Energetska efikasnost

Evropski parlament podržao masovnu energetsku obnovu zgrada i program za krovne solarne elektrane

energetska obnova zgrada krovne solarne elektrane

Foto: Pixabay/epicantus

Objavljeno

21.09.2020.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

21.09.2020.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Evropski parlament je usvojio izveštaj o maksimalnom iskorišćavanju potencijala za energetsku efikasnost zgrada u Evropskoj uniji, u kom se poziva na bržu i temeljniju obnovu zgrada i pokretanje programa podrške postavljanju krovnih solarnih elektrana.

Izveštaj, koji je Evropski parlament usvojio na predlog Odbora Evropskog parlamenta za industriju, istraživanja i energetiku, ima za cilj da pomogne da fond zgrada EU dostigne klimatsku neutralnost do 2050. godine. Poziv na obnovu zgrada i povećanje broja krovnih solarnih elektrana u skladu je sa inicijativom Talas renoviranja (Renovation Wave), koju Evropska komisija treba da predstavi 14. oktobra.

Udeo zgrada u ukupnoj potrošnji energije u EU je 40%, a u ukupnim emisijama ugljen-dioksida 36%, što ih čini najvećim potrošačem energije, ali i sektorom sa značajnim potencijalom za smanjenje potražnje za energijom, navodi se u saopštenju organizacije Climate Action Network (CAN) Europe.

Oko 75% zgrada u EU su energetski neefikasne

Trenutno je oko 75% zgrada u EU energetski neefikasno, a pritom će skoro 80% postojećih zgrada još uvek biti u upotrebi 2050. godine, piše na sajtu Evropske komisije.

CAN Europe je pozvao komisiju da pooštri regulativu i uvede standarde za minimalnu energetsku efikasnost, kako bi rešila problem energetski najneefikasnijih zgrada, kao i da obezbedi finansijsku i tehničku podršku za prevazilaženje prepreka pri sprovođenju planiranih mera.

Obnova zgrada bi takođe mogla pomoći u pokretanju privrede nakon krize izazvane pandemijom oboljenja COVID-19, navodi CAN Europe.

Izveštaj podržava i pokretanje evropskog programa podrške za krovne solarne elektrane

Usvojeni izveštaj podržava i pokretanje evropskog programa podrške za krovne solarne elektrane, s ciljem da se iskoristi potencijal za proizvodnju električne energije, koji je procenjen na 680 TWh godišnje.

Program takođe promoviše postavljanje fotonaponskih sistema integrisanih u zgrade (BIPV). Postavljanje solarnih elektrana na slobodan prostor na krovovima zgrada bi moglo dovesti do smanjenja emisija CO2 za sedam miliona tona godišnje, kao i otvaranja novih radnih mesta i postizanja održivog razvoja u skladu sa Evropskim zelenim planom, navodi SolarPower Europe.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

LUCE Awards – glasaj da promovišeš odlučujuću ulogu žena u zelenoj tranziciji

LUCE Awards – glasaj da promovišeš odlučujuću ulogu žena u zelenoj tranziciji

21. septembar 2020. - LUCE Awards ističe izuzetne doprinose i dostignuća žena koje predvode zelenu tranziciju

Z-energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije u ruralnim zajednicama Zlatiborskog okruga

Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije u ruralnim zajednicama Zlatiborskog okruga

21. septembar 2020. - Regionalna razvojna agencija Zlatibor organizovala je energetske razgovore sa članicama udruženja žena iz ruralnih područja, a glavna tema bili su energetska efikasnost i održivi izvori energije

Beogradski energetski forum 2025, BEF2025

Beogradski energetski forum 2025 – mesto susreta lidera energetske tranzicije Jugoistočne Evrope (14-15. maj)

21. septembar 2020. - Treći Beogradski energetski forum biće domaćin 14. i 15. maja ključnim akterima energetske tranzicije Jugostočne Evrope.

Projekat unapređenja energetske efikasnosti i dekarbonizacije u opštinama Apatin, Odžaci i Šid kroz javno-privatno partnerstvo

21. septembar 2020. - U okviru projekta javno-privatnog partnerstva sa kompanijama Negawatt Solutions i B&S immobilien, članicom EnergyNet grupe, tokom 2024. godine u opštinama Apatin, Odžaci i Šid 64 kotlarnice su sa mazuta, lož ulja i uglja prešle na prirodni gas.