Hiljade ekoloških ustanika tražilo da se ponište sve obaveze Srbije ka Rio Tintu

Više hiljada ljudi okupilo se danas u Beogradu na ekološkom protestu „Ustanak za opstanak – narod protiv Rio Tinta“ da izraze nezadovoljstvo zbog ugrožavanja životne sredine i zdravlja građana, kao i najavljene gradnje rudnika jadarita nedaleko od Loznice. Oni su poručili da Srbija još ima dovoljno pameti da brani vodu, zemlju i vazduh, kao i da rudnik sigurno neće biti izgrađen, a glavni zahtev je da Vlada Srbije poništi sve obaveze koje je prihvatila prema kompaniji Rio Tinto, investitoru u rudnik.

Protest Ekološki ustanak je održan na Trgu Nikole Pašića gde se više govornika obratilo okupljenim, posle čega su se preko Terazija i Zelenog venca uputili ka Brankovom mostu, koji su držali u blokadi oko sat vremena.

Prvi Ekološki ustanak održan je u aprilu ove godine, kada se takođe okupilo više hiljada građana.

Na skupu su govorili profesori beogradskog univerziteta, meštani sela Gornje Nedeljice, Pranjani i Dobrinje, koja su direktno pogođena najavljenom gradnjom rudnika i istraživanjima litijuma, kao i poznati glumci.

Meštani lozničkog sela Gornje Nedeljice, u čijoj blizini bi trebalo da bude izgrađen rudnik, su teškom mukom došli do Beograda jer ih je policija više puta zaustavljala usput, a meštanima gornjomilanovačkog sela Pranjani, u čijoj okolini su najavljena istraživanja litijuma, oduzet je autobus kojim su krenuli na protest.

Da podsetimo, poslednjih meseci građani, aktivisti, meštani i stručna javnost otvoreno se protive gradnji rudnika jadarita, a peticiju protiv izgradnje potpisalo više od 130.000 građana.

U najavi protesta organizatori su rekli da je ovo skup “struke i motike”, a prvi su se okupljenima obratili predstavnici struke.

Struka: Rio Tinto se ne bavi modernim tehnologijama, nego propagandom

Akademik i hemičar Nenad Kostić preneo je detalje sa konferencije koju je Srpska akademija nauka i umetnosti oorganizovala o investiciji Rio Tinta pre izvesnog vremena. On je rekao da je iz obraćanja predstavnika ove kompanije stekao utisak da oni ne rade na primeni modernih tehnologija za dobijanje litijuma i primeni visokih standarda u zaštiti životne sredine, već na marketingu usmerenom ka građanima Srbije.

Kompanija je, kako je naveo, prvo rekla da namerava da dnevno koristi deset vagona koncentorovane sumporne kiseline, što je 100 tona, a onda su se ispravili, i rekli da će koristiti razblaženu kiselinu. Inače, da bi se ova količina sumporne kiseline razblažila potrebno je čak 100 milion tona vode dnevno.

Oni misle da će kiselina nestati ako se razblaži, ali ona ostaje tu i moraće kasnije da se ukloni, i time su pokazali elementarno nepoznavanje hemije i gradiva koje se uči u osnovnim školama, poručio je Kostić.

On je naveo da se litijum karbonat, koji bi proizvodio Rio Tinto, koristi za tretiranje manično-depresivne bolesti.

U Srbiji imamo mahnite političare, a depresivne građane, pa će nam litijum trebati za lečenje manično-depresivne bolesti, a ne za baterije, istakao je Kostić, i za kraj obraćanja izrecitovao delove pesme „Početak bune protiv dahija“.

Protivim se rudniku koji će uništiti nekoliko hiljada hektara plodne zemlje

Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta, pitao je predstavnike vlasti koji ga nazivaju arogantnom neznalicom da li su ga tako nazvali jer se protivi kopanju jadarita i litijuma širom Srbije. A, protivi se, kako je dekan Ristić objasnio, jer mu smeta da neko uništi nekoliko hiljada hektara plodne zemlje pored Loznice i napravi jaloviše dužine 900 metara, širine 250 i visine 60 metara, od nekoliko miliona kubnih metara najtoksičnijih materijala.

