OIE

EU odobrila agende reformi zemalja Zapadnog Balkana, uključujući planove za aukcije za OIE

EU agende reformi Zapadnog Balkana aukcije za OIE

Foto: iStock

Objavljeno

25.10.2024.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

25.10.2024.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Evropska komisija je usvojila predložene agende reformi Albanije, Kosova*, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije po kriterijumima iz Mehanizma za reforme i rast (RGF). Tako im je omogućila korišćenje sredstava iz Plana rasta – ukupno dve milijarde evra u grantovima i četiri milijarde evra u izuzetno povoljnim zajmovima. Tri vlade su se, između ostalog, obavezale da usvoje trogodišnje planove za održavanje aukcija za električnu energiju iz obnovljivih izvora.

Nakon zelenog svetla iz Saveta Evropske unije, Evropska komisija je odobrila takozvane agende reformi Albanije, Kosova*, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije. Njihove vlasti su obećale da će sprovesti socio-ekonomske i fundamentalne reforme u cilju podsticanja privrednog rasta i integracije sa EU, u skladu sa Planom rasta za period do kraja 2027. godine.

Ovde treba istaći i da je Bosna i Hercegovina jedina zapadnobalkanska zemlja koja u Brisel nije uputila predlog.

Kriterijumi su utvrđeni kroz Mehanizam za reforme i rast (RGF), vredan šest milijardi evra. Čine ga dve milijarde evra u bespovratnim sredstvima i još četiri milijarde izuzetno povoljnih kredita, kako ih nazivaju u EU.

Vlade se obavezale na borbu protiv korupcije

Barem polovina ukupne sume za svaku zemlju dolazi preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF). Ostatak su zajmovi za državne kase. Isplate će se obavljati dvaput godišnje do kraja 2027, posle odobrenja za svaku tranšu, objasnili su u Evropskoj komisiji.

WBIF je platforma Evropske komisije, država članica, finansijskih organizacija i Norveške namenjena poboljšanju saradnje u investiranju u javnom i privatnom sektoru koje doprinosi socioekonomskom razvoju i evropskoj integraciji regiona.

U dokumentaciju je uključena obaveza država korisnica da sprečavaju, identifikuju i rešavaju slučajeve prevare, korupcije, sukoba interesa i nepravilnosti. Finansiranje zavisi od postizanja međuciljeva navedenih u agendama reformi.

U segmentu zaštite životne sredine i klimatske akcije, mere su u najvećoj meri zasnovane na ispunjavanju postojećih obaveza. Među njima su usvajanje i primena zakonodavnog Paketa za integraciju (tržišta) električne energije – EIP i Direktive o obnovljivoj energiji RED3, uz postepeno prilagođavanje tarifa za električnu energiju tržišnim cenama i istovremeno uvođenje mera za suzbijanje energetskog siromaštva.

Neki od zadataka se tiču ciljeva iz nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NEKP-ova iliti NECP-ova), na primer za energetsku efikasnost. Obaveze uključuju unapređivanje kvaliteta vazduha i pravednu tranziciju za radnike i firme u proizvodnji uglja i termoenergetskom sektoru te za područja u kojima se privreda prevashodno oslanja na tu delatnost.

Albanija sprema aukcije za još 300 megavata kapaciteta za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora

Albanija treba da do kraja decembra usvoji trogodišnji akcioni plan za barem 600 megavata kapaciteta proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, samo što se u tu kvotu ubraja 300 megavata iz poslednjeg nadmetanja. Celokupan kapacitet mora da bude instaliran pre kraja juna 2027. godine.

EU je toj zemlji namenila 922 miliona evra. Zajmovi za budžet iznose ukupno 429 miliona evra. Stavka za odobravanje preko WBIF-a se sastoji od 228 miliona evra u kreditima i 265 miliona evra u bespovratnim sredstvima.

Kosovo* je objavilo da će do polovine naredne godine usvojiti mapu puta za pravednu tranziciju, sa rokovima

Kosovo* ima obavezu da otvara maloprodajno tržište električne energije uporedo sa postepenim ukidanjem količina iz takozvanog celokupnog sporazuma o snabdevanju. Intervencija vlasti u određivanju cena za krajnje korisnike može biti isključivo privremena i ograničena na domaćinstva i mala i srednja preduzeća. Rok je kraj juna 2026. godine.

Vlada u Prištini mora da do polovine naredne godine usvoji mapu puta za pravednu tranziciju, sa rokovima i međuciljevima. Obavezala se i da će pre kraja 2024. odobriti trogodišnji plan aukcija i raspisati poziv za projekte vetroelektrana za ukupno 150 megavata.

Kosovo* pre kraja 2027. treba da poveća kapacitet solarnih elektrana za stotinu megavata i da se pobrine da za još najmanje 150 megavata iz obnovljivih izvora energije budu potpisani ugovori. Ministarstvo finansija će pozajmiti 411 miliona evra, a celi paket je vredan 883 miliona. Zajmovi od WBIF-a iznose 219 miliona evra, a preostalih 253 miliona evra je u grantovima.

Severna Makedonija stremi uvećanju kapaciteta iz solara, vetra za ukupno 0,8 gigavata

Severna Makedonija je potvrdila da će, u skladu sa svojim NEKP-om i ciljevima prihvaćenim u okviru Energetske zajednice, povećati ukupni kapacitet solarnih elektrana i vetroparkova za najmanje 0.8 gigavata, a rok je jun 2027. godine. Vlada se obavezala da će postepeno umanjiti intervencije u domenu cena električne energije tako da indikator određen za taj zadatak pre kraja juna 2027. spadne na 30 odsto.

