Ograničenje cena prirodnog gasa i električne energije ili direktne subvencije potrošačima neće sniziti ukupne troškove evropskih građana zbog visokih cena energije u energetskoj krizi, već će samo pogoršati stvari, navodi se u analizi vodećeg evropskog tink-tanka CEPS iz Brisela.
Umesto toga, Daniel Gros, autor studije Zašto su ograničenje cene gasa i subvencije za potrošače izuzetno skupi i na kraju beskorisni, predlaže Evropskoj uniji da podstakne države članice da potrošačima daju odgovarajući podsticaj da smanje potrošnju gasa.
Ključni cilj politike ne bi trebalo da bude subvencionisanje cena gasa ili struje, već subvencionisanje štednje energije, rekao je Gros.
U analizi se navodi da mesecima unazad rekordne cene gasa i struje smanjuju kupovnu moć domaćinstava i povećavaju troškove industrije, pa su vlade evropskih zemalja pod političkim pritiskom da nešto urade. U takvoj situaciji posežu za različitim merama.
Visoke cene gasa predstavljaju neku vrstu poreza za Evropu s obzirom da 90 odsto gasa uvozi i taj ceh mora neko da plati
Tako neke od njih, kao što su Hrvatska, Rumunija, ograničavaju cene, a druge, poput Bugarske i Grčke, uvode direktne subvencije. Poslednjih nedelja sve se češće čuje ideja da se ograniče i veleprodajne cene gasa u Evropi, ali i obavi reforma tržišta struje.
Realnost je, kako se navodi u analizi, da visoke cene gasa predstavljaju neku vrstu poreza za Evropu s obzirom da 90 odsto ovog energenta uvozi, i to mora neko da plati.
Ako to nije potrošač, onda mora biti poreski obveznik, a to je često ista osoba, što je samo nekolicina evropskih lidera bila spremna da prizna, navodi se u izveštaju.
Svaka mera koja umanjuje podsticaje za domaću štednju znači veću potrebu za uvozom, što onda pravi veći pritisak na globalnu cenu gasa
Ono što nijedna vlada EU nema hrabrosti da kaže jeste, kako se dodaje, da subvencionisanje potrošnje gasa samo pogoršava problem.
Svaka mera koja umanjuje podsticaje za domaću štednju znači veću potrebu za uvozom, što onda pravi veći pritisak na cenu gasa, najčešće je to tečni prirodni gas (eng. LNG), sa kojim se Evropa suočava na globalnom tržištu i, u začaranom krugu, zahteva dodatne subvencije, kaže autor u izveštaju.
Ovakva situacija predstavlja jasan spoljni efekat koji opravdava zajedničke napore da se smanji potražnja za gasom. To je u jednom trenutku i predložila Evropska komisija, ali sve je ostalo na nivou preporuke, a ne obaveze.
Slično je i sa ograničavanjem cena struje jer je gas gorivo koje diktira njenu cenu.
Gros: podsticati uštedu energije
Daniel Gros, autor studije i član CEPS-a, savetuje da se umesto subvencionisanja potrošnje kroz ograničenje cena, vlade okrenu subvencionisanju štednje gasa. Na primer, tako što će plaćati domaćinstvima za manju potrošnju ove zime u poređenju sa prošlom.
To bi uključivalo i veći trošak za budžet, ali on smatra da bi se takve subvencije uglavnom isplatile nižim uvoznim cenama gasa, uz uslov da se takve mere primene na novou EU, objasnio je on.
Evropska komisija treba da se oštro suprotstavi ograničavanju cena
Njegov drugi predlog je da se podstakne ušteda energije tako što će se domaćinstvima ponuditi ograničenje cene samo za određenu potrošnju, a sve iznad toga bi se naplaćivalo po tržišnim cenama.
Zaključak je da subvencionisanje cena gasa ili struje nema smisla, a Evropska komisija treba da se tome oštro suprotstavi i preporuči članicama da se umesto toga okrenu subvencijama za štednju, savetuje Gros.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.