To jalovište bi trajno ugrozilo najbolje rezerve podzemnih voda u Zapadnoj Srbiji, ugrozilo bi tok Jadra, Drine i Save i vodosnabdevanje Beograda i Šapca, istakao je Ristić, i dodao da bi rudnik zbrisao biodiverzitet u dolini Jadra, ugrozio rodno selo Vuka Karadžića, Tršić, manastir Tronoša…

Strana kompanija sprovodi poslovni interes i raseljava ljude iz pitome doline, gde je svaki pedalj obrađen

Ristić je istakao da domaći političari promovišu litijum kao belo zlato od koga će Srbija da prosperira, a neće da znaju ili ne znaju da najveći svetski proizvođač baterija CATL najavljuje proizvodnju natrijum-jonskih baterija od 2023, dok je Nemačka blizu eksploatacije litijuma iz geotermalnih voda, što su metode koje su mnogo manje štetne za životnu sredinu.

Ristić se zapitao da li je normalno da strana kompanija Rio Tinto ima plan za raseljavanje meštana u dolini Jadra.

„Zar je naš narod zaslužio posle 30 godina ratova i stotine hiljada izbeglica da strana kompanija sprovodi poslovni interes i raseljava ljude iz pitome doline, gde je svaki pedalj obrađen, a škole rade“, poručio je dekan.

On je istakao da strane multinacionalne kompanije vide Srbiju kao jeftinu sirovinsku bazu, gde je država slaba, zakoni se ne primenjuju, a investitori imaju slobodu da rade šta hoće.

Anita Mančić: nećemo dozvoliti da se Rio Tintu uči na nama

Vi, direktorko Prodanović (prim. Aut. Vesna Prodanović, direktor Rio Save), ste rekli da se Rio Tinto uči na greškama. Recite, čemu vas je naučila greška u američkom rudniku gde ste zagadili vodu i doveli do prevremene smrti stanovnika ili greška u Indoneziji gde ste odlagali jalovinu u reke?

Ivo Andrić je rekao da se pametan uči na tuđim greškama, a budala na svojim. Mi nećemo da budemo još jedna od vaših grešaka, nećemo da dozvolimo da se na nama učite.

A vi gospodo iz vlasti, pazite, mi vas pomno slušamo i pratimo šta ćete uraditi, jer ako je vama ugovor sa đavolom prihvatljiv zbog novca, nama nije, jer će naša deca i deca naše dece živeti posledice vaše trgovine i nećemo vam oprostiti.

Motika: prodaju našu decu, našu dedovinu

Posle struke, prisutnima su se obratili meštani sela koja su ugrožena najavljenom gradnjom rudnika ili istraživanjima litijuma.

Prvi je od meštana govorio Zlatko Kokanović iz Gornje Nedeljice. Seljak, otac petoro dece, Kokanović obrađuje 50 hektara i proizvodi 100 hiljada litara mleka godišnje.

Sve to žele da nam uzmu, rekao je on, i dodao da Aleksandar Vučić, Ana Brnabić i Zorana Mihajlović prodaju našu decu, našu dedovinu.

Kokanović: moraju nas prvo pobiti

Kokanović je naveo da su od nadležnih tražili da se uradi studija koja bi pokazala da li je veća korist od poljoprivrede ili od rudnika jadarita, ali da je odgovor bio negativan uz obrazloženje da takva studija mnogo košta.

Moraju nas prvo pobiti, pustiti nas niz Jadar, da bi uspeli u svojoj nameri, poručio je Kokanović.

Kokanović je istakao da bez vode, vazduha i zemlje neće moći da se živi. Kada to Srbija ne bude imala tu će biti kraj, zaključio je potpredsednik udruženja Ne damo Jadar.

