OIE

Ljubljana će postaviti krovne fotonaponske sisteme i udružiti ih u energetsku zajednicu

Ljubljana postaviti krovne fotonaponske sisteme energetsku zajednicu

Foto: Gradska opština Ljubljana

Objavljeno

20.10.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

20.10.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Ljubljana je zasnovala javno-privatno partnerstvo za izgradnju 51 fotonaponskog sistema na krovovima javnih zgrada. Ideja je da se oformi najveća energetska zajednica u Sloveniji.

Kompanije Resalta i Energetika Ljubljana ulaze u javno-privatno partnerstvo sa Gradskom opštinom Ljubljana. Reč je o postavljanju solarnih panela ukupnog nominalnog kapaciteta odnosno pika od pet megavata. Godišnji učinak je procenjen na 5,2 gigavata. Projekat Zelena energija je vredan pet miliona evra, saopštile su gradske vlasti.

Kompanije će upravljati ovim krovnim sistemima i održavati ih. Sporazum je za 51 malu solarnu elektranu, od kojih se za 47 planira udruživanje u energetsku zajednicu prestoničkih institucija i ustanova. Biće najveća u Sloveniji, saopštili su partneri.

Lokalna samouprava se zaštitila od negativnih cena

Koncesioni ugovor je potpisan na 17 godina. Posle toga će navedene instalacije preći u gradsko vlasništvo. Po sporazumu se primenjuje mehanizam neto obračuna, koji omogućava da se višak proizvedene struje iz jednog meseca iskoristi kasnije, kada je proizvodnja niža od potrošnje, stoji u objavi.

Lokalna samouprava je napomenula da se ovim aranžmanom sprečavaju gubici od eventualnog pada tržišnih cena ispod nule. Cene postaju negativne obično leti, pri neobično jakoj i dugotrajnoj ili neprognoziranoj osunčanosti.

Cene po kojima se obračunavaju manjkovi u proizvodnji vezane su za tada aktuelne tarife odabranog snabdevača, radi veće transparentnosti i stabilnosti cena, saopšteno je. Štaviše, privatni konzorcijum je prihvatio većinu rizika oko održavanja i snabdevanja i prodaje električne energije, kažu u gradskoj upravi.

Kompanije imaju rok do kraja juna da instaliraju krovne elektrane

Lokalna samouprava je istakla da će ovim projektom biti sprečeno ispuštanje ukupno 2.500 tona ekvivalenta ugljen-dioksida. Bilo bi potrebno 95.000 prosečnih stabala da apsorbuju tu količinu, saopšteno je. Poduhvat će biti uglavnom izveden na vrtićima, osnovnim školama, domovima zdravlja i sportskim i objektima kulture.

Resalta je navela da pomenuti projekat u gradu gde je osnovana pridodaje portfelju od 50 megavata fotonaponskih sistema u izgradnji od Češke do Rumunije. Ona radi po modelu energetskih usluga (ESCO), koji je uveden za mere energetske efikasnosti i javno osvetljenje, a već postaje standardan za mala fotonaponska postrojenja. Resalta u Ljubljani već učestvuje u jednom partnerstvu energetske obnove javnih zgrada.

Kompanije su se obavezale da sve fotonaponske sisteme puste u rad pre kraja juna sledeće godine.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

solc baterije jadarit litijum vucic hamburg konferencija alijansa

Šolc: Nemačka, Srbija i Zambija postaju članice Globalne alijanse za baterije

20. oktobar 2023. - Olaf Šolc je danas otvorio prvu Hamburšku konferenciju o održivosti na kojoj učestvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić

vetroelektrana ilirska bistrica slovenija aae gamit trst

AAE Gamit planira gradnju vetroparka snage 63 MW u Sloveniji

20. oktobar 2023. - Austrijska firma AAE Gamit planira da instalira vetropark Ilirska Bistrica nedaleko od istoimenog mesta koje se nalazi na jugu Slovenije

Novi talas velikih solarnih projekata Crnoj Gori u redu za dozvole

Novi talas velikih solarnih projekata u Crnoj Gori u redu za dozvole

20. oktobar 2023. - Qair i drugi investitori u Crnoj Gori dostavljaju zahteve za dozvole i odobrenja za još jedan talas velikih solarnih projekata

Mickoski: Evropi ove zime preti energetska kriza zbog Ukrajine

20. oktobar 2023. - Ukrajina je zbog rata ostala bez dobrog dela elektrana za proizvodnju električne energije, pa je prinuđena da uvozi električnu energiju