ENTSO-E predlaže odlaganje CBAM-a za električnu energiju na godinu dana

Evropska mreža operatora prenosnog sistema električne energije (ENTSO-E) je predložila Evropskoj komisiji da produži prelazni period za Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) do 1. januara 2027, za godinu dana. Preporučila je da se pre početka naplate još jednom sprovede procena uticaja te da se analiziraju mogućnosti za izuzimanje trećih zemalja, a da se operatori prenosnog sistema (TSO-ovi) potpuno oslobode.

U svom novom dokumentu o stanovištu, ENTSO-E je podržao CBAM-ove opšte principe, ali je upozorio na stvaranje nesrazmernog administrativnog opterećenja i troškova za TSO-ove. To panevropsko telo je predložilo izuzimanje aktivnosti TSO-ova iz CBAM-ovog obuhvata, uz obrazloženje da je u tom segmentu opasnost od propuštanja ugljenika minimalna i uz naglasak na društvenu ulogu ovih kompanija odnosno institucija u održavanju bezbednosti snabdevanja u elektroenergetskom sistemu.

Štaviše, ENTSO-E je saopštio da je, za električnu energiju uopšte, potrebno sprovesti još jednu procenu uticaja pre okončanja prelaznog perioda. Evropska komisija bi takođe dubinski trebalo da revidira spisak trećih zemalja koje imaju pravo na izuzeće, koje bi bilo vezano za njihov napredak u prilagođavanju Sistemu Evropske unije za trgovanje emisijama (EU ETS), dodao je.

 Aktuelni kriterijumi po kojima uvoznici obračunavaju stvarne emisije iz proizvodnje električne energije su neprimenjivi

„ENTSO-E želi da ohrabri donosioce političkih odluka da, u okviru ciljanih izmena dela koji pokriva CBAM u Omnibus paketu za pojednostavljenje propisa o održivosti, odlože datum početka pune primene do 1. januara 2027. godine. Treba podsetiti i da bi primena odredbi iz propisa o CBAM-u jako uticala na zemlje Energetske zajednice i na uvoz iz Velike Britanije“, piše u objavi.

Propuštanje iliti curenje ugljenika (carbon leakage) je pojava da kompanije sa sedištem u EU sele svoju ugljenično intenzivnu proizvodnju u zemlje s manje strogom klimatskom politikom, odnosno da se domaći proizvodi u EU zamenjuju uvoznima koji su ugljenično intenzivniji.

CBAM je zamišljen tako da izjednači cene CO2 za uvozni cement, gvožđe i čelik, aluminijum, đubriva, vodonik i električnu energiju i sa onima u EU ETS-u. Po aktuelnim pravilima, EU će na početku januara sledeće godine početi da naplaćuje CBAM taksu i zatim svake godine povećavati tarife, tako da na početku 2034. dostignu sto odsto.

Nedostaju odredbe za regulisanje implicitnog trgovanja električnom energijom

ENTSO-E je pozdravio ulogu uvođenja navedene carine na ugljen-dioksid u uspostavljanju pravične cene emisija ugljenika za ugljenično intenzivnu robu koja ulazi u EU i u promovisanju čistije industrijske proizvodnje na globalnom nivou. Bez obzira na to, i dalje je mnogo pitanja, čak i o trenutnim obavezama o izveštavanju, naglasio je.

TSO-ovi najizloženiji faktorima navedenim u dokumentu su oni u zemljama čije su granice eksterne granice EU. To je skoro trećina TSO-ova u državama članica asocijacije. U određenim slučajevima, predstojeće mere predviđene CBAM-om pritom mogu da izazovu pad efikasnosti TSO-ova kao i da smanje konkurentnost EU i umanje podsticaje za izgradnju i povezivanje vetroparkova na vodi na strujnu mrežu, podvlači ENTSO-E.

Prepreke za uvoz električne energije iz trećih zemalja se kose sa ciljem da se uvozi jeftina zelena električna energija

CBAM predviđa trgovanje električnom energijom sa trećim zemljama jedino kroz eksplicitne alokacije, a ne uzima u obzir implicitno trgovanje. Isto kao kad je reč o implicitnom trgovanju unutar zajedničkog tržišta električne energije, ovde nema nominacije na interkonektorima, već je trgovanje između tržišta u potpunosti anonimno, objasnio je ENTSO-E.

„Ove prepreke za uvoz električne energije iz trećih zemalja se kose sa ciljem da se u EU efikasno uvozi jeftina zelena električna energija, ako se primene i na one treće zemlje koje imaju jaku politiku dekarbonizacije i raspolažu obnovljivim izvorima energije. Aktuelni kriterijumi po kojima uvoznici obračunavaju stvarne emisije iz proizvodnje električne energije su neprimenjivi, i to najviše zbog nemogućnosti da se utvrdi poreklo električne energije“, saopštila je evropska mreža TSO-ova.

CBAM-om bi se oporezovale istorijske emisije, umesto trenutnih

Aktuelni zadati nivoi CO2 su zasnovani na ugljeničnoj intenzivnosti po proseku iz petogodišnjeg perioda zaključno sa 2020, iako su treće zemlje u međuvremenu uložile ogromne napore da dekarbonizuju svoj energetski miks, smatraju u organizaciji ENTSO-E. Ona je predložila da se takvim zemljama omogući izuzeće, ukoliko verifikuju svoj napredak kroz pouzdane platforme za objavljivanje podataka.

ENTSO-E je pozvao Evropsku komisiju da propiše reviziju, koja bi bila usklađena sa trenutnim kašnjenjem u donošenju izvršnih akata za CBAM, naglašavajući da je za tržište nemoguće da ih apsorbuje pre kraja godine.

Ugovorne strane Energetske zajednice, među kojima je ceo Zapadni Balkan, imaju pravo na izuzeće od CBAM-a na struju sve do kraja 2030. godine. Da bi ga dobila, svaka mora da spoji odnosno upari svoje tržište električne energije sa nekom susednom državom u EU.