EU želi da 2050. godine ima 300 gigavata iz vetroelektrana na vodi

Evropska komisija je objavila strategiju za energiju iz obnovljivih izvora na vodi i navela da računa da će taj sektor postati generator globalnog razvoja. U dokumentu su predstavljene mere za povećanje kapaciteta vetroelektrana na vodi 25 puta do sredine veka, na 300 gigavata, i instaliranje još 40 gigavata pomoću drugih tehnologija za energiju iz okeana.

Evropska unija ima sve što joj je potrebno da se suoči s potrebom povećanja investicija u korišćenje energije iz obnovljivih izvora na vodi, izjavio je izvršni potpredsednik Evropske komisije za Evropski zeleni dogovor Frans Timmermans na predstavljanju strategije za taj sektor, u kojoj se navodi da je u širenje vetroelektrana i drugih tehnologija neophodno uložiti 800 milijardi evra.

Dve trećine sume su za mrežnu infrastrukturu, a predviđeno je da većinu sredstava obezbede privatne kompanije.

Mora se osigurati zaštita životne sredine

Predlog za ekspanziju zasnovan je na ogromnom potencijalu na svim morima i vodećoj poziciji kompanija iz EU na globalnom nivou u ovoj delatnosti, saopštilo je izvršno telo 27-članog bloka i ukazalo na mogućnosti za industriju, otvaranje zelenih radnih mesta i konkurentnost. Komesari i komesarke su obećali da će u navedenom procesu zaštititi životnu sredinu, biodiverzitet i ribolovstvo.

EU je obećala da će pri postavljanju vetroelektrana na vodi zaštititi životnu sredinu, biodiverzitet i ribolovstvo

Strategija je orijentisana na podizanje snage vetroelektrana na vodi sa sadašnjih 12 gigavata na barem 60 do 2030. i dalje na 300 gigavata do 2050. godine. Komisija je saopštila da namerava da to dopuni sa 40 gigavata snage iz energije okeana i drugih rešenja u razvoju, poput plutajućih vetroturbina i korišćenja algi za proizvodnju biogoriva.

„Moramo više da se angažujemo tako što ćemo iskoristiti sav potencijal vetra na vodenim površinama i unaprediti druge tehnologije, poput energije talasa i plime i plutajuće solarne pogone. Ova strategija jasno određuje pravac i uspostavlja stabilan okvir, a oni su od presudnog značaja za javne institucije, investitore i one koji razvijaju projekte u tom sektoru“, kazala je komesarka za energetiku Kadri Simson.

Evropska komisija zacrtala neophodne administrativne korake

Ciljevi moraju da se integrišu u nacionalne morske prostorne planove, koje države na obalama treba da predaju do marta, saopšteno je i naglašeno da će to podstaći prekograničnu saradnju. Sledeći korak je okvir unutar revidiranih pravila Transevropskih energetskih mreža (TEN-E) za dugoročno planiranje mreža u delu na vodi odnosno pod vodom i prateće infrastrukture.

U upravo objavljen potez uključene su predstojeće revizije smernica za državnu pomoć u domenu energetike i zaštite životne sredine te Direktive o energiji iz obnovljivih izvora i otvaranje programa za oporavak i izdržljivost, uz dodatno finansiranje od Evropske investicione banke i drugih finansijskih institucija.

Horizon Europe ima zadatak da podrži istraživanje i razvoj, a treba da učestvuju i drugi programi, kao što su Inovacioni fond in Modernizacioni fond, stoji u objavi.

Posao i mogućnosti za zemlje bez izlaza na more

U strategiji je naglašena potreba da se podignu kapacitet proizvodnje i prerade i lučna infrastruktura kao i da se broj kvalifikovanih zaposlenih poveća dovoljno da zadovolji veći obim izgradnje.

Vetar na moru je izvor čiste električne energije koja je konkurentna i ponekad jeftinija nego od trenutnih postrojenja koje rade na fosilna goriva, kažu u komisiji. Strategija ističe ulogu kopnenih područja u kojima proizvodnja i istraživanja već podržavaju razvoj na ovom polju.

Rumunija ima potencijal od 22 gigavata za fiksirane vetroturbine na Crnom moru, a ukupno 94 gigavata

U EU je sada samo 40 megavata kapaciteta plutajućih vetroelektrana, uz još 13 megavata iz energije okeana u postrojenjima kao što su ona što iskorišćavaju talase i plimu. Plutajuće i fiksirane vetroturbine mogu da se grade i na jezerima i rekama.

Energy Policy Group je nedavno u svojoj studiji utvrdio da Rumunija sama ima potencijal od 22 gigavata za fiksirane vetroturbine na Crnom moru, a ukupno 94 gigavata. Među drugim vestima, 18 organizacija i kompanija je upravo osnovalo koaliciju za energetiku na vodi i prirodu. U njoj su, između ostalih, WindEurope, BirdLife Europe, Climate Action Network Europe – CAN Europe, TenneT, Ørsted, Vattenfall i Siemens Gamesa.