Mobilnost

Građani da se pitaju najviše u planiranju održive urbane mobilnosti

Gradjani pitaju najvise planiranju održive urbane mobilnosti

Slika: Pixabay

Objavljeno

08.10.2020.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

08.10.2020.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Participativni pristup je u srži planiranja održive urbane mobilnosti. O lekcijama naučenim u Jugoistočnoj Evropi je u okviru regionalnog projekta SUMSEEC II objavljen izveštaj na tri jezika.

Mnogi gradovi u Jugoistočnoj Evropi trpe zbog zastarelog pristupa planiranju saobraćaja, jer on prvenstvo daje izgradnji infrastrukture namenjenoj automobilima. Suprotno tome, planovi održive urbane mobilnosti (SUMP) pomeraju žižu ka poboljšanju kvaliteta života i vidovima transporta kao što su javni prevoz, pešačenje i vožnja bicikla, jer su povoljniji za životnu sredinu.

Publikacija ‘Stavljanje građana u središte planiranja održive urbane mobilnosti. Lekcije naučene u Jugoistočnoj Evropi’ napravljena je kao osvrt na lanjske i ovogodišnje aktivnosti Mreže za promene Jugoistočne Evrope (SEE Change Net)u Sarajevu i Tirani

U okviru regionalnog projekta ‘Održiva urbana mobilnost u zemljama Jugoistočne Evrope II’ ili SUMSEEC II, izašao je izveštaj o iskustvima u uključivanju građana i građanki u razvoj SUMP-ova u prestonicama i Bosne i Hercegovine i Albanije.

SEE Change Netova iskustva 

Učešće građana je srž principa planiranja održive urbane mobilnosti i pomaže donosiocima odluka da zadovolje potrebe zajednice. Publikacija ‘Stavljanje građana u središte planiranja održive urbane mobilnosti. Lekcije naučene u Jugoistočnoj Evropi’ napravljena je kao osvrt na lanjske i ovogodišnje aktivnosti Mreže za promene Jugoistočne Evrope (SEE Change Net)u Sarajevu i Tirani.

Izdanje je rezultat projekta Otvorenog regionalnog fonda za Jugoistočnu Evropu – Energetska efikasnost (GIZ ORF-EE), kojeg sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ), a finansira nemačka vlada.

Dokument je objavio SEE Change Net, a dostupan je na engleskom, albanskom i bosansko-hrvatsko-srpskom.

Proces učenja

Početne lekcije i drugi primeri iz Jugoistočne Evrope mogu da budu koristan početak za druge gradove u regionu, napomenuli su autori. Istakli su da se isplati ulaganje vremena i napora u dijalog, razmatranje i resurse.

Jedna od poruka je da je učešće javnosti vredno samo onoliko koliko su njegovi rezultati jasno i sistematski integrisani u analizu i definisanje mera jednog SUMP-a.

Brzo davanje jasnih informacija zainteresovanim stranama o njihovim predlozima ima presudan značaj za izgradnju poverenja, zaključili su učesnici i učesnice u projektu i naveli da je kod svakog ko je uključen, pa i panera i lokalne samouprave, reč o postepenom učenju.

U regionu je već 150 usvojenih SUMP-ova.

Povezanost saobraćaja i kvaliteta vazduha

„Šokantno je videti kako građani Sarajeva i drugih gradova Jugoistočne Evrope pate od ekstremno visokih nivoa zagađenja vazduha. Moramo učiniti sve što je moguće kako bismo i u područjima tih metropola razvili društvo s nula emisija i uklonili ugljenik iz energetskog miksa koji se koristi u prevozu“, izjavila je Viola von Cramon, članica Evropskog parlamenta i njegovog Odbora za spoljne poslove.

Savet za regionalnu saradnju – Regional Cooperation Council nedavno je izračunao da gotovo pola stanovnika Jugoistočne Evrope smatra da su ovdašnji putevi nebezbedni, ukazujući na stanje infrastrukture, vozila i obuku vozača.

Vreme za radikalni zaokret

„Slijedom programa smanjenja zagađenja zraka iz 1970-ih, sarajevski plan grada iz 1990. zabranio je gradnju visokih zgrada i predvidio značajno povećanje zelenih površina, do 48 kvadratnih metara po stanovniku. Tri decenije kasnije, gradske zelene površine smanjile su se osam puta, a visokogradnja je doživjela eksploziju rasta, ometajući tako disperziju zraka. Osim ako ne dođe do momentalnog i radikalnog zaokreta u planiranju grada, Sarajevo će izgubiti svaku mogućnost borbe protiv zagađenja zraka,“ kaže Anes Podić iz Eko akcije, organizacije za zaštitu životne sredine.

Von Cramon: Moramo učiniti sve što je moguće kako bismo i u područjima tih metropola razvili društvo s nula emisija i uklonili ugljenik iz energetskog miksa koji se koristi u prevozu

Autori su istakli primer Ljubljane, koja je još 2012. godine usvojila koncepciju SUMP-a, zatim Kruševca u Srbiji, Turde na severozapadu Rumunije i Soluna, drugog grada po veličini u Grčkoj.

„Ne možemo izgraditi održive gradove bez uključivanja građana u taj proces“, navodi gradonačelnik Tirane Erion Veliaj. „Često kažem da najveći infrastrukturalni projekt promene u gradu nije bulevar, niti izgradnja zgrada. Mi to znamo napraviti. To je u stvari 10 centimetara između naših ušiju – način na koji osoba razmišlja i njen mentalitet – tu infrastrukturu je najteže promijeniti“, zaključio je.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

tesla robotaksi elon mask

Elon Mask predstavio robotaksi Sajberkeb

8. oktobar 2020. - Na događaju u studiju producentske kuće Worner Bros u Los Anđelesu Elon Mask je predstavio robotaksi, ali i robokombi i robota Optimusa

kempower koncar punjaci elektricna vozila zapadni balkan chargers satellite

Končar i Kempower sklopili dogovor za razvoj infrastrukture za električna vozila na Zapadnom Balkanu

8. oktobar 2020. - Finski Kempower i hrvatski Končar dogovorili su saradnju na instalaciji punjača za električna vozila u centralnoj i jugoistočnoj Evropi

Trecina Evropske komisije zaduzena energetsku tranziciju zivotnu sredinu Teresa Ribera

Trećina nove Evropske komisije biće zadužena za energetsku tranziciju, životnu sredinu

8. oktobar 2020. - Za glavne funkcije u energetici u sledećoj Evropskoj komisiji imenovani su španska vicepremijerka Teresa Ribera i Dan Jergensen iz Danske

Elektricni automobili povlace rucnu

Elektromobili povlače ručnu

8. oktobar 2020. - Volvo, koji je prvi od svih "velikih igrača", pre tri godine najavio da će od 2030. proizvoditi samo električna vozila, odustaje od tog cilja