Javno preduzeće Hidrosistem Streževo iz Bitolja izgradilo je fotonaponsku elektranu na brani Streževo, i, kako tvrde, postalo prvo javno preduzeće u Severnoj Makedoniji koje je to uradilo sopstvenim sredstvima, vrednim oko 30.000.000 denara (oko 487.000 evra). Brane akumulacija ili lokacije u njihovoj blizini sve više postaju prostor za instalaciju solarnih elektrana, ali investicija kod Bitolja je zanimljiva jer je dosad u regionu ta praksa bila rezervisana za akumulacije hidroelektrana, ne i za jezera čija primarna uloga je navodnjavanje i vodosnabdevanje.
JP Hidrosistem Streževo upravlja akumulacijom nastalom gradnjom brane Streževo iz koje se obezbeđuje voda za navodnjavanje dela Pelagonijskog regiona, snabdevanje vodom dela Bitolja i industrije, kao i zaštitu od poplava tog dela Severne Makedonije. Ali, ceo hidrosistem koristi i za proizvodnju električne energije.
Naime, JP je iskoristilo akumulaciju da izgradi pet malih hidroelektrana (MHE) snage 3.710 kW koje godišnje proizvedu 12 GWh. Solarna elektrana snage 500 kW, koja se sastoji od 1.248 monokristalnih fotonaponskih panela, tu proizvodnju će povećati za oko 700 MWH.
Metodije Gramatkovski, direktor firme, izjavio je da ovom investicijom započinju korišćenje solarne energije kao obnovljivog izvora električne energije.
Gramatkovski: Vodne resurse koristimo racionalno, efikasno i višenamenski
On je podsetio da su dosad upravljali sa pet MHE, i naglasio da raspoložive vodne resurse koriste racionalno, efikasno i višenamenski, za navodnjavanje i proizvodnju energije.
Ovo je prva izgrađena fotonaponska elektrana sa mogućnošću izgradnje druge elektrane, s obzirom na to da je firma dobila građevinsku dozvolu za gradnju postrojenja do 1 MW, poručio je Gramatkovski.
Za kompaniju, kako je dodao, ova investicija je od velikog značaja jer povećava prihode, a važna je i za celu državu jer se povećavaju ulaganja u dobijanje “čiste” energije.
Proizvedenu električnu energiju JP će prodavati na slobodnom tržištu. Gramatkovski očekuje da će investicija biti kratkoročno isplativa i da će sredstva povratiti u kratkom periodu.
Sve više solara pored hidroakumulacija
Brane hidroakumulacija ili lokacije u blizini tih jezera sve češće se koriste kao prostor za instaliranje solarnih elektrana. Razlozi za to su različiti.
Reč je o prostoru koji se ne može iskoristiti u druge svrhe, a ako se pogledaju akumulacije koje se koriste za rad hidroelektrana dobar deo potrebne infrastrukture već postoji. Takođe, stvara se mogućnost da se poveže rad solara i hidroenergije i da se oni međusobno dopunjuju.
Takve projekte su završili, razvijaju ih ili nameravaju da to urade: bosanskohercegovačka Elektroprivreda Repubike Srpske (ERS), slovenačke Dravske elektrarne Maribor (DEM) i Hidroelektrarne na spodnji Savi (HESS), albanski KESH, rumunska Hidroelectrica, srpska Elektroprivreda Srbije (EPS), crnogorska Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) dok su pojedini projekti već završeni u Turskoj.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.