Životna sredina

Ove zemlje EU će 2030. imati najprljavije elektroenergetske sisteme

Zemlje EU 2030. najprljavije elektroenergetske sisteme

Slika: Roya ann miller on Unsplash

Objavljeno

11.11.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

11.11.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Evropska unija ovim tempom ne bi uspela da do 2030. smanji emisije gasova s efektom staklene bašte za 55 odsto, što je cilj koji je predložila Evropska komisija, upozorio je Ember i ukazao na zaostajanje nekoliko država članica uključujući Bugarsku i Rumuniju. Zemlje iz te grupe, pokazuje projekcija, imaće na kraju decenije najprljavije sisteme za proizvodnju struje i one bi morale da ostvare najveći napredak da bi se postigao zacrtani uspeh.

Nemačka, Poljska i Češka imaće za deset godina udeo od 90 procenata među sadašnjih 27 država članica Evropske unije u proizvodnji električne energije iz uglja. Ember je u analizi nacionalnih energetskih i klimatskih planova izdvojio grupu zemalja koje su na putu da 2030. imaju najprljavije sisteme u toj grani privrede.

Nemačka i Italija su u grupi članica EU za koje se predviđa da će na kraju nastupajuće decenije imati najprljavije sisteme generisanja struje

Štaviše, u Nemačkoj i Poljskoj će se, po nalazima klimatološkog instituta, ispuštati više od polovine štetnih gasova iz evropske proizvodnje električne energije. Najveće emisije, 566 grama ugljen-dioksida po kilovat-satu, očekuju se za Poljsku. Češka, Bugarska, Nemačka, Belgija i Rumunija su takođe znatno preko projektovanog proseka EU, dok je Italija tek neznatno iznad tog nivoa.

Zemlje EU 2030. imati najprljavije elektroenergetske sisteme
Slika: Očekivani intenzitet emisija u sektoru proizvodnje električne energije 2030. godine, u gramima ugljen-dioksida po kilovat-satu (Ember)

Planirana ulaganja u vetroelektrane, fotonaponske pogone moraju da se utrostruče

Sudeći po tekućim planovima, predlog Evropske komisije da se do 2030. emisije gasova s efektom staklene bašte obore 55 odsto neće moći da se ispuni, stoji u dokumentu, uz napomenu da bi nabrojanih sedam zemalja moralo da uloži najveće napore.

Planovi za izgradnju vetroparkova i solarnih elektrana morali bi da se utrostruče za postizanje rečenog cilja. Proizvodnja struje iz obnovljivih izvora već je u tolikom porastu da bi 2030. bila 93 procenata viša nego 2018. godine.

Poljska, Češka, Bugarska, Rumunija i Belgija su sebi u NEKP-ovima zadale ostvarivanje ograničenog ili nikakvog napretka

U Poljskoj, Češkoj, Bugarskoj i Rumuniji planirano je veoma ograničeno smanjenje učinka elektrana na ugalj. Belgija je s njima svima u grupi za koju se očekuje ograničen napredak ili stagnacija na polju suzbijanja emisija, a poboljšanje u Nemačkoj i Italiji ocenjeno je kao sporo, kad se pogledaju NEKP-ovi.

Sedam zemalja za koje se računa da će im sistemi biti najprljaviji biće 2030. odgovorno za 80 procenata emisija iz elektroenergetske delatnosti, ističu u Emberu.

Za fosilna goriva se očekuje da će za deset godina biti izvor četvrtine struje, a udeo uglja bi trebalo da se sreže 53 odsto u pomenutom dvanaestogodišnjem periodu, što bi značilo da Evropa neće uspeti da iskoreni upotrebu uglja.

Dve balkanske države previše zavise od uglja, nuklearne energije

Što se tiče Bugarske i Rumunije, jedinih u Jugoistočnoj Evropi među najgore rangiranim državama, analitičari su podsetili da one nemaju strategije za prestanak korišćenja uglja.

Bugarska će 2030. biti jedna od samo tri zemlje s udelom uglja u elektroenergetskom miksu iznad jedne trećine, a njena zavisnost od fosilnih goriva u proizvodnji struje će se jedva promeniti od 2018, pokazuju podaci. Za obe države se očekuje da će im stope ekspanzije proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora biti među najslabijima, a takođe su među četiri zemlje u EU u kojima rast sledeće decenije čak slabi.

Uprkos molbama premijera Boyka Borissova Evropskoj komisiji za pomoć u odbacivanju uglja, on je propustio da izgradi tržište povoljno za zelenu energetiku, pa čak i da za Bugarsku odredi datum prestanka korišćenja uglja, izjavio je vođa Emberovog evropskog programa Charles Moore. On je ukazao na to da dve balkanske zemlje dugoročno računaju na nuklearnu energiju i izneo tvrdnju da je takva strategija „rizična“ i da ne vodi dovoljnom smanjenju emisija do kraja decenije.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Polovini firmi Sloveniji ugrozen opstanak visokih troskova za energente

Skoro polovini firmi u Sloveniji ugrožen opstanak zbog skupoće energenata

24 јануара 2022 - Firme u anketi u Sloveniji očekuju da će ove godine energente plaćati 128 odsto više, a gotovo polovini to dugoročno ugrožava opstanak

he-dabar-dokapitalizacija-odluka-het

Odložena odluka o dokapitalizaciji HET-a za gradnju HE Dabar

24 јануара 2022 - Dorađeni predlog koncepta dokapitalizacije bi prema najavama iz HET-a trebalo da bude spreman najkasnije tokom sledećeg meseca.

Konferencija Privreda Srbije na trzistu elektricne energije, Beograd 22. februar 2022. godine

Konferencija Privreda Srbije na tržištu električne energije održava se 22. februara u Beogradu

20 јануара 2022 - 22. februara u Beogradu portal Balkan Green Energy News organizuje konferenciju o perspektivama tržišta električne energije u Srbiji u narednih nekoliko godina, kao i o novim ulogama učesnika na tržištu.

Axpo-Poljska-PPA-solar

Švajcarski Axpo potpisao ugovor o otkupu struje iz 300 MWp solara u Poljskoj

19 јануара 2022 - Axpo Polska preuzeće svu proizvodnju iz ovih solarnih elektrana od 2022. do 2026. godine, kao i balansnu odgovornost.