OIE

EU želi da 2050. godine ima 300 gigavata iz vetroelektrana na vodi

EU 2050 300 gigavata vetroelektrana na vodi

Photo: Nicholas Doherty on Unsplash

Objavljeno

20.11.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

20.11.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Evropska komisija je objavila strategiju za energiju iz obnovljivih izvora na vodi i navela da računa da će taj sektor postati generator globalnog razvoja. U dokumentu su predstavljene mere za povećanje kapaciteta vetroelektrana na vodi 25 puta do sredine veka, na 300 gigavata, i instaliranje još 40 gigavata pomoću drugih tehnologija za energiju iz okeana.

Evropska unija ima sve što joj je potrebno da se suoči s potrebom povećanja investicija u korišćenje energije iz obnovljivih izvora na vodi, izjavio je izvršni potpredsednik Evropske komisije za Evropski zeleni dogovor Frans Timmermans na predstavljanju strategije za taj sektor, u kojoj se navodi da je u širenje vetroelektrana i drugih tehnologija neophodno uložiti 800 milijardi evra.

Dve trećine sume su za mrežnu infrastrukturu, a predviđeno je da većinu sredstava obezbede privatne kompanije.

Mora se osigurati zaštita životne sredine

Predlog za ekspanziju zasnovan je na ogromnom potencijalu na svim morima i vodećoj poziciji kompanija iz EU na globalnom nivou u ovoj delatnosti, saopštilo je izvršno telo 27-članog bloka i ukazalo na mogućnosti za industriju, otvaranje zelenih radnih mesta i konkurentnost. Komesari i komesarke su obećali da će u navedenom procesu zaštititi životnu sredinu, biodiverzitet i ribolovstvo.

EU je obećala da će pri postavljanju vetroelektrana na vodi zaštititi životnu sredinu, biodiverzitet i ribolovstvo

Strategija je orijentisana na podizanje snage vetroelektrana na vodi sa sadašnjih 12 gigavata na barem 60 do 2030. i dalje na 300 gigavata do 2050. godine. Komisija je saopštila da namerava da to dopuni sa 40 gigavata snage iz energije okeana i drugih rešenja u razvoju, poput plutajućih vetroturbina i korišćenja algi za proizvodnju biogoriva.

„Moramo više da se angažujemo tako što ćemo iskoristiti sav potencijal vetra na vodenim površinama i unaprediti druge tehnologije, poput energije talasa i plime i plutajuće solarne pogone. Ova strategija jasno određuje pravac i uspostavlja stabilan okvir, a oni su od presudnog značaja za javne institucije, investitore i one koji razvijaju projekte u tom sektoru“, kazala je komesarka za energetiku Kadri Simson.

Evropska komisija zacrtala neophodne administrativne korake

Ciljevi moraju da se integrišu u nacionalne morske prostorne planove, koje države na obalama treba da predaju do marta, saopšteno je i naglašeno da će to podstaći prekograničnu saradnju. Sledeći korak je okvir unutar revidiranih pravila Transevropskih energetskih mreža (TEN-E) za dugoročno planiranje mreža u delu na vodi odnosno pod vodom i prateće infrastrukture.

U upravo objavljen potez uključene su predstojeće revizije smernica za državnu pomoć u domenu energetike i zaštite životne sredine te Direktive o energiji iz obnovljivih izvora i otvaranje programa za oporavak i izdržljivost, uz dodatno finansiranje od Evropske investicione banke i drugih finansijskih institucija.

Horizon Europe ima zadatak da podrži istraživanje i razvoj, a treba da učestvuju i drugi programi, kao što su Inovacioni fond in Modernizacioni fond, stoji u objavi.

Posao i mogućnosti za zemlje bez izlaza na more

U strategiji je naglašena potreba da se podignu kapacitet proizvodnje i prerade i lučna infrastruktura kao i da se broj kvalifikovanih zaposlenih poveća dovoljno da zadovolji veći obim izgradnje.

Vetar na moru je izvor čiste električne energije koja je konkurentna i ponekad jeftinija nego od trenutnih postrojenja koje rade na fosilna goriva, kažu u komisiji. Strategija ističe ulogu kopnenih područja u kojima proizvodnja i istraživanja već podržavaju razvoj na ovom polju.

Rumunija ima potencijal od 22 gigavata za fiksirane vetroturbine na Crnom moru, a ukupno 94 gigavata

U EU je sada samo 40 megavata kapaciteta plutajućih vetroelektrana, uz još 13 megavata iz energije okeana u postrojenjima kao što su ona što iskorišćavaju talase i plimu. Plutajuće i fiksirane vetroturbine mogu da se grade i na jezerima i rekama.

Energy Policy Group je nedavno u svojoj studiji utvrdio da Rumunija sama ima potencijal od 22 gigavata za fiksirane vetroturbine na Crnom moru, a ukupno 94 gigavata. Među drugim vestima, 18 organizacija i kompanija je upravo osnovalo koaliciju za energetiku na vodi i prirodu. U njoj su, između ostalih, WindEurope, BirdLife Europe, Climate Action Network Europe – CAN Europe, TenneT, Ørsted, Vattenfall i Siemens Gamesa.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

INA angazovala Koncar za gradnju dve solarne elektrane

Naftna kompanija INA gradi najveću solarnu elektranu u Hrvatskoj

21 јануара 2022 - INA je saopštila da Virje, sa snagom od 9 megavata, postaje najveća solarna elektrana u izgradnji u Hrvatskoj

Konferencija Privreda Srbije na trzistu elektricne energije, Beograd 22. februar 2022. godine

Konferencija Privreda Srbije na tržištu električne energije održava se 22. februara u Beogradu

20 јануара 2022 - 22. februara u Beogradu portal Balkan Green Energy News organizuje konferenciju o perspektivama tržišta električne energije u Srbiji u narednih nekoliko godina, kao i o novim ulogama učesnika na tržištu.

Axpo-Poljska-PPA-solar

Švajcarski Axpo potpisao ugovor o otkupu struje iz 300 MWp solara u Poljskoj

19 јануара 2022 - Axpo Polska preuzeće svu proizvodnju iz ovih solarnih elektrana od 2022. do 2026. godine, kao i balansnu odgovornost.

Medunarodne institucije Vlade Srbije odlaze primenu Zakona OIE

Međunarodne institucije tražile od Vlade Srbije da ne odlaže primenu Zakona o korišćenju OIE

19 јануара 2022 - Reagujući na zahteve EMS-a i EPS-a, tri međunarodne institucije navode da bi Srbija promenom Zakona o korišćenju OIE izneverila investitore