Evropa na pola puta da najkasnije 2030. zatvori sve termoelektrane na ugalj

Pedeset odsto termoelektrana na ugalj u Evropi je zatvoreno ili je u planu da bude ugašeno do kraja decenije, pokazuju podaci koje je skupio Europe Beyond Coal. Operateri tih postrojenja su pod pritiskom rastućih cena dozvola za emitovanje CO2, zbog propisa za zaštitu životne sredine i pada troškova za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

EDF Energy je najavio da će do kraja septembra sledeće godine skinuti s mreže svoju termoelektranu West Burton A u Velikoj Britaniji. Europe Beyond Coal saopštila je da to znači da je u Evropi, uključujući Zapadni Balkan i Tursku, 50 odsto takvih sistema ugašeno ili je predviđeno da budu zatvoreni najkasnije 2030. Ta organizacija, koja se zalaže za prestanak upotrebe uglja i prati podatke od 2016, navodi da je ostalo još 162 postrojenja, mada je u planu izgradnja još 36 termoelektrana na ugalj.

„Niz faktora je doprineo brzom smanjenju korišćenja uglja u Evropi. Glavni je dramatični pad troškova za gradnju solara i vetra, pa je 2020. prvi put bilo više struje iz obnovljivih izvora energije nego iz fosilnih goriva. Decenije intenzivne kampanje civilnog društva i očigledan gnev u javnosti zbog uloge uglja u klimatskoj krizi, uz posledice po zdravlje od zagađenosti vazduha, igrali su jaku ulogu. Sve oštrija politika EU je takođe učinila svoje, uključujući Direktivu o industrijskim emisijama, nov cilj da se emisije smanje 55 odsto i skokove cena dozvola iz Sistema za trgovanje emisijama“, stoji u saopštenju.

Proizvodnja struje iz uglja opala 60 odsto od 2000. godine

Učinak termoelektrana na ugalj je sada na 40 odsto nivoa zabeleženih 2000. godine u Evropskoj uniji i Ujedinjenom Kraljevstvu, u poređenju sa 38 procenata u Sjedinjenim Državama, pokazuju podaci kojima raspolaže Europe Beyond Coal.

U Evropi, uključujući Tursku i Zapadni Balkan, ostalo je 36 projekata za izgradnju termoelektrana na ugalj

Preostalih sistema je najviše u Nemačkoj, Poljskoj i Turskoj i oni ugrubo čine 70 odsto kapaciteta, dok je petina u Češkoj, Bugarskoj i Rumuniji, a preostalih deset procenata na Zapadnom Balkanu, kažu u organizaciji.

Od početka godine je otkazano ili suspendovano pet projekata izgradnje elektrana na ugalj, pa ih je ostalo još 36. Od 1. januara je bilo devet najava zatvaranja ili nenajavljenih gašenja, a u zemljama koje su se opredelile da se odreknu uglja najkasnije 2030. ostalo je samo 16 postrojenja.

Operateri elektrana na ugalj suočavaju se s rastom troškova za emisije, konkurencijom iz sektora obnovljivih izvora energije

Kad smo kod Poljske, državni proizvođač struje PGE je upravo otkrio da će vlada verovatno odvojiti njegove pogone s ugljem u zasebnu firmu, isključujući kogeneraciju ili istovremenu proizvodnju električne i toplotne energije (CHP), a ta postrojenja će prebaciti na prirodni gas. Kompanija je ukazala na povećanje troškova na ime ispuštanja ugljen-dioksida i upozorila da zemlji preti porast uvoza struje.

Turska je nedavno otkazala deset odsto svojih projekata na ugalj, termoelektrane s predviđena tri gigavata kapaciteta

Kako navode u PGE-u, podela će mu olakšati da dođe do sredstava za svoje projekte za energiju iz obnovljivih izvora. Poljska trenutno planira da napusti ugalj najkasnije 2049. godine. Turska je nedavno otkazala deset odsto svojih projekata na ugalj, termoelektrane s predviđena tri gigavata kapaciteta, preneo je Europe Beyond Coal.

Treba pomenuti i da je Coal India, najveći proizvođač uglja na svetu, objavio da će s firmom NLC India razviti projekte solarnih elektrana ukupne snage tri gigavata i nadmetati se na vladinim aukcijama za ugovore o otkupu električne energije. Indijska kompanija planira da nastavi da zatvara manje rudnike, nakon što je obustavila rad 82 rudnika u periodu od tri godine zaključno s martom prošle godine.