EPBiH hoće da kupi električnu energiju od privatnih proizvođača

Namera Elektroprivrede BiH (EPBiH) da otkupi električnu energiju proizvedenu u elektranama na obnovljive izvore energije i postrojenjima za efikasnu kogeneraciju, s tim da ponuđači mogu da budu i agregatori sa virtuelnim elektranama, predstavlja prvi ovakav potez jedne elektroprivrede u regionu.

Virtuelne elektrane objedinjuju (agregiraju) proizvodnju više manjih elektrana, najčešće na obnovljive izvore energije, i na taj način omogućavaju njihovim vlasnicima, koji mogu biti i prozjumeri, da lakše prodaju energiju koju proizvode. Osim prodaje energije, agregatori preko virtuelne elektrane nude i usluge balansiranja.

Elektroprivreda BiH je objavila poziv za otkup električne energije proizvedene iz obnovljivih i izvora efikasne kogeneracije na kojem mogu učestvovati svi zainteresovani proizvođači, odnosno agregatori sa virtuelnom elektranom, čiji su proizvodni kapaciteti priključeni na elektroenergetski sistem Bosne i Hercegovine, na bilo kojoj lokaciji.

Kušljugić: potez EPBiH će podstaknuti gradnju malih distribuiranih postrojenja za proizvodnju električne energije

EPBiH će, kako se navodi, sa svim ponuđačima obaviti pregovore kako bi usaglasio tehničke uslove isporuke energije i perioda otkupa energije, odnosno usaglašavanja otkupne cene. Inicijalna ponuđena otkupna cena, ističe se, nije obavezni parametar za EPBiH kako bi se zaključio ugovor, a nije ograničena ni snaga elektrane koja može da se ponudi. Rok za podnošenje ponuda je 30. septembar, navodi se u javnom pozivu.

Mirza Kušljugić, profesor Fakulteta elektrotehnike Univerziteta u Tuzli, kaže za Balkan Green Energy News da je očigledno da je odluka o mogućnosti agregiranja malih proizvođača za nastup na tržištima električne energije aktivirala konkurenciju na strani proizvodnje u BiH.

Pozitivno je, dodaje, da se i javna elektroprivreda, kao što je EPBiH, uključuje u ove procese.

Pokreće se trend da veliki proizvođači i snabdevači direktno otkupljuju zelenu energije od malih proizvođača

„Na taj način se pokreće trend da veliki proizvođači i snabdjevači direktno otkupljuju zelenu energije od malih nezavisnih proizvođača radi daljeg plasmana na tržištu. To će svakako potaknuti izgradnju malih distribuiranih postrojenja za proizvodnju električne energije“, kaže Kušljugić, koji je i član Regionalnog centra za održivu energetsku tranziciju (RESET).

Motiv je, smatra, verovatno nastojanje da se kompanija uključi i u tokove energije iz obnovljivih izvora koji nisu u njenom vlasništvu, a sigurno da su na ovu odluku uticale i visoke cene na regionalnim tržištima. Inače, cene struje ovih dana dostižu istorijske rekorde širom Evrope.

BiH je omogućila da virtuelne elektrane učestvuju na tržištu

Inače, odlukom Nezavisnog operatora sistema u BiH (NOSBiH) iz sredine juna, koju je potvrdila Državna regulatorna komisija za električnu energiju (DERK), u BiH je omogućeno da se proizvodnja iz malih, distribuiranih elektrana, uglavnom hidroelektrana i solarnih elektrana, može agregirati i da tako fomirane virtuelne elektrane mogu nastupiti na tržištu.

Kušljugić kaže da postoji ograničenje minimalne snage kojom se može trgovati na veleprodajnim tržištima, a za izvoz i snage zakupa prekograničnih kapaciteta na aukcijama.

BiH još nema nijednu virtuelnu elektranu, ali nekoliko je u pripremi

„Za veoma male iznose snage transakcioni troškovi trgovanja na regionalnim berzama su relativno visoki. Zbog toga je jedini način da male distribuirane elektrane učestvuju na tržištu da se njihova proizvodnja agregira ili sumira. Tehnički termin za agregaciju je virtuelna elektrana, koja fizički ne postoji, ali se ponaša kao sve druge elektrane“, objašnjava profesor tuzlanskog univerziteta.

On kaže da je zbog izuzetno visoke cene električne energije ne regionalnom tržištu za očekivati da se proizvodnja iz virtuelnih elektrana plasira u izvoz. BiH još nema nijednu funkcionalnu virtuelnu elektranu, ali nekoliko se priprema, uglavnom kao privatne inicijative, ali nema pouzdanih podataka dokle se došlo.

Prve aktivnosti agregatora ukazuju na tendenciju da proizvodnja iz virtuelnih elektrana bude izvežena, kaže Kušljugić.

Inače, prvu virtuelnu elektranu u regionu pokrenula je firma KOER u Hrvatskoj.