Crna Gora bi trebalo da uskladi svoje zakonodavstvo sa evropskim i donese Nacionalni energetski i klimatski plan do juna, kao i odluku o tome kada će isključiti termoelektranu u Pljevljima, istakao je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski.
Artur Lorkovski je prilikom posete Crnoj Gori razgovarao sa rukovodstvom crnogorskog energetskog sektora i obratio se Odboru Skupštine Crne Gore nadležnom za pitanja energetike.
Lorkovski je napomenuo da EZ ne uslovljava Crnu Goru da donese odluku o gašenju Termoelektrana (TE) Pljevlja, već je podseća na obaveze koje je prihvatila i potpisala, preneo je dnevnik Dan.
Crna Gora će morati svoje zakonodavstvo da uskladi sa evropskim i da do juna donese Nacionalni energetski i klimatski plan (NEKP), u kojem će biti navedeno kada i kako će se isključti termoelektrane, izjavio je Lorkovski.
Kako navodi gorepomenuti dnevnik, poslanici su upitali direktora Lorkovskog zašto Nemačka može da ima 19 temoelektrana, dok jedna crnogorska termoelektrana predstavlja problem.
Lorkovski je poručio da se Crna Gora obavezala brojnim sporazumima da će raditi na smanjenju emisija ugljen-dioksida. Niko ne očekuje da se tako važna odluka donese ad hoc, već je pitanje kakav je plan, kazao je.
Lorkovski: Niko ne očekuje da Crna Gora sutra zatvori TE, jer to nije realno
„Niko ne očekuje da Crna Gora sutra zatvori TE, jer to nije realno. Ovdje se postavlja pitanje kakav je plan, kakvi su vaši ciljevi, kakve su vaše prekretnice u ovom smislu. Očekujemo da donesete odluku. Ovo je obaveza koju je vaša vlada preuzela, a sada je potreban razgovor o tome kako da ostvarimo ovaj cilj, čemu bi trebalo da služi vaš nacionalni energetski i klimatski plan”, rekao je Lorkovski.
Direkor Sekreterijata je takođe istakao da se mora ubrzati rekonstrukcija pljevaljske termoelektrane i istakao značaj razvoja energetske infrastrukture.
Lorkovski je naveo da je potrebno napraviti odgovarajuću procenu za hidroelektrane Komarnica. Za hidroenergetski projekat Buk Bijela nisu dostavile rezultate rada ekspertske grupe, ni Bosna i Hercegovina ni Crna Gora. Kako je istakao, EZ je spremna da u tome pomogne.
Neusklađenost TE Pljevlja sa direktivom EZ
Sekretarijat EZ obrazložio je nadavno stav o neusaglašenosti TE Pljevlja sa Direktivom o velikim ložištima.
Produženi radni sati koje je odobrio ministarski savet EZ za TE Pljevlja su istekli još 2020. godine. Međutim, crnogorska termoelektrana nastavlja sa radom uprkos isteku ograničenja (opt-out mehanizam) prema pomenutoj Direktivi.
Lorkovski se prilikom posete sastao sa potpredsednikom Vlade i ministrom za kapitalne investicije Crne Gore Ervinom Ibrahimovićem.
„Kontinuirana podrška koju Crna Gora, na svom evropskom putu, ima i kao članica Energetske zajednice, je veoma značajna budući da intezivno radimo na usklađivanju nacionalne legislative sa direktivama i zakonodavstvom Evropske unije u oblasti energetike i životne sredine“, istakao je Ibrahimović.
On je dodao da su u minstarstvu svesni promena i izazova koje sa sobom nosi proces tranzicije ka zelenoj energiji.
Ibrahimović je napomenuo da su važna isustva eksperata Energetske zajednice, kao i zemalja članica EU, koje su ove procese započele mnogo ranije i koje su određene izazove uspešno prevazišle.
Lorkovski je objasnio da je radna poseta Crnoj Gori, kao i ostalim zemljama regiona, deo programa da se u direktnoj komunikaciji osnaži put ka dostizanju dobrih rezultata. Zajednički cilj je, kako je dodao, da se obezbede dovoljne količine energije na ekološki prihvatljiv način.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.