Svet 3. jula obeležava Dan bez plastičnih kesa, a čitav mesec biće u znaku kampanje protiv korišćenja jednokratne plastike koja ima za cilj da nas nauči kako da napravimo male promene i doprinesemo globalnim naporima. „Jul bez plastike“ nas uči kako da kao pojedinci doprinesemo smanjenju količine plastičnog otpada i šalje poruku da zastoj u napretku tokom pandemije ne treba da nas obeshrabri.
Sva plastična ambalaža plasirana na tržište Evropske unije mora da do 2030. postane višekratna ili laka za reciklažu, stoji u Evropskoj strategiji za plastiku u cirkularnoj ekonomiji. Pandemija oboljenja COVID-19 je poništila deo napretka u smanjenju otpada usled strahovanja da virus može da se održi na površinama materijala. Dok obeležavamo Jul bez plastike i, 3. jul, Dan bez plastičnih kesa, možemo da razmotrimo kako da se vratimo na pravi put.
Količina medicinskog i opasnog otpada je skočila zajedno sa sintetičkim vlažnim maramicama i pakovanjima za tečni sapun i sredstvo za dezinfekciju ruku.
Vlasti i proizvođači te opreme i proizvoda za higijenu svakako treba da rade na rešenjima za ublažavanje štete. Ali to takođe znači da smanjivanje korišćenja obične plastike za jednokratnu upotrebu i ambalaže mora da postane značajnije.
Lobiranje uz lažne tvrdnje
Zabrinutost za higijenu koja je dovela do retrogradnog efekta verovatno je bila preterana jer, koliko znamo, virus korona se uglavnom prenosi direktno sa osobe na osobu. Udruženje prerađivača plastike EuPC uputilo je zahtev Evropskoj komisiji da odloži neke od definisanih rokova, uz tvrdnju da plastika nema mnogo alternative kada je reč o zdravlju.
Frans Timmermans, izvršni potpredsednik komisije zadužen za Evropski zeleni plan i evropski komesar za klimatsku akciju, uzvratio je paljbu opaskom da EuPC želi da „poništi ono što u svakom slučaju mora da se uradi“ i da „ne postoji veza“ između lične zaštitne opreme i proizvoda za jednokratnu upotrebu koje ovaj blok država želi da zabrani.
Prodavnice bez ambalaže
Zaštitnici i zaštitnice prirode napominju da potrošači treba da učestvuju u inicijativi tako što će izabirati proizvode bez plastike, ambalažu koja više puta može da se koristi kao i torbe za kupovinu koje su od tkanine. Slamke i jednokratne čaše u kafićima lako mogu da se zamene trajnim priborom, na primer.
Slamke i jednokratne čaše u kafićima lako mogu da se zamene trajnim priborom
Zero Waste Europe, Réseau Vrac i Eunomia upravo su objavili studiju o radnjama bez ambalaže u Evropi – one prodaju robu iz rinfuza i pakuje se u malo ili nimalo plastike ili drugog materijala. Kupce podstiču da donose sopstvene spremnike, a najbolje trajne.
Prodaja na rinfuz na Balkanu i u Evropi
U zemljama koje Balkan Green Energy News prati, dućani bez ambalaže već postaju uobičajeni u Sloveniji i Bugarskoj. U te dve zemlje u okviru mreže Zero Waste Europe deluju Udruženje Ekolozi bez granica (Društvo Ekologi brez meja) odnosno Za Zemiata.
Dokument otkriva da se u Evropi svakog meseca otvori skoro pet radnji iz te kategorije i da bi u njima kraju 2023. tamo već moglo da radi deset hiljada ljudi. Svaka navodno smanjuje količinu otpada za jednu tonu godišnje, što u projekciji za 2023. iznosi 5.500 tona.
Prodavnice bez ambalaže uglavnom nude hranu i pića, kozmetiku, proizvode za čišćenje i modne detalje i predmete koji su proizvedeni bez pravljenja otpada. Namirnice mogu da se drže u teglama, bocama i posudama od čvrste plastike.
Preporuke za EU bez plastike
Autori studije požuruju EU da podrži prodaju proizvoda bez ambalaže i za višekratnu upotrebu te sisteme za prevazilaženje prepreka pri ulasku na tržište. Preporučili su uvođenje univerzalnih formata pakovanja i korišćenje manje slojeva, materijala i polimera.
Evropska komisija bi trebalo da radi na uspostavljanju posebnog fonda, iz kojeg bi se u subvencije za prevenciju stvaranja i ponovnu upotrebu otpada ulagalo barem pet procenata nadoknade koju potrošači plaćaju na ime proširene odgovornosti (koncepcija je poznata po akronimu EPR), dodaje se u studiji. U njoj je takođe naglašena uloga sistema za depozite i povraćaj.
Plastične kese uništavaju životnu sredinu
Čini se da je izbijanje pandemije ograničilo rezultate borbe protiv tankih jednokratnih plastičnih kesa. U zavisnosti od materijala, plastičnim kesama treba do petsto godina da se raspadnu, a obično ih koristimo i po samo petnaest minuta po komadu.
Plastičnoj kesi treba do petsto godina da se raspadne
Kao i druga plastika, završavaju u moru i vodotokovima, škode živim bićima i ulaze u lanac ishrane.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.