Grčka ima najveći udeo solara, vetra u proizvodnji struje na Balkanu

Grčka je osma na svetu na Emberovoj listi za 2021. po udelu vetra i solara u proizvodnji električne energije. Hrvatska je u segmentu bioenergije na sedmom mestu.

Ukupni udeo vetra i solara u učinku elektroenergetskog sektora je prošle godine prvi put premašio 10 odsto, saopštio je Ember. U svom Globalnom pregledu sektora električne energije (Global Electricity Review), taj nezavisni institut za energetiku i klimu je objavio da je iznad proseka nekoliko zemalja u regionu kojeg prati Balkan Green Energy News.

Grčka je na vrhu tabele što se tiče Balkana, sa zapanjujućih 28,7 odsto, a na svetu je osma, stoji u izveštaju. Hrvatska ima udeo vetra i solara u proizvodnji struje od 14,5 procenata, a za njom mnogo ne zaostaju Rumunija (14 odsto), Kipar (13,9) i Turska (13,3 procenta). Za Crnu Goru je izmereno 8,7 odsto, u poređenju sa 6,2 za Bugarsku. Ostale zemlje regiona su sve ispod tri procenta. Za Kosovo* nema podataka.

Turska je od 2015. skoro udvostručila svoj udeo vetra u proizvodnji struje

Grčka je osma i kada se gleda samo učinak vetroturbina, a one pokrivaju 20 odsto proizvodnje struje u toj zemlji. Na spisku 20 vodećih zemalja, koji isključuje one s manje od tri miliona stanovnika, Hrvatska je trinaesta sa 14 odsto, a Rumunija je zauzela 19. mesto – 11 procenata.

Istaknute su i brojke za članice Grupe dvadeset (G20) najvećih privreda i onih u najbržem razvoju. Među njima je Turska, a njen udeo vetra je od 2015, kada je potpisan Pariski sporazum, više nego udvostručen: sa 4,5 na 9,4 odsto.

U sektoru solara, takođe ne računajući manje zemlje,  Grčka je 12. na globalnom nivou sa devet odsto udela u proizvodnji električne energije. Mnoge istočnoevropske zemlje su u zastoju, s nivoom sličnim kao 2015. godine – Bugarska, Češka, Rumunija, Slovačka i Slovenija, saopštio je Ember. Turska je u poslednjih šest godina skočila sa 0,1 na 3,9 odsto.

Kada je reč o bioenergiji, Hrvatska je u top 20 jedina predstavnica Balkana. Udeo od sedam odsto joj je zaradio 16. poziciju. Turska je od 2015. učetvorostručila nivo na 1,9 odsto.

Bugarska je sedma u svetu po udelu nuklearne energije u domaćoj proizvodnji struje

U spisku zemalja s najvećim udelom struje iz hidroelektrana nema nijedne iz Jugoistočne Evrope. Treba, ipak, napomenuti da se u Albaniji, koja ima tek nešto manje od tri miliona stanovnika, u hidrocentralama proizvodi skoro celokupna količina električne energije.

Region je 2021. pogođen teškom sušom. U Turskoj je udeo iz ove vrste tehnologije prošle godine bio 16,9 odsto, u poređenju sa 25,7 odsto iz 2015. godine.

Bugarska se najbolje kotira na Balkanu u segmentu nuklearne energije, sa 35 odsto, a na globalnom nivou je sedma, dok je Rumunija četrnaesta sa svojih 19 procenata.

U Turskoj je udeo uglja u proizvodnji električne energije prošle godine iznosio 31 odsto, u poređenju sa 28,4 procenta iz 2015. godine. Ali Srbija je po tom kriterijumu čak sedma na svetu, kad se isključe zemlje sa manje od tri miliona ljudi. Ugalj je zaslužan za 64 odsto. Bosna i Hercegovina je jedanaesta, sa 56 procenata, a Bugarska devetnaesta, sa 38 odsto.

Po Emberovim prethodnim podacima, Kosovo* iz uglja proizvodi 94,8 odsto struje, što ga čini drugim na planeti. U međuvremenu je tamo puštena u rad jedna vetroelektrana od 105 megavata, pa je udeo sada verovatno niži.