x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Javna rasprava o spalionici i deponiji u Vinči: Građani nepoverljivi jer nemaju informacije

24.07.2019. | Komentari: 0Autor:

Slika: Javna rasprava održana u Grockoj (BGEN)
Javna rasprava o spalionici i deponiji u Vinči: Građani nepoverljivi jer nemaju informacije

Javna rasprava o dve studije o proceni uticaja na životnu sredinu – za postrojenja za energetsko iskorišćenje komunalnog otpada i deponijskog gasa “Vinča”, i za novu deponiju na lokaciji Vinča, pokazala je da i dalje postoje brojne nepoznanice u vezi sa ovim projektom, što izaziva nepoverenje građana u ceo projekat.

Javna rasprava, koju je zakazalo Ministarstvo zaštite životne sredine, održana je u prostorijama Opštinske uprave Grocke pred više od 30 učesnika.

Grad Beograd je septembra 2017. sa konzorcijumom francuske kompoanije GDF Suez i japanske kompanije Itochu potpisao ugovor o javno-privatnom partnerstvu (JPP) na 25 godina koji predviđa sanaciju deponije Vinča i  izgradnju elektrane za proizvodnju toplotne i električne energije iz otpada i nove deponije.

Hoće li spalionica biti u skladu sa najnovijim standardima EU za ova postrojenja?

Prisutni su hteli da znaju da li će biti primenjene tehnologije koje ispunjavanju najviše EU standarde

Glavna zamerka predstavnika inicijative Ne davimo Beograd, koja je već jednom “oborila” studije, bila je da studije nisu uzele u obzir nova pravila Evropske unije (Best Available Techniques – BAT ili BREF), koja se odnose na uslove rada i limite štetnih emisija za ovu vrstu postrojenja.

EU je nedavno pripremila pooštravanje ovih pravila, stupanje na snagu se očekuje veoma brzo, i to će direktno uticati na tehnologiju koja će biti korišćena u postrojenjima u Vinči, rekao je Vladimir Radojičić, iz Ne davimo Beograd.

Zato je, kako je naveo, čudno što su ove studije urađene u skladu sa BAT pravilima koja sada važe, a u vreme otvaranja spalionice i deponije neće važiti .

Nebojša Pokimica, direktor firme Dvoper, koja je pripremila dve studije, odgovorio je da razume ove zamerke, i naveo da ove studije nisu mogle biti urađene sa BAT pravilima koja zvanično nisu na snazi.

On tvrdi da nema razloga za brigu jer srpsko zakonodavstvo ne dozvoljava da neko novo postrojenje počne da radi ako nije u skladu sa važećim BAT pravilima. Posle stupanja na snagu novih BAT pravila, kako je naveo, ako je to potrebno, projekti spalionice i deponije biće sa njima usklađeni.

Ipak, ostalo je nejasno da li projekti spalionice i nove deponije već sada ispunjavaju nova BAT pravila, da li će morati da se menjaju ako ih ne ispunjavaju, kao i da li će, u tom slučaju, morati da se rade nove procene uticaja.

Zvezdana Kalmara, iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), zanimalo je kako će se transportovati i skladištiti pepeo od sagorevanje otpada, s obzirom na loše iskustvo koje građani imaju sa elektranama na ugalj u vlasništvu Elektroprivrede Srbije (EPS), kao i šta će se destiti posle 25 godina kada istekne ugovor o JPP.

Malik Kerkar, direktor projekta u okviru firme Beo Čista Energija, rekao je da će u pepelu samo 23% biti čvrsta materija.

Pepeo će biti skladišten u posebnim ćelijama, a stvaranje prašine će se sprečiti korišćenjem vode, bezbednim transportom, ali i sistemom prskalica, naveo je Kerkar, i dodao da će zbg zahteva javnosti studija biti dopunjena detaljnim modelom koji je korišćen za emisije pepela.

On je naveo da će posle isteka ugovora o JPP deponija moći da primi još oko 1,2 miliona tona otpada, što Gradu Beogradu daje nekoliko godina vremena da odluči šta želi dalje da uradi u ovoj oblasti.

Ima li Grad strategiju upravljanja otpadom, šta je sa reciklažom i taksom koju će plaćati građani

Na pitanja su probali da odgovore Nebojša Pokimica (prvi sleva) i Malik Kerkar (treći sleva)

Veliki broj pitanja odnosio se na informacije koje nisu direktno u vezi sa dve studije o proceni uticaja na životnu sredinu, ali su veoma važne da bi se shvatilo šta čeka građane. Ova pitanja posledica su nedovoljno informacija u dosadašnjem postupku priprema ovih projekata, pre svega o samoj odluci Grada Beograda da izabere spalionicu kao rešenje za upravljanje otpadom, kao i o ugovoru o JPP.

Suštinsko pitanje je bilo kakva je strategija Beograd za upravljanje otpadom odnosno da li je Beograd uopšte ima.

Vladimir Radojičić, iz Ne davimo Beograd, rekao je da u studijama o proceni uticaja nema podataka o količini otpada koji proizvodi Beograd, kao i o njegovom sastavu, što je važno da se proceni uspešnost celog projekta.

Zašto je kao rešenje izabrano spaljivanje? Zašto se nije radilo na uvođenju primarne separacije i reciklaže? Kako će Srbija ispuniti evropske ciljeve o reciklaži 50% otpada, ako namerava da ga spaljuje?, bila su samo neka od pitanja građana.

Pokušavajući da odgovori na ova pitanja Nebojša Pokimica, direktor firme Dvoper, koja je pripremila dve studije, rekao je da primarna separacija i reciklaža nisu deo projekata za spalionicu i za novu deponiju.

To su delatnosti koje su ostale u nadležnosti Grada i Gradske čistoće, i oni ih mogu bez problema razvijati, dodao je on.

Malik Kerkar, direktor projekta u okviru firme Beo Čista Energija, rekao je da razume da prisutni žele da razgovaraju o brojkama, ali da se javna rasprava odnosi na dve studije o proceni uticaja na životnu sredinu.

Na pitanje da li će spalionica raditi smanjenim kapacitetom ako ne bude 340.000 tona otpada, što je njen maksimalni godišnji kapacitet, Kerkar je odgovorio da je to znatno manje od ukupne količine otpada u Beogradu, kao i da spalionica može da radi i sa 60% kapaciteta.

Upitan da li će se spaljivati i otpad koji može da se reciklira, Kerkar je rekao da 510.000 tona otpada koje Grad mora da isporuči firmi Beo Čista Energija ne bi trebalo da bude otpad koji može da se reciklira.

On je naveo i da ne može da odgovori u ime Grada na pitanje o taksi za tretman otpada koja će biti uvedena za građane, a koja će činiti deo naknade od oko 38 miliona evra koju će Grad plaćati firmi Beo Čista Energija.

Kada je reč o opasnom otpadu, predstavnik firme Beo Čista Energija je rekao da će takav otpad biti vraćan Gradu Beogradu jer je tako predviđeno ugovorom o JPP.

Na dve studije o proceni uticaja zvanično su komentare dosad poslali Ne davimo Beograd i CEKOR, a ostali zainteresovani to mogu uraditi do 3. avgusta.

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.