Marijana Petković, iz Gornje Nedeljice, ispričala je okupljenima kako su jedva autobusom došli do Beograda jer su ih usput zaustavljali.

Petković: živimo pod patrolama Rio Tinta

„Došli smo da vidite da u Jadru živi 19,5 hiljada stanovnika koje nigde ne vidite i ne čujete. Naš predsednik ne zna koliko ima stanovnika u Jadru, ali zna za Rio Tinto“, rekla je ona.

Petković je navela da sadašnja vlast govori da je bivša izdala rešenja o istraživanju jadarita, a ne govori koliko je ona izdala i navela da je reč o pet rešenja.

Meštani Nedeljica i 22 sela u ovom kraju, kako je dodala, žive pod patrolama Rio Tinta, pod pritiskom, bez informacija šta se dešava, ali vide šta su posledice njihovog rada u poslednjih 15 godina. Niko im, prema njenim rečima, nije odgovorio zašto su izvori presušili i njive ne rađaju tamo gde je Rio Tinto pravio istražne bušotine.

Jesu li naša deca deca drugog reda? Vaša su dobila tablete, a naša rudnik!

„Vi je znate kao jadarsku dolinu, ali ona je cerska dolina, još se kosti nalaze u našim poljima, i to niko ne može da otme. Cer će se braniti kako zna i ume jer ga je država ostavila Rio Tintu da ga čerupa, ali mi smo tu i nećemo ići nigde, preko nas mogu samo bageri preći“, istakla je ona.

Petković je izazvala gromoglasan aplauz i podršku protestnata kada je izjavila da više nema podela, nema politike, jer je glava u pitanju.

„Zamislite školu od 180 dece u Gornjim Nedeljicama i 200 dece u našoj ulici. Na 200 metara od njih će biti ulaz u rudnik i na kilometar od škole. Jesu li naša deca deca drugog reda, vaša su dobila tablete, a naša rudnik“, rekla je ona

I meštani Pranjana, u blizini Gornjeg Milanovca, i Dobrinje, u okolini Požege, takođe, su imali probleme da dođu u Beograd.

Ko se uplašio 50 seljaka sa Suvobora?

„Znate li zašto sam došla iz Pranjana? Da pitam predsednika Vučića da li se uplašio 50 seljaka sa Suvobora kada nam je uzeo autobus u Čačku? Ima koga i da se plaši, mi smo Mišićev (prim. aut. vojskovođa Živojin Mišić) narod, mi smo narod gde je Draža Mihailović poručio ne priznajemo kapitulaciju“, rekla je Ljilja Bralović iz Pranjana.

Ona je poručila da bi na zgradu Narodne skupštine trebalo okačiti crni barjak jer oni kače isti barjak na njihove kuće.

Nećemo dati našu zemlju i našu očevinu, poručio je Dragan Simanić iz Dobrinje.

On je rekao da dolazi iz Dobrinje, kraja Miloša Obrenovića.

Jeste vi iz Vlade Srbije zaboravili na koga ste krenuli, i na koga udarate, pitao je Simanić.

Svetlana Ceca Bojković: da li je profit zamenio Boga?

Ovo je crveni alarm za Srbiju jer smo toliko zagađeni, a na sve to Rio Tinto preti da zabode pijuke ne samo u Jadru, nego i u celoj Srbiji. Hoćemo li se pretvoriti u deponiju gde će naši životi i zdravlje, i zdravlje naše dece i prirode biti ugroženo? Ne smemo to dozvoliti.

Ne smemo dozvoliti da Srbija postane deponija za prljave tehnologije. Sve države čiste svoje zemlje, a mi ih primamo, u našu malu i lepu zemlju. Kakva sramota? A, u ime čega? U ime profita – da li je profit zamenio Boga? Izgleda da jeste ovima koji vode zemlju. Da li profit vredi više od jednog života? Ne vredi i zato ne smemo odustati.

