Građani da se pitaju najviše u planiranju održive urbane mobilnosti

Participativni pristup je u srži planiranja održive urbane mobilnosti. O lekcijama naučenim u Jugoistočnoj Evropi je u okviru regionalnog projekta SUMSEEC II objavljen izveštaj na tri jezika.

Mnogi gradovi u Jugoistočnoj Evropi trpe zbog zastarelog pristupa planiranju saobraćaja, jer on prvenstvo daje izgradnji infrastrukture namenjenoj automobilima. Suprotno tome, planovi održive urbane mobilnosti (SUMP) pomeraju žižu ka poboljšanju kvaliteta života i vidovima transporta kao što su javni prevoz, pešačenje i vožnja bicikla, jer su povoljniji za životnu sredinu.

Publikacija ‘Stavljanje građana u središte planiranja održive urbane mobilnosti. Lekcije naučene u Jugoistočnoj Evropi’ napravljena je kao osvrt na lanjske i ovogodišnje aktivnosti Mreže za promene Jugoistočne Evrope (SEE Change Net)u Sarajevu i Tirani

U okviru regionalnog projekta ‘Održiva urbana mobilnost u zemljama Jugoistočne Evrope II’ ili SUMSEEC II, izašao je izveštaj o iskustvima u uključivanju građana i građanki u razvoj SUMP-ova u prestonicama i Bosne i Hercegovine i Albanije.

SEE Change Netova iskustva 

Učešće građana je srž principa planiranja održive urbane mobilnosti i pomaže donosiocima odluka da zadovolje potrebe zajednice. Publikacija ‘Stavljanje građana u središte planiranja održive urbane mobilnosti. Lekcije naučene u Jugoistočnoj Evropi’ napravljena je kao osvrt na lanjske i ovogodišnje aktivnosti Mreže za promene Jugoistočne Evrope (SEE Change Net)u Sarajevu i Tirani.

Izdanje je rezultat projekta Otvorenog regionalnog fonda za Jugoistočnu Evropu – Energetska efikasnost (GIZ ORF-EE), kojeg sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ), a finansira nemačka vlada.

Dokument je objavio SEE Change Net, a dostupan je na engleskom, albanskom i bosansko-hrvatsko-srpskom.

Proces učenja

Početne lekcije i drugi primeri iz Jugoistočne Evrope mogu da budu koristan početak za druge gradove u regionu, napomenuli su autori. Istakli su da se isplati ulaganje vremena i napora u dijalog, razmatranje i resurse.

Jedna od poruka je da je učešće javnosti vredno samo onoliko koliko su njegovi rezultati jasno i sistematski integrisani u analizu i definisanje mera jednog SUMP-a.

Brzo davanje jasnih informacija zainteresovanim stranama o njihovim predlozima ima presudan značaj za izgradnju poverenja, zaključili su učesnici i učesnice u projektu i naveli da je kod svakog ko je uključen, pa i panera i lokalne samouprave, reč o postepenom učenju.

U regionu je već 150 usvojenih SUMP-ova.

Povezanost saobraćaja i kvaliteta vazduha

„Šokantno je videti kako građani Sarajeva i drugih gradova Jugoistočne Evrope pate od ekstremno visokih nivoa zagađenja vazduha. Moramo učiniti sve što je moguće kako bismo i u područjima tih metropola razvili društvo s nula emisija i uklonili ugljenik iz energetskog miksa koji se koristi u prevozu“, izjavila je Viola von Cramon, članica Evropskog parlamenta i njegovog Odbora za spoljne poslove.

Savet za regionalnu saradnju – Regional Cooperation Council nedavno je izračunao da gotovo pola stanovnika Jugoistočne Evrope smatra da su ovdašnji putevi nebezbedni, ukazujući na stanje infrastrukture, vozila i obuku vozača.

Vreme za radikalni zaokret

„Slijedom programa smanjenja zagađenja zraka iz 1970-ih, sarajevski plan grada iz 1990. zabranio je gradnju visokih zgrada i predvidio značajno povećanje zelenih površina, do 48 kvadratnih metara po stanovniku. Tri decenije kasnije, gradske zelene površine smanjile su se osam puta, a visokogradnja je doživjela eksploziju rasta, ometajući tako disperziju zraka. Osim ako ne dođe do momentalnog i radikalnog zaokreta u planiranju grada, Sarajevo će izgubiti svaku mogućnost borbe protiv zagađenja zraka,“ kaže Anes Podić iz Eko akcije, organizacije za zaštitu životne sredine.

Von Cramon: Moramo učiniti sve što je moguće kako bismo i u područjima tih metropola razvili društvo s nula emisija i uklonili ugljenik iz energetskog miksa koji se koristi u prevozu

Autori su istakli primer Ljubljane, koja je još 2012. godine usvojila koncepciju SUMP-a, zatim Kruševca u Srbiji, Turde na severozapadu Rumunije i Soluna, drugog grada po veličini u Grčkoj.

„Ne možemo izgraditi održive gradove bez uključivanja građana u taj proces“, navodi gradonačelnik Tirane Erion Veliaj. „Često kažem da najveći infrastrukturalni projekt promene u gradu nije bulevar, niti izgradnja zgrada. Mi to znamo napraviti. To je u stvari 10 centimetara između naših ušiju – način na koji osoba razmišlja i njen mentalitet – tu infrastrukturu je najteže promijeniti“, zaključio je.