unapredi termoblokove koje će nastaviti da koristi posle 2023. godine. Kao tri ključna segmenta je izdvojio pitanje praškastog zagađenja, odsumporavanja i denitrifikacije.
„Srbija je do sada uložila oko 200 miliona evra u projekte kojim rešava pitanje emisija i značajano popravlja ekološku situaciju, ali glavni je posao pred nama“, rekao je on. Antić je dodao da u periodu od 2017. do 2025. godine Srbija treba da investira oko 900 miliona evra da bi rešila preostale probleme od kojih su ključni odsumporavanje i denitrifikacija.
Aktivisti za zaštitu životne sredine konstantno pozivaju zemlje Zapadnog Balkana da smanje zavisnost uglja jer će im to doneti mnoge koristi.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.