Aleksandar Jovanović Ćuta: ne onima koji umesto malina i meda nude koncentrovanu sumpornu kiselinu

Svoj govor Aleksadar Jovanović Ćuta, jedan od osnivača udruženja Odbranimo reke Stare planine, započeo je molbom prisutnima za minut ćutanja za sve preminule od zagađenja vazduha i za sve nestale reke.

„Skupili smo se da kažemo ne onima koji umesto malina i meda nude koncentrovanu sumpornu kiselinu“ poručio je on.

Ko to truje Srbiju, upitao je, i odgovorio: Linglong, Ziđin, Rio Tinto, ili neko mnogo otrovniji.

Šta čini trougao najvećeg zla?

„Nalazimo se na izvorištu najvećeg otrova, dugačak je spisak predatora koji su došli da uzmu svoj deo. Nalazimo se u trouglu najvećeg zla“, istakao je on.

Desno od Trga na kojem je održan protest je gradska skupština u kojoj, kako je rekao Jovanović, sedi jedan koji kad vidi drvo odmah se hvata za motornu testeru, koji je sekao platane na Kalemegdanu, koji je smislio da poseče pola Košutnjaka, da gradi na vodoizvorištu u Makišu. Njegovo ime je Goran Vesić.

Sa leve strane je Skupština Srbije u kojoj, kako je naveo, sede robovi, koji umesto narodne sprovode volju jednog koji je umislio da je Bog. I treća tačka je predsedništvo Srbije.

„Aleksandre Vučiću našu zemlju nećeš natapati otrovom, našu decu nećeš trovati sumpor dioksidom“, poručio je Jovanović.

Oni koji se bore za zaštitu životne sredine moraju da prestanu da se dele jer se ova bitka može dobiti samo zajedno

On je istakao da je drugi Ekološki ustanak organizovalo više od 60 organizacija. Na prvom protestu je bilo 13 zahteva, a sada je dodat još jedan, a to je da se ponište sve obaveze Vlade Srbije prema Rio Tintu.

On je poručio da će cela Srbija biti blokirana ako se pojavi mehanizacija oko Loznice, kao i da je krajnje vreme da oni koji se bore za zaštitu životne sredine prestanu da se dele jer se ova bitka može dobiti samo zajedno.

Na skupu je pročitana i pesma Ljubivoja Ršumovića u čast protesta „Zar ćemo opet dozvoliti“, a okupljenima su se obratili i doktor hemijskih nauka Dragana Đorđević, profesor Poljoprivrednog fakukteta Vitomir Vidović, Iva Anzulović, ekološka aktivistkinja iz Zagreba, Desimir Stojanov i Aleksandar Panić, iz Odbranimo reke Stare planine, Radomir Lazović iz Ne davimo Beograd, Nebojša Zelenović, predsednik stranke Zajedno za Srbiju, kao i Danijela Nestorović i Đorđe Miketić, ispred organizatora skupa.

Organizacije i inicijative okupljene oko Ekološkog ustanka su:
Odbranimo reke Stare planine
Inicijativa Pravo na vodu
Nacionalna ekološka asocijacija – NEA
UG Kotež
Organizacija za očuvanje prirode i životinja – OSNA
Odbranimo šume Fruške gore
Bitka za Vlasinu
Podrinjski antikorupcijski tim PAKT
Udruženje Ne damo Jadar
Građanski preokret
iRevolucija
Pokret Tvrđava
Centar za održivi razvoj Srbije
Odbranimo vode Vrnjačke banje
EkoKolubarska bitka
Čuvari Perleza
UG Bela Čaplja 1165
UG Belorepan
UG Komšije Krnjača
UG Znanje
Petkom za budućnost
Arhitekta Dragoljub Bakić
SRCE GRADA
Ne damo Dorćol
UG Komšije sa Dorćola
UG  Futoška inicijativa
Centar za politike emancipacije – CPE
Društvo za zaštitu životne sredine “Stara planina”
Građanska platforma
XR_Serbia
UG Lokalna alternativa Vrbas
Kritična masa – biciklisti Vrbasa
Planinski pokret
Solidarnost – politička plaforma