Gradnja 1 GW vetroelektrana sa strateškim partnerom nije više prioritetan projekat za Srbiju

Srbija je izmenila Polazne osnove plana razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti za period do 2028. sa projekcijama do 2030. kojima su, između ostalog, definisani prioritetni projekti u sektoru energetike.

Prve Polazne osnove plana razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti usvojene su sredinom 2023. godine na predlog Ministarstva rudarstva i energetike. U odnosu na taj dokument sada među prioritetnim projektima nije gradnja vetroelektrana snage 1 GW, projekat koji je trebalo da bude sličan instalaciji solarnih elektrana kapaciteta 1 GW, koju trenutno realizuje Elektroprivreda Srbije (EPS) sa strateškim partnerom.

Plan je, kako se navodi u dokumentu, osnov za realizaciju Strategije razvoja energetike Republike Srbije, i Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP).

Projekti za šest sektora

Plan odnosno investicioni ciklus planiran u narednom strateškom periodu je okosnica Strategije razvoja energetike i predstavlja osnov za dalja sagledavanja i projekcije ciljanog energetskog miksa do 2030. godine i 2050. godine usaglašeno sa preuzetim međunarodnim obavezama u okviru pristupnog procesa Evropskoj uniji, kao i sa Energetskom zajednicom u posmatranom periodu, piše u dokumentu.

Plan sadrži projekte u šest sektora: proizvodnja električne energije, prenosna mreža, distributivna mreža, sektor prirodnog gasa, sektor nafte i derivata nafte i energetska efikasnost. Projekti u svakom sektoru su rangirani.

Najvažnija promena u sektoru obnovljivih izvora energije je da gradnja vetroelektrana snage 1 GW više nije na listi prioritetnih projekata, već je svrstan među „ostale projekte“. Uz to mogući kapacitet projekta je smanjen na do 500 MW.

Na listi prioriteta solarne elektrane Kolubara i Morava

Među četiri najvažnija projekta su opet solarne elektrane od 1 GW i vetropark Kostolac, dok su noviteti solarne elektrane Morava i Kolubara. Sa liste je ispala i solarna elektrana Klenovnik. Promene su, kako se navodi, napravljene jer su sada na listi projekti koji su najviše odmakli u realizaciji.

Ukupno EPS ima 41 projekat u sektoru proizvodnje energije, što je za 20 manje u odnosu na prvobitne Polazne osnove plana razvoja.

Broj projekata manji, ali realniji

Autori objašnjavaju da je broj projekata za obnovljivu energiju manji, ali je realniji i bolje optimizovan, imajući u vidu celokupan investicioni porfolio EPS-a u svim oblastima, a koji zahteva značajna finansijska ulaganja i zaduživanja, te ne bi bilo realno predviđati veći broj projekata velike vrednosti koji se ne mogu ni finansijski, ni fizički realizovati u razumnom roku.

„Uzeto je u obzir i da se u ovoj oblasti razvija veliki broj privatnih projekata preko sistema aukcijam, uglavnom vetroelektrana, pa je akcenat EPS-ovih projekata pre svega na solarnim elektranama kako se bi napravio izbalansiran odnos vetroelektrana i solarnih elektrana u sistemu, dok projekat izradnje vetroelektrana za EPS ostaje kao rezervna opcija ukoliko se pokaže da će biti potrebno za dodatnim kapacitetima“, piše u dokumentu.

Noviteti na listi za distributivnu mrežu

U sektoru prenosne mreže nije bilo promena. Prioritetni projekti su Tranbalkanski koridor – treća i četvrta sekcija, Panonski koridor i Beogrid 2025. Spisak projekata ima 66 investicija, i kraći je za pet projekata u odnosu na prvobitni plan.

Promene su napavljene i kod ulaganja u distributivnu mrežu. Najvažniji projekat sada su trafostanice 110/10 kW Nacionalni stadion i Surčin. Na listi su opet automatizacija srednjenaponske mreže, zamena drvenih impregniranih stubova betonskim stubovima i zamena elektromehaničkih brojila pametnim brojilima.

Sa liste je ispao integrisani sistem za daljinski monitoring, dijagnostiku i upravljanje niskonaponskom distributivnom mrežom, a umesto zamene transformatora naponskog nivoa 10, 20, 35 i 110 kV sada je tu projekat za rekonstrukciju 25 trafostanica 110/35 kW.

Razvoj prvih sistema za daljinsko hlađenje

Najviše promena pretrpeo je deo Polaznih osnova plana razvoja koji se odnosi na energetsku efikasnost.

Prethodne Polazne osnove, usvojene 2023, bile su, pre svega, usmerene na pregled i način obezbeđivanja finansijske podrške za započete projekte, a ove predlažu proširenje obuhvata projekata i sagledavanje novih finansijskih mehanizama i sektora koje treba dodatno podržati.

U pripremi je, između ostalog, Strateški plan za politiku dekarbonizacije sektora daljinskog grejanja i hlađenja u Republici Srbiji, na kojem rade Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Udruženjem toplana Srbije i Ministarstvo rudarstva i energetike.

Cilj projekta je definisanje koraka za unapređenje sistema, uključujući skladištenje toplote, primenu toplotnih pumpi, iskorišćavanje toplotne energije dobijene tretmanom otpada ili nakon energetskog iskorišćenja otpada i razvoj prvih sistema za daljinsko hlađenje, piše u dokumenzu.

Posebna pažnja će biti posvećena izradi smernica za proširenje sistema daljinskog grejanja kroz povezivanje novih korisnika, uz istovremeno gašenje kotlarnica na fosilna goriva, što će direktno doprineti smanjenju emisije CO2 i zagađenja.