Vlasti u Ljubljani i Zagrebu rade na regulativi neophodnoj za dvadesetogodišnje produženje životnog veka nuklearne elektrane Krško, kojom zajednički upravljaju. Istovremeno razmatraju mogućnost da instaliraju drugi blok, a Skupina GEN je već zatražila energetsku dozvolu.

Nakon što je hrvatski ministar gospodarstva i održivog razvoja Tomislav Ćorić nagovestio da je vlada otvorena za pregovore o izgradnji drugog bloka nuklearne elektrane Krško (NEK ili JEK), slovenačka Skupina GEN i vlasti u Ljubljani objavili su da ne isključuju mogućnost saradnje sa stranim kompanijama na mogućem projektu. Državna Hrvatska elektroprivreda – HEP je suvlasnica postojećeg pogona nominalne snage 696 megavata.

Elektrana podignuta 1981. na slovenačkoj strani granice prvobitno je trebalo da se ugasi 2023. godine. Dve strane su se prošlog meseca dogovorile da joj produže vek trajanja za 20 godina i sada rade na neophodnim propisima.

Kontroverze zbog odlagalištâ nuklearnog otpada

U okviru tih aktivnosti, Slovenija je upravo na javnu raspravu stavila svoj predlog zakona o domaćem fondu za zatvaranje nuklearne elektrane Krško i odlaganje radioaktivnog otpada i istrošenog goriva. Ministarstvo infrastrukture prima sugestije do 31. avgusta. Sredstva bi bila odobrena počevši sa budžetom za sledeću godinu.

Hrvatska je odbila ponudu za zajedničko odlagalište u Vrbini, na granici kod Krškog, uz obrazloženje da ne bi bilo dovoljno mesta. Vlada u Zagrebu se opredelila da iskoristi bivše vojne objekte pored granice sa Bosnom i Hercegovinom za odlaganje nuklearnog otpada, što je izazvalo spor sa BiH.

GEN zatražio dozvolu

Skupina GEN podnela je zahtev za izdavanje energetske dozvole za planirani drugi blok nuklearne elektrane Krško – JEK 2. Saopštila je da će partnere tražiti prvenstveno u Sloveniji.

Ova elektroenergetska kompanija pod državnom kontrolom tvrdi da će godišnja proizvodnja biti između osam i dvanaest teravat-sati u zavisnosti od snage. Grupa je za prošlu godinu objavila rast profita od 19,2 procenta na 48,5 miliona evra, premašivši plan, od prihoda u visini 2,24 milijarde evra. To je 5,5 odsto ispod nivoa iz 2018. godine.