Izvesno je da će 2023. biti najtoplija u poslednjih 125.000 godina

Gotovo je izvesno da će 2023. biti najtoplija u poslednjih 125.000 godina, rekli su naučnici iz Evropske unije. U oktobru su zabeležene rekordno visoke temperature za taj mesec, i to se desilo peti put zaredom u ovoj godini.

Prethodni oktobarski temperaturni rekord je postavljen 2019, a ovogodišnji oktobar je bio čak 0,4 stepena Celzijusa topliji. To je ogromna razlika, po rečima Samante Berdžes, zamenice direktora Kopernikove Službe za posmatranje klimatskih promena (C3S).

Oktobar je bio peti mesec zaredom u kome su zabeležene rekordne temperature

Ekstremne temperature prošlog meseca i tokom čitavog leta posledica su ljudskih aktivnosti odnosno kontinuiranog ispuštanja gasova sa efektom staklene bašte u kombinaciji sa vremenskim fenomenom El Ninjo, koji zagreva površinske vode istočnog Pacifika.

Temperatura vazduha je u oktobru bila za 1,7 stepeni viša nego u periodu od 1850. do 1900. godine, kojeg C3S definiše kao predindustrijski.

Dosad je najtoplija bila 2016. godina

Gotovo je izvesno da će 2023. godina biti najtoplija ikada zabeležena, piše u saopštenju Kopernikove službe. Aktuelni rekord drži 2016, kada je El Ninjo bio izuzetno jak.

Kopernikovi detaljni podaci sežu do 1940. godine. „Kada kombinujemo naše podatke sa podacima Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC), možemo reći da je ovo najtoplija godina u poslednjih 125.000,” rekla je Berdžes.

IPCC-ovi istorijski podaci obuhvataju izvore kao što su ledena jezera, godovi u stablima i naslage korala. Jedini mesec do sada sa većom anomalijom u odnosu na prosek od oktobra bio je septembar ove godine.

Ovo je godina ekstrema

Klimatske promene dovode do sve destruktivnijih ekstremnih vremenskih prilika. Ove godine su to bile poplave u Libiji i Grčkoj, toplotni talasi u Evropi i Aziji i najgori šumski požari u Kanadi do sada.

“Ne smemo dozvoliti da razorne poplave, šumski požari, oluje i toplotni talasi viđeni ove godine postanu nova normalnost”, rekao je za Euroaktiv Pirs Forster, klimatolog sa Univerziteta u Lidsu.

Brzim smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte u narednih deset godina može se prepoloviti stopa zagrevanja, dodao je.

Države objavljuju sve ambicioznije ciljeve za postepeno smanjenje emisija, ali ih ne ostvaruju. Prošle godine je u atmosferu ispušteno najviše ugljen-dioksida u istoriji.

Temperatura od početka 2023. je 1,43 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog proseka

Prema podacima Svetske meteorološke organizacije (SMO), globalna srednja temperatura je u prvih deset meseci 2023. bila najviša do sada i to 1,43 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog proseka. Prosečna temperatura površine mora za oktobar iznosila je 20,79 stepeni Celzijusa, što je takođe rekord za taj mesec.

Oktobar je bio šesti uzastopni mesec u kom je površina leda na moru oko Antarktika bila rekordno mala za to doba godine. Arktički morski led je bio na sedmom mestu odozdo u istoriji za ovaj mesec. Bilo ga je 12 odsto ispod proseka.

Padavine su bile iznad proseka u većem delu Evrope: oluja Babet pogodila je severnu Evropu, a oluja Aline pogodila je Portugal i Španiju, donoseći obilne padavine i poplave.

Sledeća godina će možda biti još toplija

El Ninjo nastavlja da se razvija u ekvatorijalnom Pacifiku, iako su anomalije i dalje niže od onih postignutih u ovo doba godine tokom 1997. i 2015. godine, kada je bio najjači.

SMO očekuje da će ovaj klimatski obrazac potrajati do aprila 2024. i doprineti daljem porastu temperature.

Šef SMO Peteri Talas rekao je da posledice El Ninja obično postaju vidljive godinu dana nakon što se javi. Stoga bi, po njegovim rečima, naredna godina mogla biti još toplija.