Hrvatska vlada donela je novi paket mera za ublažavanje energetske krize čiji glavni potezi su ograničavanje cene struje za domaćinstva i privredu, kao i uvođenje posebnog poreza na dobit za firme čiji je profit drastično uvećan zbog rasta cena.
Jesenji paket mera hrvatske vlade, koji podrazumeva i subvencije najsiromašnijima, vredan je skoro 21 milijardu kuna (oko 2,8 milijarde evra) i drugi je paket mera od kada je krenula energetska kriza.
Prvi set mera iz februara bio je „težak“ oko 637 miliona evra i nije podrazumevao ograničenje cena struje, što je mera koju su primenili i drugi u regionu, kao što su Srbija, Republika Srpska. Ipak, ograničenje cena u Hrvatskoj povezano je sa potrošnjom, čime se i stimuliše štednja, što nije slučaj kod drugih vlada u regionu.
Najviše novca iz vladinog paketa dobiće HEP
Premijer Andrej Plenković, predstavljajući paket mera na današnjoj sednici vlade, rekao je da su glavni uzroci energetske krize ruska agresija na Ukrajinu, klimatske promene, zatvaranje Kine zbog korona virusa i snažan rast privrede posle slabljenja pandemije.
On je istakao da vlada želi da zaštiti građane i privredu, ali ne zaboravlja dugoročni cilj, a to je ubrzana energetska tranzicija na obnovljive izvore energije. Najveći deo od 21 milijarde dobiće Hrvatska elektroprivrede (HEP), oko 5,9 milijardi kuna (oko 785 miliona evra) i to na ime ograničenja cena električne i toplotne energije.
Paketom mera predviđeno je da od 1. oktobra do 31. marta cena struje za domaćinstva za potrošnju do 2.500 kilovat-sati (oko 416 kWh mesečno) bude 59 evra po megavat-satu (MWh), a za potrošnju veću od te granice 88 evra.
Cena za privredu ide od 70 do 230 evra po megavat-satu
Hrvatska vlada je odlučila da vrtiće, škole, udruženja, bolnice, opštine, gradove, komunalna preduzeća stavi u posebnu kategoriju, da ih ne tretira kao privredu, i za njih će cena biti 62 evra za MWh.
Kada je reč o firmama, za potrošnju do 250.000 kWh za šest meseci cena će biti 0,5295 kuna (oko 0,7 evrocenti ili oko 70 evra za MWh), a iznad te potrošnje u proseku oko 180 evra za MWh.
Kod privrede se uvodi i kategorija firmi koje troše više od 2,5 gigavat-sati (GWh), i za njih će cena od oktobra do marta biti 230 evra po MWh. Njihova potrošnja do 2,5 GWh će se obračunavati po ceni od 180 evra. Trenutna cena struje na veleprodajnim tržištima veća je od 630 evra za MWh, navela je Vlada.
Cena grejanje ostaće ista i naredne zime
Hrvatska vlada je, takođe, odlučila da cene 98 odsto isporučene toplotne energije u zemlji ostane ne promenjenja u sezoni 2022/2023, što se odnosi na 159.000 korisnika.
Za domaćinstva koja se greju na drva, a nisu ga nabavila, popust od pet odsto na kubik se povećava na 20 odsto, dok će Hrvatske šume povećati proizvodnju sa milion na 1,1 milion kubika. U Hrvatskoj se na drva, kako je navela vlada, greje 35.000 građana.
Uvodi se porez na ekstraprofit
Plenković je istakao da će Saboru predložiti poseban porez na dobit zbog pravedne raspodele tereta krize.
„Želimo oporezovati ona poduzeća čija dobit je posebno narasla u okvirima krize. S ovako snažnim paketima svatko mora dati doprinos, prekomjerna dobit nije primjerena ovim okolnostima…“, istakao je Plenković.
Naredne nedelje, država će, takođe, ograničiti i marže i regulisati cenu tečnog naftnog gasa u bocama. Cena prirodnog gasa ograničena je ranije i to do aprila.
Vlada je ranije najavila da će u sklopu ovog paketa ukinuti PDV na solarne panele.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.