Hrvatska podnela žalbu protiv BiH zbog kršenja Espoo konvencije u slučaju projekta Gornji horizonti

Hrvatsko Ministarstvo zaštite okoliša i zelene tranzicije pokrenulo je službeni postupak u skladu sa Espoo konvencijom zbog hidroenergetskog projekta Gornji horizonti u Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini. Projekat predviđa gradnju tri hidroelektrane.

Ministarka zaštite okoliša i zelene tranzicije Marija Vučković izjavila je da je u novembru pokrenut službeni postupak prema Sekretarijatu Espoo konvencije (Konvencija o proceni prekograničnog uticaja na životnu sredinu – UNECE Convention on Environmental Impact Assessment in a Transboundary Context) zbog hidroenergetskog projekta Gornji horizonti u Republici Srpskoj u BiH.

Vučković je, kako su preneli lokalni mediji, objasnila da su Hrvatska i BiH potpisnice Espoo konvencije. Ministarstvo je dalo pisano mišljenje da se u postupku izvođenja projekta nisu poštovala sva pravila sudelovanja zainteresovane države koja može imati negativne posledice zbog izvođenja velikog investicionog projekta u susedstvu, rekla je ministarka.

On je istakla da Hrvatska ne može da zabrani takve projekte, ali može da traži da bude uključena na zadovoljavajući način i da dobije odgovore na sva pitanja koja ima.

Vučković: Ostala su neodgovorena brojna pitanja koje postavljaju hrvatski stručnjaci već 15 godina

Vučković je naglasila da izvođenje svih energetskih objekata u slivu Trebišnjice godinama i decenijama ima vidljive negativne učinke na dolinu Neretve.

Ostala su neodgovorena brojna pitanja koje postavljaju hrvatski stručnjaci već 15 godina, od HE Dabar do nekih novih, podsetila je ona.

U duhu dobrosusedske saradnje, kako je navela, insistiraće se na odgovorima.

Dubrovačko-neretvanski župan Blaž Pezo istakao je da Gornji horizonti ugrožavaju dotok slatke vode kroz korito Neretve. Hrvatska pokušava da ospori taj projekt, poručio je on.

Hrvatska sprovodi projekat zaštite od salinizacije zemlje i voda na području Donje Neretve

Vučković i Pezo su o pokretanju postupka govorili u Opuzenu prilikom obilaska radova na 85,5 miliona evra vrednom projektu zaštite od salinizacije zemlje i voda na području Donje Neretve. Prva faza projekta predviđa gradnju pregrade na reci Neretvi, kako bi se zaustavio prodor mora. Gradnja će koštati 30 miliona evra i trebalo bi da bude završena za četiri godine.

U drugoj fazi planirano je da se uzvodno od pregrade formira bazen sveže nezaslanjene vode koja bi se koristila za ispiranje soli iz površinskog sloja zemlje na poljoprivrednim parcelama i navodnjavanje.

Projekat Gornji horizonti predviđa prebacivanje voda iz Gatačkog i Nevesinjskog polja, preko Dabarskog i Fatničkog polja u akumulaciju Bilećkog jezera. Planirana je gradnja tri hidroelektrane: Dabar, Bileća i Nevesinje.

Projekat realizuje Elektroprivreda Republike Srpske (ERS), a trenutno je u toku izgradnja HE Dabar.