Životna sredina

Ove zemlje EU će 2030. imati najprljavije elektroenergetske sisteme

Zemlje EU 2030. najprljavije elektroenergetske sisteme

Slika: Roya ann miller on Unsplash

Objavljeno

11.11.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

11.11.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Evropska unija ovim tempom ne bi uspela da do 2030. smanji emisije gasova s efektom staklene bašte za 55 odsto, što je cilj koji je predložila Evropska komisija, upozorio je Ember i ukazao na zaostajanje nekoliko država članica uključujući Bugarsku i Rumuniju. Zemlje iz te grupe, pokazuje projekcija, imaće na kraju decenije najprljavije sisteme za proizvodnju struje i one bi morale da ostvare najveći napredak da bi se postigao zacrtani uspeh.

Nemačka, Poljska i Češka imaće za deset godina udeo od 90 procenata među sadašnjih 27 država članica Evropske unije u proizvodnji električne energije iz uglja. Ember je u analizi nacionalnih energetskih i klimatskih planova izdvojio grupu zemalja koje su na putu da 2030. imaju najprljavije sisteme u toj grani privrede.

Nemačka i Italija su u grupi članica EU za koje se predviđa da će na kraju nastupajuće decenije imati najprljavije sisteme generisanja struje

Štaviše, u Nemačkoj i Poljskoj će se, po nalazima klimatološkog instituta, ispuštati više od polovine štetnih gasova iz evropske proizvodnje električne energije. Najveće emisije, 566 grama ugljen-dioksida po kilovat-satu, očekuju se za Poljsku. Češka, Bugarska, Nemačka, Belgija i Rumunija su takođe znatno preko projektovanog proseka EU, dok je Italija tek neznatno iznad tog nivoa.

Zemlje EU 2030. imati najprljavije elektroenergetske sisteme
Slika: Očekivani intenzitet emisija u sektoru proizvodnje električne energije 2030. godine, u gramima ugljen-dioksida po kilovat-satu (Ember)

Planirana ulaganja u vetroelektrane, fotonaponske pogone moraju da se utrostruče

Sudeći po tekućim planovima, predlog Evropske komisije da se do 2030. emisije gasova s efektom staklene bašte obore 55 odsto neće moći da se ispuni, stoji u dokumentu, uz napomenu da bi nabrojanih sedam zemalja moralo da uloži najveće napore.

Planovi za izgradnju vetroparkova i solarnih elektrana morali bi da se utrostruče za postizanje rečenog cilja. Proizvodnja struje iz obnovljivih izvora već je u tolikom porastu da bi 2030. bila 93 procenata viša nego 2018. godine.

Poljska, Češka, Bugarska, Rumunija i Belgija su sebi u NEKP-ovima zadale ostvarivanje ograničenog ili nikakvog napretka

U Poljskoj, Češkoj, Bugarskoj i Rumuniji planirano je veoma ograničeno smanjenje učinka elektrana na ugalj. Belgija je s njima svima u grupi za koju se očekuje ograničen napredak ili stagnacija na polju suzbijanja emisija, a poboljšanje u Nemačkoj i Italiji ocenjeno je kao sporo, kad se pogledaju NEKP-ovi.

Sedam zemalja za koje se računa da će im sistemi biti najprljaviji biće 2030. odgovorno za 80 procenata emisija iz elektroenergetske delatnosti, ističu u Emberu.

Za fosilna goriva se očekuje da će za deset godina biti izvor četvrtine struje, a udeo uglja bi trebalo da se sreže 53 odsto u pomenutom dvanaestogodišnjem periodu, što bi značilo da Evropa neće uspeti da iskoreni upotrebu uglja.

Dve balkanske države previše zavise od uglja, nuklearne energije

Što se tiče Bugarske i Rumunije, jedinih u Jugoistočnoj Evropi među najgore rangiranim državama, analitičari su podsetili da one nemaju strategije za prestanak korišćenja uglja.

Bugarska će 2030. biti jedna od samo tri zemlje s udelom uglja u elektroenergetskom miksu iznad jedne trećine, a njena zavisnost od fosilnih goriva u proizvodnji struje će se jedva promeniti od 2018, pokazuju podaci. Za obe države se očekuje da će im stope ekspanzije proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora biti među najslabijima, a takođe su među četiri zemlje u EU u kojima rast sledeće decenije čak slabi.

Uprkos molbama premijera Boyka Borissova Evropskoj komisiji za pomoć u odbacivanju uglja, on je propustio da izgradi tržište povoljno za zelenu energetiku, pa čak i da za Bugarsku odredi datum prestanka korišćenja uglja, izjavio je vođa Emberovog evropskog programa Charles Moore. On je ukazao na to da dve balkanske zemlje dugoročno računaju na nuklearnu energiju i izneo tvrdnju da je takva strategija “rizična” i da ne vodi dovoljnom smanjenju emisija do kraja decenije.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

U Nevesinju se planira treca solarna elektrana u Hercegovini

U Nevesinju se planira treća solarna elektrana u Hercegovini

17 September 2021 - Firma iz Banjaluke traži od Vlade Republike Srpske koncesiju za izgradnju i korišćenje elektrane Nevesinje.

eps e3 international energetski usevi vrba kolubara

EPS planira da sagoreva biomasu i ugalj u termoelektranama

17 September 2021 - Elektroprivreda Srbije pokrenula je sa američkom kompanijom E3 International pilot projekat za korišćenje biomase iz energetskih zasada.

Zorana Mihajlovic prva aukcija za premije za vetroparkove i solarne elektrane u decembru

Mihajlović: prve aukcije za solar i vetar u decembru

15 September 2021 - Ministarstvo rudarstva i energetike je najavilo da će do februara sledeće godine Srbija objaviti trogodišnji plan aukcija.

Termoelektrana-Sostanj-TES-trazi-drzavnu-pomoc-jer-je-cene-CO2-guraju-u-bankrot.jpg

Cene CO2 guraju slovenačku termoelektranu u bankrot

13 September 2021 - Termoelektrarna Šoštanj je u finansijskim problemima izazvanim visokim troškovima za emisije CO2, zbog čega traži državnu pomoć.