TEŠ, jedina termoelektrana na ugalj u Sloveniji, imaće ove godine gubitak do 150 miliona evra, sudeći po trenutnim cenama emisionih jedinica za CO2, izjavio je generalni direktor ELES-a Aleksander Mervar i upozorio da vlada hitno treba da se pripremi za prekid korišćenja uglja. On je naglasio i da je toj zemlji potrebno 250 megavata kapaciteta za sistemsku rezervu.
Slovenija ima dve velike elektrane: Termoelektrarnu Šoštanj (TEŠ) i nuklearnu elektranu Krško (NEK). Generalni direktor ELES-a Aleksander Mervar izjavio je da TEŠ treba ostaviti u pogonu sve dok može da proizvede 3,7 teravat-sati godišnje, a da mu gubici ne premaše priliv u fond za zaštitu životne sredine Eko sklad. Slovenija ne treba da se osloni na gas u planiranju budućnosti energetike, jer je mali kupac na krajevima postojećih cevovoda, što čini troškove previsokima, napomenuo je prvi čovek državnog operatera prenosa struje.
Ipak, kazao je, TEŠ može da instalira kogeneracioni pogon kapaciteta 40 megavata za potrebe grejanja ukoliko može da obezbedi sredstva iz Fonda za pravednu tranziciju Evropske unije. Šef ELES-a je podvukao da zvanični podaci iz 2018. pokazuju da je udeo niskougljeničnog kapaciteta Slovenije bio 27 odsto viši od proseka EU.
Vlada mora da bude otvorena u pogledu izazova pri odbacivanju uglja
Mervar je takođe predložio da se na istom mestu podignu gasne turbine radi podizanja kapaciteta rezerve sistema, ukoliko se država odluči da forsira obnovljive izvore energije. Sloveniji je potrebno 250 megavata u tu svrhu, povrh trenutnih 400 megavata, da bi mogla da nadoknadi manjak u trenucima kad je potražnja visoka, a vetar i osunčanost su slabi, naveo je.
Vlada mora što pre da odredi datum zatvaranja rudnika uglja Velenje, koji snabdeva TEŠ, i da otvoreno kaže da će tranzicija biti teška, izjavio je Mervar i ukazao na činjenicu da će uglja ponestati. On je podvukao da će dobro plaćene poslove zameniti radna mesta kod kojih zarade zavise od stanja na tržištu rada, dakle s manjim platama, a da će to onda uticati na sekundarni i tercijarni sektor.
Ukoliko se ispostavi da su nove tehnologije isplative, doći će do borbe između zagovarača energije iz obnovljivih izvora i onih što se zalažu za nuklearnu energiju
Sa trenutnim cenama dozvola za ispuštanje ugljen-dioksida, TEŠ je na putu da ove godine pretrpi gubitke do 150 miliona evra, a postoji mogućnost da ti troškovi još porastu, rekao je Mervar. On tvrdi da je prelazak na kogeneraciju na gas skup, a da bi se time rashodi na ime CO2 samo prepolovili.
Slovenija takođe treba da produži rad bloka NEK 1 do 2043. i da do 2026. odabere potencijalnog strateškog partnera za NEK 2 i donese konačnu odluku da li će ga graditi, sugerisao je Mervar.
Do tada će postati jasno da li su nove tehnologije za skladištenje energije i pretvaranje struje u gas komercijalno isplative, dodao je. Ukoliko budu, doći će do borbe između zagovarača energije iz obnovljivih izvora i onih što se zalažu za nuklearnu energiju, istakao je generalni direktor.
Slovenija u sistem uvodi kondenzatorski uređaj za regulaciju napona
Što se tiče samog ELES-a, on je saopštio da je upravo testirao povezivanje kondenzatorskog uređaja fiksne reaktivne snage sto megavolt-ampera (MVAr) sa podstanicom Divača.. S drugim kompenzacionim postrojenjima, on će doprineti kontroli napona u elektroenergetskim mrežama Slovenije i Hrvatske.
To je prvi kondenzatorski uređaj u domaćem sistemu. ELES je naveo da će ga koristiti u slučaju pada napona u slovenačkoj mreži prenosa od 400 kilovolti za dodavanje reaktivne snage i očuvanje stabilnosti.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.