Kina nastavlja da ruši rekorde u korišćenju obnovljivih izvora energije. Tako je na kraju jula dostigla ukupni instalisani kapacitet za proizvodnje električne energije u vetroparkovima i solarnim elektranama od 1.2o0 GW, što je cilj koji je bio postavljen za 2030. godinu.
Ukupan kapacitet elektrana za proizvodnju električne energije u Kini krajem jula bio je 3.100 GW, pokazali su podaci kineske Nacionalne energetske administracije. Od toga su vetroparkovi imale snagu od 470 GW, a fotonaponske elektrane od 740 GW, preneo je sajt China Daily.
Već sredinom prošle godine bilo je jasno da će Kina ranije ostvariti ciljeve za vetar i solar zacrtane za 2030. Prognoze su govorile da će se to desiti pre kraja 2025. Ali, tempo instalacije novih elektrana na zelenu energiju se dodatno ubrzao.
Kina je tako 2023. bila na prvom mestu na svetu u instalaciji novih vetroparkova i fotonaponskih elektrana. Rast solara u Kini iznosio je 116 odsto, a instalacije za korišćenje energije vetra povećane su 66 odsto, pokazali su podaci Međunarodne agencije za energetiku (IEA).
Vetar i solar čine 39 odsto kapaciteta za proizvodnju struje
China Daily navodi da je nakon zvanične najave da će Kina do 2060. postati klimatski neutralna, razvoj solarne energije doživeo je eksplozivan rast od 2020. do 2022, koji se stabilizovao prošle godine.
Brza gradnja fotonaponskih elektrana i vetroparkova transformisao je kinesku elektroenergetsku strukturu. Krajem 2020. vetar i solar činili su 24 odsto ukupnog kapaciteta za proizvodnju struje, a sada su dostigli oko 39 odsto.
Posle svega ne čudi što je Kina nedavno otvorila najveću solarnu elektranu na svetu. Ili što se procenjuje da će Kina do 2050. petostruko uvećati kapacitete za korišćenje obnovljivih izvora energije i smanjiti udeo u globalnim emisijama CO2 sa 33 na 22 odsto. Sve to govori da je na dobrom putu da postane klimatski neutralna 2060.
Uporedo se rešavaju problemi u mreži
Međutim, zbog prirode novih izvora energije, njihova iskorišćenost nije visoka, pa tokom vrhunaca u potrošnji vetar i solar ne mogu da proizvedu dovoljno struje. Većina novih solarnih parkova i vetrelektrana se nalazi severozapadnim, severoistočnim i jugozapadnim regionima, daleko od velikih centara potrošnje u istočnim oblastima. Sve to izaziva probleme u prenosnoj mreži, koje pokušava da reši Nacionalna energetska administracija.
Ona je tako u maju izdala obaveštenje o nizu novih projekata za podršku mreži u vidu regulacije sistema, poboljšanja performansi priključaka novih elektrana, jačanja alokacije resursa mreže i iskorišćavanja mehanizma tržišta električne energije.
Tokom prošlog meseca Nacionalna energetska administracija je sa Nacionalnom komisijom za razvoj i reformu objavila akcioni plan za izgradnju novog tipa elektroenergetskog sistema u periodu 2024-2027. Plan podrazumeva devet posebnih akcija u naredne tri godine.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.