Koalicija 27 predstavila izveštaj „Poglavlje 27 u Srbiji: još uvek u pripremi“

Srbija 26.01.2017. | Komentari: 0Autor: Balkan Green Energy News

Photo: Koalicija 27

Koalicija 27 predstavila je treći godišnji izveštaj pod nazivom „Poglavlje 27 u Srbiji: još uvek u pripremi“. Izveštaj prati promene u oblasti životne sredine i klimatskih promena u Srbiji.

“Izveštaj se bavi problemima koji su se nagomilavali decenijama, a koje je moguće rešiti samo uz punu posvećenost Vlade i čvrstu odlučnost da životnu sredinu i klimatske promene postave visoko na listi prioriteta”, izjavila je direktorka Mladih istraživača Srbije Tanja Petrović u ime Koalicije 27.

Namera izveštaja je da pokaže da klimatske promene i kvalitet životne sredine nisu samo obaveza koja proističe iz pregovora sa EU, već pitanje koje se tiče zdravlja svih građanki i građana. Izveštaj  se odnosi na period od septem­bra 2015. do oktobra 2016. i pokriva sedam oblasti: zakonodavstvo, kvalitet vazduha, vode, zaštitu prirode, industrijsko zagađenje i upravljanje rizicima, upravljanje hemikalijama i klimatske promene.

Utvrđeno je da se pravni akti u oblasti životne sredine i prirodnih resursa u velikoj meri donose po hitnom postupku, ne ostavljajući prostor za transparentne i pravovremene javne rasprave. Što se tiče Zelenog fonda, okvir uspostavljen Za­konom o zaštiti životne sredine neće biti delotvoran i neće doprineti primeni načela EU, naročito načela „zagađivač plaća”.

Srbija nema integrisan sistem upravljanja vodama, a manje od 10 odsto otpadnih voda se obrađuje. Vlada zanemaruje očuvanje prirode dok industrijsko zagađenje ostaje veliki izazov. Nema napretka u pravcu usvajanja planova za kvalitet vazduha, a Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da ekonomski troškovi nastali zbog preuranjenih smrtnih slučaja, a koji su rezultat zagađenja vazduha u Srbiji, iznose 33,5 odsto BDP-a.

Postojeći okvir politike ne daje adekvatne odgovore na ključna pitanja u obla­sti klimatskih promena niti je usklađen sa politikama i propisima EU. Planirani i na nacionalnom nivou utvrđeni doprinos (INDC) Srbije pokazuje njen cilj da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 9,8% u poređenju sa 1990. godinom, što zapravo ukazuje na stvarni porast od 15 odsto budući da su emisije trenutno 25 odsto niže od nivoa iz 1990. godine.

Vlada mora da integriše klimatske politike u druge oblasti politike i uskladi postojeće obaveze u vezi sa klimatskim promenama sa klimatskim cilje­vima EU za 2020, 2030 i 2050. godinu. Rad na tome trebalo bi da otpočne neodložnom ratifikacijom Pariskog sporazuma, što je u planu do sredine 2017.

Izveštaj pokazuje da predstoji još dosta posla u oblasti životne sredine, iako Srbija očekuje poziv Brisela za otvaranje poglavlja 27. Prema procenama Privredne komore Srbije (PKS) prilagođavanje standardima EU koštaće 13-15 milijardi evra, i neće biti moguće bez izdvajanja 1-1,25 odsto bruto domaćeg proizvoda. Investicije Srbije u životnu sredinu sada iznose 0,25 odsto BDP.