OIE

EU želi da 2050. godine ima 300 gigavata iz vetroelektrana na vodi

EU 2050 300 gigavata vetroelektrana na vodi

Photo: Nicholas Doherty on Unsplash

Objavljeno

20.11.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

20.11.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Evropska komisija je objavila strategiju za energiju iz obnovljivih izvora na vodi i navela da računa da će taj sektor postati generator globalnog razvoja. U dokumentu su predstavljene mere za povećanje kapaciteta vetroelektrana na vodi 25 puta do sredine veka, na 300 gigavata, i instaliranje još 40 gigavata pomoću drugih tehnologija za energiju iz okeana.

Evropska unija ima sve što joj je potrebno da se suoči s potrebom povećanja investicija u korišćenje energije iz obnovljivih izvora na vodi, izjavio je izvršni potpredsednik Evropske komisije za Evropski zeleni dogovor Frans Timmermans na predstavljanju strategije za taj sektor, u kojoj se navodi da je u širenje vetroelektrana i drugih tehnologija neophodno uložiti 800 milijardi evra.

Dve trećine sume su za mrežnu infrastrukturu, a predviđeno je da većinu sredstava obezbede privatne kompanije.

Mora se osigurati zaštita životne sredine

Predlog za ekspanziju zasnovan je na ogromnom potencijalu na svim morima i vodećoj poziciji kompanija iz EU na globalnom nivou u ovoj delatnosti, saopštilo je izvršno telo 27-članog bloka i ukazalo na mogućnosti za industriju, otvaranje zelenih radnih mesta i konkurentnost. Komesari i komesarke su obećali da će u navedenom procesu zaštititi životnu sredinu, biodiverzitet i ribolovstvo.

EU je obećala da će pri postavljanju vetroelektrana na vodi zaštititi životnu sredinu, biodiverzitet i ribolovstvo

Strategija je orijentisana na podizanje snage vetroelektrana na vodi sa sadašnjih 12 gigavata na barem 60 do 2030. i dalje na 300 gigavata do 2050. godine. Komisija je saopštila da namerava da to dopuni sa 40 gigavata snage iz energije okeana i drugih rešenja u razvoju, poput plutajućih vetroturbina i korišćenja algi za proizvodnju biogoriva.

“Moramo više da se angažujemo tako što ćemo iskoristiti sav potencijal vetra na vodenim površinama i unaprediti druge tehnologije, poput energije talasa i plime i plutajuće solarne pogone. Ova strategija jasno određuje pravac i uspostavlja stabilan okvir, a oni su od presudnog značaja za javne institucije, investitore i one koji razvijaju projekte u tom sektoru”, kazala je komesarka za energetiku Kadri Simson.

Evropska komisija zacrtala neophodne administrativne korake

Ciljevi moraju da se integrišu u nacionalne morske prostorne planove, koje države na obalama treba da predaju do marta, saopšteno je i naglašeno da će to podstaći prekograničnu saradnju. Sledeći korak je okvir unutar revidiranih pravila Transevropskih energetskih mreža (TEN-E) za dugoročno planiranje mreža u delu na vodi odnosno pod vodom i prateće infrastrukture.

U upravo objavljen potez uključene su predstojeće revizije smernica za državnu pomoć u domenu energetike i zaštite životne sredine te Direktive o energiji iz obnovljivih izvora i otvaranje programa za oporavak i izdržljivost, uz dodatno finansiranje od Evropske investicione banke i drugih finansijskih institucija.

Horizon Europe ima zadatak da podrži istraživanje i razvoj, a treba da učestvuju i drugi programi, kao što su Inovacioni fond in Modernizacioni fond, stoji u objavi.

Posao i mogućnosti za zemlje bez izlaza na more

U strategiji je naglašena potreba da se podignu kapacitet proizvodnje i prerade i lučna infrastruktura kao i da se broj kvalifikovanih zaposlenih poveća dovoljno da zadovolji veći obim izgradnje.

Vetar na moru je izvor čiste električne energije koja je konkurentna i ponekad jeftinija nego od trenutnih postrojenja koje rade na fosilna goriva, kažu u komisiji. Strategija ističe ulogu kopnenih područja u kojima proizvodnja i istraživanja već podržavaju razvoj na ovom polju.

Rumunija ima potencijal od 22 gigavata za fiksirane vetroturbine na Crnom moru, a ukupno 94 gigavata

U EU je sada samo 40 megavata kapaciteta plutajućih vetroelektrana, uz još 13 megavata iz energije okeana u postrojenjima kao što su ona što iskorišćavaju talase i plimu. Plutajuće i fiksirane vetroturbine mogu da se grade i na jezerima i rekama.

Energy Policy Group je nedavno u svojoj studiji utvrdio da Rumunija sama ima potencijal od 22 gigavata za fiksirane vetroturbine na Crnom moru, a ukupno 94 gigavata. Među drugim vestima, 18 organizacija i kompanija je upravo osnovalo koaliciju za energetiku na vodi i prirodu. U njoj su, između ostalih, WindEurope, BirdLife Europe, Climate Action Network Europe – CAN Europe, TenneT, Ørsted, Vattenfall i Siemens Gamesa.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Masdar-Taaleri-soalrna-elektrana

Masdar i Taaleri Energia grade solarnu elektranu od 65 MW u Grčkoj

07 May 2021 - Masdar iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i Finska firma Taaleri Energia će zajedno graditi solarnu elektranu u Grčkoj, snage 65 MW.

Manastiri Svetoj Gori 21 solarnu elektranu

Manastiri na Svetoj Gori dobijaju 21 solarnu elektranu

07 May 2021 - Sedamnaest od 20 manastira na Svetoj Gori biće opremljeno fotonaponskim postrojenjima. Hilandar nije uključen u projekat.

EU 2030 udeo energije obnovljivih izvora 38 40

EU želi da do 2030. udeo energije iz obnovljivih izvora dostigne 38% do 40%

06 May 2021 - EU u nacrtu Direktive o obnovljivoj energiji predviđa podizanje učešća obnovljivih izvora u energetskom miksu na 38 do 40 procenata najkasnije do 2030. godine

Jaha Solar krovni fotonaponski 2 1 MW Kosovu

Jaha Solar će instalirati krovni fotonaponski sistem od 2,1 MW na Kosovu*

06 May 2021 - Maloprodajni lanac i proizvođač hrane Abi iz Prizrena potpisao je sporazum o izgradnji krovnog fotonaponskog sistema maksimalne snage 2,13 megavata