Hrvatska gospodarska komora (HGK) upozorila je da investitori u obnovljive izvore energije već sedam godina čekaju na regulatorni okvir za ulaganje u vetroelektrane i solarne parkove. Komora naglašava da se ništa nije promenilo ni posle 2021. godine i donošenja novih zakona jer nedostaje podzakonska regulativa, a nove investicije su zaustavljene.
Hrvatska je 2021. donela Zakon o tržištu električne energije i Zakon o obnovljiviim izvorima energije i visokoučinkovitoj kogeneraciji. Tada je uvedeno i izdavanje energetskih odobrenja u skladu sa prelaznim odredbama, ali investitori se žale da je samo mali broj od 216 podnetih prijava za odobrenje dosad i obrađen. Ovo je jedan od načina da se investicije realizuju, a nedavno je objavljeno 15 javnih poziva za izdavanje odobrenja.
U Udruženju obnovljivih izvora energije HGK-a kažu da već sedam godina investitori čekaju na donošenje zakonskih propisa, koji bi regulisali razvoj projekata obnovljivih izvora energije, a niti s novim zakonima iz 2021. sektor obnovljivaca nije dobio potreban regulativni okvir.
Svi rokovi za donošenje podzakonskih akata su probijeni
Naime, svi rokovi za donošenje podzakonskih akata predviđenih tim zakonima, probijeni su, saopštilo je Udruženje.
Iako su, kako navode, izrađena Pravila o priključenju na prenosnu mrežu i Pravila o priključenju na distribucijsku mrežu, već nekoliko meseci čeka se saglasnost Hrvatske energetske regualtorne agencije (HERA) i Ministarstva gospodarstva i održivog razvoja.
I Uredba kojom bi trebalo da se definišu javni pozivi za energetska odobrenja, ključni dokument, bez kojeg investitor ne može da krene u razvoj projekta, kasni 384 dana, naglašavaju u Udruženju.
Čović: Čak i na privatnom zemljištu nije moguće razvijati projekte
Zatim, nije poznata ni cena priključenja na mrežu, značajan udeo u troškovima razvoja projekta, koji je HERA trebalo da odredi pre pet meseci. Isto tako, čekaju se i izmene Uredbe o poticanju proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije i visokoučinkovitih kogeneracija.
„Novi projekti su potpuno zaustavljeni stupanjem na snagu novog Zakona o tržištu električne energije. Čak i na privatnim zemljištima nije moguće razvijati projekte, dok se ne donese spomenuta Uredba“, rekao je predsednik Udruženja Ivo Čović.
On je naglasio da je izgubljeno dosta vremena na čekanje propisa, i to u godini kada bi pitanje energetske nezavisnosti, zbog energetske krize, trebalo da bude na vrhu liste prioriteta.
Umesto da uvozi skupu električnu energiju, Hrvatska bi je, zahvaljujući velikim potencijalima obnovljivih izvora kojima raspolaže, mogla izvoziti, ističe Čović.
Umesto u nove elektrane, bacili smo na uvoz 600 miliona evra
Na brifingu za novinare u HGK je, takođe, navedeno da je u prvih osam meseci Hrvatska iz Mađarske uvezla struju u vrednosti od 592 miliona evra.
Za tih 600 miliona moglo se, tvrde, izgraditi 600 MW novih postrojenja na obnovljivu energiju. A, Hrvatska danas ima samo 140 MW instalisane snage svih solarnih elektrana.
Umesto da je taj novac uložen u desetine fotonaponskih postrojenja, koje će dugoročno omogućiti proizvodnju električne energije, on je nepovratno potrošen, naveo je Ivan Strunje, član Veća Udruženja.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.