Jedna zanimljiva stavka – u 81 opštini se planira zamena uličnog osvetljenja. Državnoj kasi bi bili odobreni krediti ukupne vrednosti 349 miliona evra. Severno Makedoniji je za finansiranje ukupno dostupno 750 miliona evra. Preko WBIF-a se sprema 186 miliona evra u kreditima i 215 miliona u bespovratnoj pomoći.

Srbija treba da u roku od dve godine poveća kapacitet vetroelektrana i solarnih parkova za ukupno 1,5 gigavat

Srbija je istakla cilj da pre kraja 2026. uveća kapacitet proizvodnje električne energije vetroelektrana i solarnih parkova za ukupno 1,5 gigavat, ukazujući na svoj Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP).

Ova zemlja može da povuče do 1,59 milijardi evra. Ministarstvu finansija su na raspolaganju krediti od 738 miliona evra u zbiru. Stavke preko WBIF-a iznose 393 i 455 miliona evra, od kojih je i ovde iznos grantova veći.

Crna Gora će do kraja 2027. sve sisteme grejanja na ugalj zameniti drugim rešenjima

Crna Gora je navela da će do kraja juna objaviti trogodišnji plan aukcija za barem 400 megavata i pokrenuti proceduru za prvo nadmetanje. Do sredine 2027. treba instalirati najmanje 200 megavata kapaciteta iz vetra i solara, stoji u dokumentu.

Pre kraja zadatog perioda, barem 90 procenata individualnih ložišta u javnim zgradama i 70 odsto u privatnim objektima moraće da radi na čisto gorivo. Plan obuhvata i mehanizam za renoviranje zgrada u ugljarskom regionu Pljevlja, sa finansiranjem mera uvećanja energetske efikasnosti i zamene sistema za grejanje.

Crnoj Gori može da bude odobreno najviše 383 miliona evra, od čega bi 178 miliona otišlo u državnu kasu. WBIF je zadužen za 95 miliona evra u kreditima i 110 miliona u grantovima.

Fokus na energetici, uključujući projekat hidroelektrane Gornje Kruševo

Ukupna vrednost projekata u sektoru energetike koji su na vladinom spisku za finansiranje iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan iznosi 495,5 miliona. Crna Gora je u predlogu napomenula da bi izgradnja hidroelektrane Gornje Kruševo počela u roku od dve godine. Lokacija je na reci Pivi nizvodno od hidrocentrale Mratinje. Ranije je bila razmatrana i lokacija Donje Kruševo, koja je dalje niz reku i do granice sa BiH.

Crna Gora je investiciju u Gornje Kruševo procenila na 160 miliona evra

Ovaj projekat procenjen na 160 miliona evra je za pogon od 82 megavata i sa godišnjim učinkom od 170 gigavat-sati, kako je najavljivano. Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) razgovara s predstavnicima francuskog državnog EDF-a o mogućnosti da se priključi investiciji.

U planu je i 10.000 krovnih fotonaponskih sistema, vrednosti 66 miliona evra, zatim povećanje kapaciteta dalekovoda do Trebinja, za šta je potrebno 12 miliona evra, i još jedna interkonekcija sa BiH, koja bi išla od hidroelektrane Piva. Ona se nalazi uzvodno od Gornjeg Kruševa, a vlada je taj projekat procenila na 70 miliona evra.

Na listi su i investicija u pametna brojila za struju od 12 miliona evra i obnova i širenje elektrodistributivnog sistema, za koje bi bilo namenjeno 12 odnosno 21,5 miliona evra. Zamena transformatora bi koštala 4,5 miliona evra.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Bloka 7, Termoelektrane Tuzla

Kineski izvođač vratio novac kojeg je EPBiH uplatio za izgradnju bloka 7 u TE Tuzla

25. oktobar 2024. - EPBiH je uspeo da povrati skoro 128 miliona evra avansa kojeg je uplatio kineskim kompanijama za izgradnju bloka 7 Termoelektrane Tuzla

gacko ugljevik ers investicije gubici djokic petrovic

Za siguran rad termoelektrana Gacko i Ugljevik potrebno 700 miliona KM, a novca nema

25. oktobar 2024. - Poruka sa sastanka ministra Petra Đokića sa poslovodstvom ERS-a je da je stanje u dve termoelektrane i rudnicima teško

Borislav Kostadinov Green for Growth Fund Ekspanzija Fonda za zeleni razvoj ubrzala milijardu evra intervju

Kostadinov: Ekspanzija Fonda za zeleni razvoj ubrzava nakon što je premašio milijardu evra

25. oktobar 2024. - Aktiva kojom GGF upravlja se popela na više od milijardu evra, a potražnja za svime što ima u ponudi stabilno raste, otkriva direktor tog fonda Borislav Kostadinov iz firme Finance in Motion

eps biomasa biogas biometan ugalj termoelektrane

EPS ispituje potencijal biomase za zamenu uglja u termoelektranama

25. oktobar 2024. - Elektroprivreda Srbije je raspisala javnu nabavku u kojoj traži studiju o mogućnostima da koristi biogas (biometan) i biomasu