Slika: EPS
Četiri ugovorne strane Energetske zajednice na Zapadnom Balkanu suočene su s mogućnošću pokretanja procedure zbog kršenja obaveze da smanje emisije SO2, NOx i PM čestica na nivoe koji su u skladu s međunarodnim obavezama.
Sekretarijat Energetske zajednice je saopštio da je poslao pisma upozorenja Bosni i Hercegovini, Kosovu*, Severnoj Makedoniji i Srbiji da bi izrazio zabrinutost povodom neodgovarajuće primene njihovih nacionalnih planova za smanjenje emisija – NERP-ova. Ti propisi omogućuju usaglašavanje s Direktivom Evropske unije o velikim ložištima, kojom se za postrojenja kapaciteta preko 50 megavata propisuju maksimalne količine sumpor-dioksida, azotnih oksida (NOx) i sitnih, PM čestica.
U slučaju ove četiri ugovorne strane na Zapadnom Balkanu, skoro celokupno zagađenje vazduha u navedenom segmentu potiče iz termoelektrana na lignit. Sekretarijat pisma upozorenja šalje pre mogućeg pokretanja prekršajne procedure, zvanično rešavanja spora.
Energetski sektor je jedan od glavnih faktora u zagađenosti vazduha
Pomenuta međunarodna organizacija je naglasila da zagađenost vazduha već dugo ugrožava region. Energetski sektor je jedan od glavnih činilaca i odgovoran je za visoke zdravstvene troškove i štetu nanesenu životnoj sredini kao i velik broj preuranjenih smrtnih slučajeva, stoji u izjavi.
Nakon slanja pisma upozorenja, Sekretarijat Energetske zajednice može da odluči da pokrene prekršajni postupak
Vlade skupno primenjuju limite za emisije iz NERP-ova na velika ložišta na svojoj teritoriji. Neka od postrojenja mogu da se izdvoje, ali onda moraju da sprovedu ograničenja na individualnom nivou. Postoji i mogućnost da se primeni opt-aut mehanizam, čime se ograničava broj radnih sati sistema pre nego što mora da se rekonstruiše ili zatvori.
Neispunjavanje međunarodnih obaveza
Uprava Energetske zajednice ili EnZ-a ranije je upozorila na prekršaje na ovom polju u većini od ukupno 16 velikih ložišta u Srbiji. Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) je prošlog meseca tužio Elektroprivredu Srbije, državnog i dominantnog proizvođača uglja i struje, zbog ugrožavanja zdravlja građana ekstremnim emisijama SO2 iz termoelektrana u Obrenovcu i Kostolcu.
Po poslednjim podacima, jedina dva završena postrojenja za desumporizaciju u Srbiji i Bosni i Hercegovini i dalje ne rade, dok su u toku dva takva projekta u EPS-ovom ogranku Termoelektrane Nikola Tesla (TENT) u Obrenovcu, a još jedan je u planu za Kostolac.
Albanija je takođe ugovorna strana Energetske zajednice, ali u njoj nema aktivnih termoelektrana. Što se tiče Crne Gore, ministar za kapitalne investicije Mladen Bojanić rekao je prošle nedelje da vlada pregovara o produženju roka za gašenje termoelektrane Pljevlja, jer je ona već potrošila 20,000 radnih sati koji su joj dodeljeni da ih iskoristi do kraja 2023. godine.
Neki od sporova oko termoelektrana u regionu pokrenuti su zbog propisa o državnoj pomoći.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.