EU članice dobiće 17,5 milijardi evra grantova za napuštanje fosilnih goriva

Zaposleni u industriji uglja i regioni zavisni od tog zagađujućeg goriva u EU dobiće podršku kroz grantove ukupne vrednosti 17,5 milijardi evra. Evropski parlament je upravo usvojio zakonodavni paket za Fond za pravednu tranziciju, deo Evropskog zelenog dogovora. Kritičari tvrde da je iznos nedovoljan.

Očekuje se da će zemlje članice Evropske unije za mesec dana dati odobrenje da se osnuje Fond za pravednu tranziciju (JTF), nakon što je 615 poslanika u Evropskom parlamentu podržalo predlog, a samo 35 je bilo protiv. Iz programa oporavka od posledica pandemije oboljenja COVID-19 biće obezbeđeno 10 milijardi evra, a još 7,5 milijardi će doći iz redovnog sedmogodišnjeg budžeta tog bloka.

JTF je glavni stub Mehanizma za pravednu tranziciju, namenjenog podršci regionima, sektorima i radnicama i radnicama koji su najviše pogođeni u procesu napuštanja fosilnih goriva. To je element Evropskog zelenog dogovora – sveobuhvatnog paketa finansijske podrške i propisa osmišljenih da bi se neto emisije gasova s efektom staklene bašte svele na nulu najkasnije do polovine veka i da bi se ojačala otpornost privrede na efekte klimatskih promena.

Zaštita za radnu snagu u sektoru fosilnih goriva, marginalizovane oblasti

Novac će biti upotrebljen za pomoć u pronalasku posla, prekvalifikaciji i dokvalifikaciji i napore za inkluziju radne snage u okviru energetske tranzicije. Mikropreduzeća, poslovni inkubatori, univerziteti i javne istraživačke institucije takođe će dobiti podršku, zajedno s investicijama u nove tehnologije u energetici, energetskoj efikasnosti i održivoj urbanoj mobilnosti.

Svođenje neto emisija na neutralan nivo je skoro apsolutni sinonim za prestanak upotrebe fosilnih goriva, a prvenstveno uglja

Fond za pravednu tranziciju je ključna alatka da se omogući da tranzicija ka klimatski neutralnoj privredi bude sprovedena pravično i da niko ne bude ostavljen da se snalazi sam, izjavio je izvestilac Evropskog parlamenta Manolis Kefalogiannis. Smanjenje neto emisija na nulu podrazumeva skoro potpuno napuštanje fosilnih goriva, pogotovo uglja.

Plan je da se daljinsko grejanje prebaci na obnovljive izvore i da se lokacije sadašnje industrije uglja dekontaminiraju i saniraju, u čemu JTF treba da pomogne. Fokus je na slabije razvijenim i izolovanim područjima i ostrvima. Sistema grantova ne obuhvata spaljivanje otpada i projekte s fosilnim gasom.

Fond za pravednu tranziciju bi trebalo da dâ prednost zemljama koje najbrže napreduju

Takozvani mehanizam za zeleno nagrađivanje biće uključen ukoliko za fond posle 2024. bude namenjeno više sredstava, pa će zemlje koje ostvare bolji napredak moći da dobiju više novca. Države članice će moći da povuku samo 50 odsto svoje kvote ukoliko se ne obavežu da će najkasnije 2050. postati ugljenično neutralne.

Za Poljsku i Nemačku je određen najveći deo JTF-a. Što se tiče regiona kojeg prati Balkan Green Energy News, Rumunija je treća po redu, usled svoje zavisnosti od uglja, a Bugarska peta.

Rumunija je treća na listi najvećih potencijalnih korisnika bespovratnih sredstava iz JTF-a, dok je Bugarska na petom mestu

Zemlje Zapadnog Balkana žele da se priključe EU, ali one za sada mogu da računaju samo na delove Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan i tehničku pomoć preko Platforme inicijative za podršku energetskoj tranziciji u regionima uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini.

Ovim privredama prete najave iz EU da će uvesti prekogranični porez na ugljenik. Turska već razmatra svoje opcije, nezavisno od drugih država u Jugoistočnoj Evropi.

Jedini element socijalne politike u Evropskom zelenom dogovoru

„JTF je jedini element socijalne politike u Zelenom dogovoru. JTF je garancija za sve ljude da će im transformacija ka privredi koja ne škodi ne samo odgovarati, već da će svako imati koristi“, izjavio je Niklas Nienass, poslanik Evropskog parlamenta iz grupacije Zelenih i Evropskog slobodnog saveza (EFA).

On je naglasio da je reč o „startnom pištolju za trku ka klimatskoj pravdi“, ali uz tvrdnju da je fond premali.

„Svi mi ovde smo takođe neizmerno razočarani. Zašto? Zbog toga što, uprkos potrebi za uravnoteženom socijalnom politikom u pogledu klime, uprkos efektivnosti upravo ovog propisa i uprkos eksplozivnoj prirodi politike usmerene na zaštitu klime, [Evropski] savet za JTF nije obezbedio dovoljne resurse da ova alatka ostvari svoj potencijal za prodor“, navodi Nienass.